Dugo sam odsutan iz zemlje tako da nisam imao pravi uvid u formu igrača koji, recimo, igraju u "Partizanu" ili "Crvenoj zvezdi". Znam da dolazi do zamora materijala i da će u nekoj budućnosti i mene dočekati takva sudbina. Naša greška bila je u pristupu igri, utakmicama, našoj čestoj improvizaciji, sada možemo, sutra to ne možemo da ponovimo. Ako se fudbalski svet uči na greškama, pa valjda smo i mi na ovom šampionatu izvukli nekakve pouke... Ne želim nikoga da menjam, to nije moja stvar. Ako je Piksi Stojković odlučio da više ne igra, zar to nije njegova lična stvar? Đukić takođe. Ne bi valjalo da se igramo: hoću - neću. Jednom kad staviš tačku na svoje razmišljanje, tako se i ponašaj.

      Evropska fudbalska unija (UEFA) objavila je imena fudbalera koji su se posebno istakli (idealni tim) na minulom šampionatu Evrope u Belgiji i Holandiji. Na tom spisku nije bilo prvog strelca šampionata Save Miloševića (pet golova), reprezentativca Jugoslavije?! Retko kada ili uopšte nikada posle jednog velikog fudbalskog šampionata nije zabeleženo da se prvi strelac ne nađe na takvom spisku. Čak i mnogobrojne svetske agencije koje nisu preterano naklonjene fudbalerima čija se prezimena završavaju sa "ić", poput onih iz Engleske, ovu odluku ocenile su kao "iznenađujuću"!
       - Malo sam oguglao, da kažem, na takve "nepravde". Apsolutno mi je jasno zašto je to tako. Naš fudbal kod UEFA nema visok rejting i da su hteli, mogli su da nas udalje sa šampioanta kao što se dogodilo pre osam godina u Švedskoj. Možda ima i prihvatljivijih odgovora. Možda zato što smo na turniru završili na osmom mestu, odnosno samo smo jednom pobedili - Norvešku. Pa opet mislim da nije lako postići pet golova na jednom ovako teškom turniru, u razgovoru za NIN objašnjava Savo Milošević.
       Savo Milošević, do pre dve sezone fudbaler najstarijeg kluba u Engleskoj "Aston Vile", u vreme boravka u Birmingemu, kako još ističe najprljavijem gradu na Ostrvu, nije bio baš u preteranoj ljubavi, prvo sa novinarima, kasnije i sa navijačima kluba. Dogodilo se da je ugledni član Premijerne lige "Aston Vila" katastrofalno poražena protiv "Blekburna" (0:5), a sam Savo je imao "obračun" sa navijačima kluba kada se okrenuo u njihovom pravcu i pljuvanjem uzvratio svoje nezadovoljstvo. Kasnije se našao na transfer-listi i prešao u špansku "Saragosu". Nešto slično Miloševiću se dogodilo i godinu dana ranije u dresu reprezentacije Jugoslavije kada je bio izviždan (zbog neiskorišćene šanse za gol) od sopstvenih navijača.
       - Epizoda sa engleskim navijačima je, i sada tvrdim, bila iznuđena. Pokušao sam sa izvinjenjem, ali kao da su jedva dočekali da mi pronađu novi klub. Više su voleli svoje igrače, poput Stena Kolimora koga su za velike pare doveli iz "Liverpula" da bi ga posle mog odlaska proglasili velikim promašajem. Slučaj sa našim navijačima dugo me je pekao i mislim da sam ovde na šampionatu Evrope od svih njih zadobio neograničeno poverenje. Da kažem: stekao sam i kredit za neka buduća vremena. Ja nisam protiv svih... Naravno, kada ne iskoristim priliku za gol, očekuju se zvižduci. Meni je to razumljivo, ali nisu samo zvižduci u pitanju, na njih mogu da se naviknem. Ljuti me kada mi se na prizeman način u horu obraćaju navijači, pljuju po porodici i da ne nabrajam dalje. Igram za reprezentaciju, jer smatram da je njen dres ispred svih klupskih boja i pripadnosti. Moja greška nije samo kada promašim gol, svakome se to događa u različitim situacijama. Da je neko na vreme stao i rekao: "Dobro, ljudi, ovo je reprezentacija. Lično ne poznajem nijednog igrača iz ove generacije koji za reprezentaciju Jugoslavije igra zbog koristi ili ličnog interesa."
       Imao je Savo Milošević i drugih "neprilika"; doduše, izvan stadiona. Tako španski dnevnik "Heraldo de Aragon" koji izlazi u Saragosi nije mogao da odoli da ne upita popularnog fudbalera o ispravnosti bombardovanja Alijanse, koja je to činila njegovoj zemlji.
       - Pokušao sam biranim rečima da im objasnim šta se u mojoj zemlji događalo, a da to ne utiče na fudbalsku profesionalnost. Mislim da su donekle shvatili. Rekao sam da smo izgleda mi Srbi uvek krivi za ono što se dešava na Balkanu, da je osnovni problem u religiji. Mi smo pravoslavci. Kada bi Srbija bila katolička država, sve bi bilo drugačije u očima zapadnog sveta...
       A na pitanje da li španski i drugi novinari prave aluziju na njegovo prezime, Savo ističe: "Samo u početku je bilo nekakvih pokušaja. Uglavnom su bili zadovoljni naslovima: Srbin Milošević postigao gol i tome slično."
       Mali iz Janje, opština Bijeljina (sa većinskim srpskim stanovništvom) Savo Milošević (1973) za sebe kaže da je Srbin iz Bosne, a koji je predosećao svoj fudbalski uspeh.
       - Nisam lutao u fudbalu. Moja karijera uvek je imala uzlaznu putanju. Prvo, ono kao klinac, normalno lokalna "Janja", pa "Partizan" iz koga sam otišao zbog loših uslova za napredovanje, zatim "Aston Vila". Ovde bih stao. Nešto me je vuklo da odem u Englesku i mislim da je to bila "pozitivna" greška. Ja sam evropski igrač. Engleski fudbal je nešto sasvim drugo, ne može se porediti ni sa kojim drugim. Tamo se igra, takoreći, bez taktike, sve se svodi na trčanje i borbenost. To više nema prođu i tako im se dogodio neslavan kraj na šampionatu Evrope. Teško da će se posle ovoga brzo oporaviti. Zato se uvek setim svojih roditelja i rečenice: "Savo, sine, Bog sve vidi."
       A da li će se naš fudbal oporaviti posle ne baš slavnog igranja u četvrtfinalu, ali i pre toga, na šampionatu Evrope?
       - Realno, očekivalo se da se plasiramo u četvrtfinale. Ko misli drugačije, u zabludi je. Ovo je bio maksimum našeg tima. Igrali smo protiv domaćina turnira...
       Igrala je selekcija jugoslovenskih fudbalera na mnogim šampionatima protiv domaćina, ali je samo jednom doživela takav debakl, u Montevideu protiv Urugvaja (1:6). Davno je to bilo - 1930.
       - Naš tim imao je niz objektivnih i drugih problema. Meni je žao navijača, nacije, ako je više očekivala. Nije moje da pravim analizu, jer zna se ko je za tako nešto zdužen. Možda bih i ja postigao više golova. Trebalo je složiti mnogo pozitivnih stvari i energije da bi se postigao uspeh. Možda su drugi ozbiljnije shvatili da fudbal odavno nije obična igra, za zabavu, već više od toga. Sa ovakvim razmišljanjima kakva imamo danas, biće dosta problema u budućnosti.
       Tim Jugoslavije koji je igrao 1998. na šampionatu sveta u Francuskoj i ovaj u Belgiji i Holandiji na "Euro 2000." u dlaku se nije promenio. Misli li Savo da je ranije trebalo tim osvežiti mlađim igračima?
       - Dugo sam odsutan iz zemlje tako da nisam imao pravi uvid u formu igrača koji, recimo, igraju u "Partizanu" ili "Crvenoj zvezdi". Znam da dolazi do zamora materijala i da će u nekoj budućnosti i mene dočekati takva sudbina. Naša greška bila je u pristupu igri, utakmicama, našoj čestoj improvizaciji, sada možemo, sutra to ne možemo da ponovimo. Ako se fudbalski svet uči na greškama, pa valjda smo i mi na ovom šampionatu izvukli nekakve pouke... Ne želim nikoga da menjam, to nije moja stvar. Ako je Piksi Stojković odlučio da više ne igra, zar to nije njegova lična stvar? Đukić takođe. Ne bi valjalo da se igramo: hoću - neću. Jednom kad staviš tačku na svoje razmišljanje, tako se i ponašaj.
       Budućnost jugoslovenskog fudbala, kako sada stvari stoje, nimalo nije ružičasta. Savo Milošević ima svoj sud o tome.
       - Ako smo talentovana nacija, a jesmo, ja vidim da naš fudbal ima budućnost. Bilo je i gorih vremena, onda kada nismo igrali zbog sankcija, i to nam se dogodilo, pa smo bili učesnici svetskog i evropskog šampionata. Dobro, nismo se proslavili, ali smo učestvovali! Mnogo je kvalitetnih reprezentacija koje su i pored toga ostale da kraj televizora prate svetska fudbalska zbivanja.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ
      
      

Debelo istresti tepih! Dragoslav Šekularac               Nekada smatran za "enfant terrible" jugoslovenskog fudbala, ali kome niko i nikada nije osporio majstorstvo, Dragoslav Šekularac je za NIN prokomentarisao igru reprezentacije na poslednjem šampionatu Evrope kao i šta naš fudbal može da snađe u budućnosti.        - Ova generacija fudbalera nije učinila ništa, a toliko je bila hvaljena i 1998. na šampionatu sveta u Francuskoj i sada uoči šampionata Evrope! A da li su za sve krivi bili igrači ili stručni štab (selektor), treba napraviti dublju analizu. Ko još može da tvrdi da su to bili pravi igrači za velika takmičenja ili su to bile samo izvikane "zvezde" sa punim džepovima?        Kao prvo: treba razmisliti i otvoreno reći - šta se zapravo događalo na šampionatu? O tome niko ništa ne govori i zato treba debelo istresti taj tepih. Kada se to učini, onda postaviti pravog čoveka, a ne da to čitamo u štampi kako, na primer, Ljupko (Petrović) za selektora predlaže Tumbu (Tumbakovića), ovaj njega i tako ukrug. Sve treba učiniti bez ikakvog pritiska, da svi naši stručnjaci sednu za sto u FSJ i utvrde ko je šta postigao u fudbalu. Ko se dokazao kao stručnjak. Danas, a ne pre dvadeset godina. I ja sam igrao fudbal pre dvadeset godina, ali sada i da hoću, ne mogu.        Nije važan moj predlog. Nama je potreban selektor koji u današnje vreme prati, poznaje savremeni fudbal, postiže konkretne rezultate. Ne može biti to i onaj koji smatra da je Mihajlović strašan igrač dok ga u isto vreme drugi smatraju sasvim prosečnim. Dalje, treba nam trener koji se razume i u fudbal i u psihologiju. Mi na šampionatu Evrope nismo mogli da potisnemo sopstvenu sujetu i da kažemo: mi smo jedini krivci, a ne sudije, protivnik, ceo svet...        Mi i sada imamo igrače, mlade, talentovane. Treba ih pronaći i pružiti im šansu. Imaćemo ih i u budućnosti, ali bojim se kako nas svet danas tretira i ne želi da igra sa našim klubovima i reprezentacijom, da će to biti veliki problem. Ako se tako bude nastavilo, može sve da presuši. Treba dobro da razmislimo zašto postoje razlozi za takav tretman našeg fudbala u svetu.               Al. M.

      
      
      

Ne pomažu Gaja, Vlaja i Raja Dobrivoje Tanasijević               Na kongresu Evropske fudbalske unije, za vreme šampionata Evrope, Fudbalski savez Jugoslavije imao je svog kandidata u izboru za člana Izvršnog komiteta. Bio je to američko-jugoslovenski biznismen Dobrivoje Tanasijević, alijas Dan Tana, koji je proteklih godina bio uši i oči Saveza za vreme sankcija. Dan Tana nije bio izabran i za NIN o tome kaže:        - Kada bih isključivo govorio o sportskoj strani izbora, mogao bih odmah da tvrdim da smo imali apsolutno ravnopravan tretman. Međutim, onaj drugi, politički tretman, odigrao je svoju ulogu. Specijalno, ujedinjena Evropa smatra da bi sa nama imala dosta problema. Naravno, ne u fudbalskom smislu. Pritisci na FSJ traju već nekoliko godina kroz razne zabrane našim klubovima i reprezentaciji da igraju sa selekcijama iz EU, pa makar se radilo o prijateljskim mečevima. Ovim postupkom ujedinjena Evropa vrši pritisak na UEFA koja, moram priznati, dosta dobro se branila kada je trebalo da učestvujemo na šampionatu Evrope. Za EU bi bila tragedija da je neki naš čovek postao član Izvršnog komiteta, pa zvao se on i Dan Tana ili Gaja, Vlaja i Raja.        Koliko će to u budućnosti štetiti našem fudbalu?        - Ne mislim da će mnogo da šteti. Problem, u ovom trenutku neće biti sa Izvršnim komitetom. Glavnu snagu imaće direktor (bivši generalni sekretar UEFA) Gerhard Ajgner. On će predstavljati "udarnu pesnicu" pri donošenju svih odluka. Znači, po naški, Ajgnerova će biti poslednja. Jedina naša šansa u budućnosti biće isključivo igra na zelenom terenu. Nikako razne himne i deobe na partizane i četnike... Smatram da sam na ovom izboru pobedio samim tim što sam se takmičio. I zato u budućnosti svake dve godine neko od Jugoslovena treba da učestvuje na tom izboru.               Al. M.