Kad je postalo jasno da se umesto očekivanih 800 do hiljadu prijavilo svega 190 firmi, neke evropske zemlje predložile su da se objavljivanje "bele liste" prolongira, ali se Velika Britanija usprotivila i zapretila ponovnim prekidom vazdušnog saobraćaja

      Ako su službenici Evropske unije tražili način kako da još više upropaste srpske firme i dovedu ih u goru nepriliku, kao da sankcije i sve što se poslednjih godina ovde događalo nije dovoljno, nisu mogli smisliti ništa efikasnije od upravo obelodanjene "bele liste" preduzeća koja će biti izuzeta od finansijskih sankcija koje je EU zavela protiv režima Slobodana Miloševića. Na listi se našlo 190 domaćih preduzeća, za koja se sasvim otvoreno, pa i sa nekih zvaničnih mesta, govori da će se sada, kao neka vrsta odmazde, naći na (neobjavljenoj) crnoj listi kod domaćih vlasti, ili će biti ucenjena da "rade za režim".
       Dva dana posle objavljivanja famoznog spiska, nije bilo moguće naći direktora domaće firme koji bi ovu meru, a i sopstvenu poziciju, javno komentarisao. Nezvanično, "dosta im je i jednih i drugih". Stranci, prirodno, tih strahova nemaju.
      
       Šta misli o "belim listama" i kakve će dalje posledice na poslovanje ovde ostaviti prisustvo na njoj, razgovarali smo sa Klausom Niselom, direktorom beogradske firme VF-TEL Simens, koja je regionalni centar za teritoriju Srbije.
       - U ponedeljak sam bio u ambasadi Nemačke, imali smo brifing o beloj listi. U međuvremenu smo preko Interneta dobili listu. Sama ideja da se sastavi bela lista očigledno nije uspešna. Evropska unija je očekivala da će se prijaviti od 800 do hiljadu kompanija da se na njoj nađu. Na samoj listi našlo se svega 190 imena. U mom prisustvu na brifingu, dve kompanije pitale su ambasadora kako mogu da se povuku sa "bele liste".
       Mnoge kompanije plaše se uzvratnih mera koje je vlada već najavila da će preduzeti. Ključna tačka ovih mera bilo bi uskraćivanje dozvola za uvoz. Eto, takva je situacija, a sada neke zemlje, među njima i Nemačka, razmatraju kako da se šteta smanji. Priča koja stoji iza ove liste je sledeća: prvo je trebalo da bude objavljena u maju, zatim je rok pomeren do kraja juna. Krajem juna postalo je jasno da je stiglo svega 190 zahteva. Onda su Španija, Francuska, Nemačka i neke druge zemlje članice EU želele da još jednom pomere rok. Ovo su odbile Velika Britanija, Holandija, Danska i Švedska. Britanija je čak zapretila da će se ponovo zaustaviti avio=saobraćaj, ukoliko se još jednom pomeri rok. Možete verovati da su se mnoge zemlje u Evropi zabrinule zbog ovakve pretnje. Moj lični siže jeste da cela ideja sa "belim listama" nije uspela.
      
       Da li je bilo teško pretpostaviti da će se kompanije naći pod dvostrukim pritiskom - ako dođu na listu, imaće problema ovde, a ako ne dođu, neće moći da posluju sa svetom? Dakle, jedini gubitnici su preduzeća. Da li se o tome razgovaralo na brifingu?
       -Vršilac dužnosti ambasadora Nemačke će sada videti koje mere mogu da se preduzmu da se smanji šteta. Sama ideja da se stvori "bela lista" rezultirala je time da su firme sa nje izložene merama ovdašnje vlade. Kompanijama koje nisu na listi, finansijske transakcije biće blokirane. Dakle, šteta će biti u oba slučaja.
      
       Na "beloj listi" nalaze se i neka preduzeća za koja se zna da rade za režim, a ipak su dobila i "zeleno svetlo" za poslovanje sa svetom.
       - Da. Na te kompanije nije stavljena zabrana, zato što bi ona bila štetna po Evropsku uniju, kao što je slučaj sa Telekomom Srbije. Ja sam jedno od takvih pitanja postavio nemačkom ambasadoru. Posledica bi bilo to što bi nemački Telekom morao da preseče telefonske veze sa Srbijom, tako da je Telekom izuzet.
      
       Da li očekujete da ćete ovde pretrpeti štete zbog toga što ste se našli na beloj listi "Evropske unije?"
       - Da. Očekujem da nam ukinu dozvole za uvoz. A bez materijala ne možemo da isporučujemo opremu, pa samim tim ni da ispunimo ugovorne obaveze. Prava šteta nanosi se našim zaposlenima ovde.
      
       Da li ste pre uvođenja "bele liste" planirali da nastavite poslovanje ovde, ili da se polako povlačite sa srpskog tržišta?
       - Osnovna odluka Simensa u Nemačkoj bila je da ostanemo ovde. Ona je doneta još prošle godine tokom bombardovanja. Simens kao takav ovde je prisutan skoro devedeset godina, a VF-TEL Simens je stvoren 1990. godine. Ne samo da nismo planirali da se povlačimo, već smo odlučili da ostanemo u zemlji pod bilo kojim okolnostima, uključujući i sankcije.
      
       Da li sada vaša firma dolazi u situaciju da bude toliko ometena u poslovanju da joj i sam opstanak dolazi u pitanje?
       - Tačno.
      
       Jesu li tačne nezvanične informacije da ste upravo sklopili posao sa Telekomom Srbije o saradnji u mobilnoj telefoniji?
       - Da. To mogu da potvrdim. Vrednost ugovora je 11 miliona dinara. Mi ovde proizvodimo mobilne telefone i isporučujemo ih Telekomu.
      
       Kako komentarišete najave da će se Kinezi uvesti kao treći operater mobilne telefonije u Srbiji?
       - Sa ekonomske tačke gledišta to je glupost. Da vam dam jednu jednostavnu kalkulaciju: ako razgovaramo o broju od deset miliona stanovnika u Srbiji, pretpostavimo da ima dva miliona dovoljno bogatih da plaćaju troškove mobilnog telefona. Obe postojeće mreže, Mobtel i Telekom, imaju po milion pretplatnika. Oba provajdera žele da prošire svoju mrežu. Ono što preostaje, nije dovoljno za trećeg operatera.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ