Momčilo Veljković, optužen za pokušaj ubistva, i Radojko Luković, optužen za učestvovanje u tuči 2. maja ispred kafića "Pasaž", kažu da će nastaviti borbu za demokratiju. U Požarevac se vraćaju

      Posle izlaska iz dvomesečnog pritvora krajem prošle nedelje, aktivisti "Otpora" Momčilo Veljković (SPO) i Radojko Luković (Narodna radikalna stranka) osećaju se umorno. Sačekaće da prođe "medijska pompa", pa će na zasluženi odmor. "Moram to da odradim, jer su nas mediji i javnost izvukli", objašnjava Veljković. Uostalom, to su, smatra on, slatke muke: susreti i razgovori s prijateljima, novinarima, nepoznatim ljudima koji su sve vreme bili uz njih.
       Optimizam ih ne napušta. Poručuju da Požarevac nije crven, ljudi se bude iz straha i borba za demokratizaciju Srbije se nastavlja. Smatraju da bi sličan incident onom od 2. maja, ispred požarevačkog kafića "Pasaž" (sada ga zovu "Makljaž"), izbio pre ili kasnije. "Prvi smo u Požarevcu uveli 'Otpor', a to što se dogodilo, moralo je da se desi", kaže Veljković. "Kad bi svi pokazali malo lične hrabrosti, da ne čekamo nekog drugog da krene tu našu ksenofobiju da probije, tu našu inertnost - bilo bi nam bolje. Svi kažu: ćuti, dobro je, nije kod mene. To jeste kod mene!"
      
       Smirenje
       Osmog maja pušteni su na slobodu. Sudija Boško Papović stoga je otišao iz suda, osumnjičeni odmah ponovo privedeni. Upravo uoči velikog antifašističkog mitinga. Kada se ponovo našao s druge strane rešetaka, Momčilo se uopšte nije osećao očajno "po logici stvari": "Našao sam smisao u zatvoru. Doživeo sam božju blagost, dubinu smirenja."
       Prema njima su se u istražnom zatvoru u Požarevcu ponašali, podruguju se isceđenoj floskuli - korektno, odnosno "u granicama korektnosti". "Pojedinci su bili izuzetno fer, pojedinci koji su na našoj strani, neću da ih imenujem, dok su se drugi poneli stvarno nečasno. Upravnik Velja Živković uskraćivao nam je lekarsku pomoć, ali je pod pritiscima morao da popusti." Najteže im je, međutim, palo psihičko maltretiranje kad im dođe poseta u 12, a oni je prime u dva, ili 'defetizam: zaglavićeš ti robiju; gde su ovi tvoji, zaboravili su te'."
       Veljković je sedam dana štrajkovao glađu, združio s Rumunima koji su mu, u znak zahvalnosti zbog poklonjenih cigareta, spevali "spasi Srbiju i odvedi ga, Nikolae". Novine su redovno čitali i o svemu bili uredno obavešteni, što je čuvare posebno nerviralo. Zabavljali su se i glasnim izjavama da su Amerikanci postavili mikrofon iza zatvora, da bi, kaže, već sutradan prekršajni zatvorenici bili organizovani u akciju riljanja okolnog zemljišta.
       Neizostavno se pri- sećajući tuče, Veljković je rekao da je tek nedavno od Dragana Milanovića, čije je odbijanje pristupnice SPS-u bilo razlog sukoba, saznao da je pištolj koji mu je Saša Lazić uperio u glavu, skinuo sa slepoočnice i uzvratio udarac. "Ne znam odakle mi ta snaga. Ljudski nagon je nagon samoodržanja, ljudsko pravo - pravo na samoodbranu. A oni su mene kvalifikovali za pokušaj ubistva." Zatim je, priča, nekako uspeo da pobegne preko ulice i okrvavljenog čela pozvoni na nepoznata vrata. Smatra da ga je tada "Bog video", kao i na tren baka koja mu je otvorila vrata i pala u nesvest.
      
       Greška
       Veljković, Luković i Milanović veruju da je njihova greška bila što su prethodnog dana obavestili policiju o mogućoj gužvi u "Pasažu", jer da nisu, vele, bar bi redovna patrola po običaju bila u blizini. Ovako, ni ona nije bila prisutna, a kamoli dve kako im je obećano. A drugaru Draganu jednostavno su morali da pomognu, griža savesti koju bi dobili da su se sklonili "mnogo je gori osećaj od hladne cevi na glavi". Inače su, naglašavaju, veoma miroljubivi.
       Znalo se, rekoše već, da će do nekog incidenta doći. Stara je pretnja protivnika opozicionara motornom testerom. Veljkoviću i Milanoviću čak je došapnuto dva meseca pre slučaja "Pasaž" da će ih ubiti s dva metka. I pre tri godine, posle građanskog protesta, Zoki Roleks, prijatelj Marka Miloševića i vlasnik kafića "Pasaž" i "Roleks" dobro se "upoznao" s Momčilom. Veljković vadi gornju veštačku vilicu: "Tukli su me, zajedno s policijom, 24 sata. Na kraju su me strpali na neuropsihijatriju, gde su me isto tukli. Povod je bio to što sam došao u 'Roleks', popio malo. Uzrok je bio što sam opozicija, što sam tada jedini u Požarevcu prodavao bedževe, značke, pištaljke."
       Lekari su, ističe, utvrdili da je uračunljiv, da samo zbog zatvorenog prostora ima povećanu anksioznost. Glatko je prošao i detektor laži. Znači, pošto su veštaci dokazali da nije lud, moći će, smeje se, Jugoslovensko udruženje ludaka (JUL, skraćeno), gde je doživotni predsednik, da vrati matici. "Ovo što su rekli da sam homoseksualac... do sada nisam bio, možda ću da postanem. Nek' se pripaze komunisti."
       Luković (izvukao najdeblji kraj) misli je da je protiv njih podignuta optužnica po sistemu - napad je najbolja odbrana: "Mislili su: mi smo članovi JUL-a, beli medvedi, ne može nam niko ništa. Ispostavilo se da je to za njih bilo kontraproduktivno, više su ulazili u lavirint iz koga se nije moglo izaći. Zato su produžili ceo slučaj, da se istina zaboravi."
       Primećuje još jednu "čudnu stvar". U bolnici Centralnog zatvora nije dobio nikakvo rešenje o pritvoru. "Ako je policija već pokrenula rešenje za zatvaranje osobe koja je izvršila, kako sam kasnije saznao, ubistvo u pokušaju pomaganjem, zakonski rok za saslušanje je 72 časa. A ja sam već šesti dan bio u pritvoru. Uplašio sam se tada. Pomislio da mogu s nama da rade šta hoće", govori, bolno rekonstruišući i povratak svesti u Urgentnom centru, kada mu je u jednoj ruci bila infuzija, na drugoj lisice. "Da nije bilo Riste Kočkovskog koji mi je prišao i ukazao prvu pomoć, verovatno bih umro. Prestao sam da dišem. On mi je izvadio jezik i oko 300, 400 grama krvi iz usta." Za to vreme, nastavlja, lakše povređeni Saša Lazić "glumio je kliničku smrt od tri sekunde, RTS ga je prikazao u zavojima kao da je mumija".
      
       Fraktura
       Na listi optuženih za učestvovanje u tuči našla su se i braća Lazić. Roleks nije, mada je Lukoviću, kako sam kaže, upravo on naneo teške telesne povrede, to jest frakturu nosne kosti. Izbijen mu je i zub i tvrdi da je ostala lekarska dokumentacija (o potresu mozga, naprsloj orbitalnoj kosti) nestala.
       Luković je sada takođe optužen za učestvovanje u tuči. "Sto posto sam ubeđen da će i Veljkoviću skinuti ovo što su mu sad odredili. Jer, on bi za to morao i dalje da bude u pritvoru." Čini se da se ni Veljković, sklon šali (u sudnici tražio da sa zida skinu "pentagram"), ne sekira previše: "Ja nemam sudiju u Požarevcu, neće da daju ostavke, sve prebacuju s jednog na drugog, ma pravi cirkus." Za uvaženog sudiju Papovića izjavljuju da je možda ispao veći heroj nego oni (između ostalog, "nijedna njegova presuda nije oborena, devet smrtnih kazni je doneo").
       Da li se plaše? "Nije to onaj panični strah koji vas blokira, nego opreznost. Uprkos tome, idemo dalje", odgovara Momčilo. Baš pre neki dan prošao je pored "Pasaža" i srdačno se pozdravio s jednim dečkom iz "suprotnog tabora" koji je "malo pošteniji od ostalih" i nije učestvovao u frci. Poželeo mu je dobrodošlicu. Ipak, ne bi tamo sedeo: "Ne odgovara mi kafana."
       U Požarevac se vraćaju. Kažu da je život tamo miran, "oni" su shvatili da bi "svi skočili" ukoliko bi se dogodio novi napad na neistomišljenike. Požarevljani nemaju kratko pamćenje, kako mnogima izgleda. To potvrđuje i zbog slabe posećenosti zatvorena diskoteka "Madona", kao i "'Bambilend' pred zatvaranjem". "Meni Marko Milošević nije protivnik, meni je protivnik režim. On se vara ako misli da smo mu mi neprijatelji... Ne mešamo se u njihove interese. Ja se punim srcem i nenasilnim putem borim za demokratiju, slobodu", dodaje Veljković.
       Požarevačko tužilaštvo podiglo je 30. juna optužnicu protiv Veljkovića za pokušaj ubistva. Za učestvovanje u tuči optuženi su radnici preduzeća "Madona" Saša i Milan Lazić, kao i Veljkovićevi prijatelji Radojko Luković i advokat Nebojša Sokolović (van Srbije).
       Istovremeno, prvooptuženi najavljuje: "Preduzećemo krivično gonjenje protiv Zorana Ivanovića Roleksa, Milana Bajića i Bojana Tadića, od čijeg gonjenja su tužioci odustali. Tužićemo i 'Politiku', Radio televiziju Srbije, 'Večernje novosti', list 'Reč naroda' i druge medije koji su o nama objavljivali neistine. Pod udar pravde će doći i portparol JUL-a koji je javno svedočio u medijima da sam pucao, zbog čega i danas stoji kvalifikacija da sam pokušao ubistvo, a takvih podataka nema čak ni u policijskoj prijavi." Posebno će se osvrnuti na sudije i tužioce koji su postupali "po nalozima". "Osvete nema, odgovornosti će biti."
       Sem toga, Momčilo insistira da se objavi da će i predsedniku Crvenog krsta Jugoslavije Radetu Dubajiću vratiti Zlatnu plaketu dobrovoljnog davaoca krvi (39 puta!). Nije ispunio obećanje da će ih posetiti u zatvoru, što ga je naročito pogodilo. "Crveni krst bi trebalo da bude humanitarna, ne politička organizacija. Neka mu služi na čast!" Sledeći put, daće krv bez posrednika.
      
       ANA VUČKOVIĆ