Kokičar iz Knez Mihailove dobio je batine, opljačkan je i proglašen za policijskog doušnika, a za sve je kriv Slobodan Milošević

      Priča o kokičaru i "Otporu" otvorila se još 15. maja, na dan poslednjeg mitinga udružene opozicije, a uzrok sukoba je kesica semenki suncokreta sa pokretne tezge Žarka Mitrovića, prodavca kokica i ostalih zanimacija za zube iz Knez Mihailove ulice u Beogradu. Žarko se tog dana sukobio sa pristalicama Srpskog pokreta obnove, da bi nešto kasnije u igru uskočili i otporaši.
       "Tog dana prišla su mi dva momka, i jedan od njih mi je sa pomoćnog stalka ukrao kesicu suncokreta", govori četrdesetdevetogodišnji Žarko Mitrović. "Naravno, reagovao sam, rekao mu 'to ne može tako, ili ćeš da platiš, ili da vratiš'. Na to je on rekao da je iz SPO-a. Njegov drug je vrlo pristojno pitao koliko to košta i platio, i mislio sam da će se sve na tome i završiti. Međutim, oni su se posle nekoliko minuta vratili sa još trojicom drugara i počeli da se ponašaju veoma agresivno. Odložio sam naočare, i novčanik koji mi je bio za pojasom, i naravno, počela je tuča. Dabome, ja protiv njih petorice."
       Peđa Lečić, aktivista "Otpora", naspram čijih se prostorija sukob odigrao, događaj vidi nešto drugačije: "Došli su momci pred miting 15. maja da kupe suncokret, imali su majice SPO-a na sebi. Tuča je izbila zato što on (Žarko Mitrović) nije hteo da ih usluži pošto su nosili te majice."
       "Politika me uopšte ne interesuje. Ne gledam televiziju, ne čitam novine. Čak sam i u vreme komunizma u firmi u kojoj sam radio, tražio da me ispišu iz sindikata", odgovara Mitrović na ovakve optužbe.
       Bilans tuče je, izgleda, ipak nesporan, ako već sve ostalo jeste: Žarko je dobio batine ali je zato ostao bez novčanika i neophodnih mu naočara sa velikom dioptrijom, a razbijen mu je i aparat za kokice.
       Kokičar Žarko je, inače, u invalidskoj penziji koja iznosi oko hiljadu dinara mesečno.
      
       Motorola
       Tuča oko kesice suncokreta, međutim, ubrzo dobija novu dimenziju. "Kokičar radi za muriju", obznanio je grafit koji se pojavio na mestu na kome Žarko poslednjih pet godina stoji i prodaje kokice. Žarko se tu pojavljuje nekoliko dana kasnije, pošto je popravio aparat, ugleda grafit, a vidi i mladića koji ga fotografiše iz prostorija "Otpora". On, "iziritiran do besvesti", odlazi do "Otpora" da vidi o čemu je reč, a "tamo me dočekuju sa ironičnim komentarima 'svi smo mi pomalo socijalisti'" i zahtevima da objasni tuču sa članovima SPO-a.
       "Kažu i da su SPO-ovci privedeni, na šta im ja odgovaram da to nije tačno, jer bih ja onda bio pozvan da ih identifikujem i da pokupim ono što su mi uzeli", kaže Žarko. "Besan, silazim do aparata, a za mnom dolazi momak koji me je slikao i lepi mi nalepnicu 'Otpora' na staklo aparata. Kaže i da otporaši imaju informaciju da imam policijsku motorolu u aparatu, i da obaveštavam policiju o tome šta se dešava."
       "Priča koju mi imamo jeste da, kada naši otporaši dođu da kupe kokice, kod kokičara često čuju zvuke motorole, tako da verujemo da, verovatno, radi za službu ili eventualno beleži ko sve ulazi u 'Otpor'. Znamo da on nije jedini koji radi tako nešto ali eto, njega su klinci provalili", kaže Peđa Lečić.
       Međutim: "Bio sam vrlo predusretljiv, otvorio sam aparat i pokazao šta imam unutra - samo bejzbol palicu kojom ću se braniti od budućih napada", odgovara Žarko.
       Otporaši zatim obećavaju da će izbrisati grafit, to ne čine, a radnici prodavnice na čijem je ulazu pisalo "Kokičar radi za muriju" teraju Žarka da obriše natpis, što ni on neće: "Time bih priznao da radim za muriju, a ja ne radim za muriju." U međuvremenu se, u nedeljnom "Blicu" od 11. juna, pojavljuje tekst "Kad kokičar radi za muriju" čija poslednja rečenica glasi: "Pa ti, ako voliš, pazari kod njega...", i čitava priča stiže i do Žarkovog rodnog Prokuplja. "Kako sad da sperem ljagu?", pita kokičar "koji radi za muriju".
       Počinju tada i svakodnevne provokacije telefonom, u šta se uverio i novinar NIN-a prilikom razgovora sa Žarkom Mitrovićem. Zvoni telefon, on kaže, "čekajte, sada će se uključiti sekretarica, pa ćete čuti i sami. Ovo je vreme kada obično zovu." Sekretarica se uključuje, javlja se ženski glas koji s prenaglašenim, razvučenim beogradskim akcentom govori: "'Alo, kokičaru, je l' još radiš za muriju?" "Eto, vidite", kaže Žarko, "noću od toga nisam mogao da spavam, pa sam počeo da isključujem telefon."
       Peđa Lečić iz "Otpora" kaže da oni ne znaju ko sve to radi, ali i da je "sasvim moguće da je to neko od naših ili iz neke opozicione stranke". "Mislim da to možda i nije baš u redu prema čoveku, ali je sasvim u redu pošto je paranoja naroda velika i samim tim je kriv Slobodan Milošević koji je tu paranoju i uzrokovao u ovom narodu", kaže Lečić.
      
       Majica
       Ali, kako su oni koji zivkaju Žarka došli do broja njegovog telefona? "Rekao sam otporašima da stanujem u blizini, da mogu da provere ko sam i šta sam. Najverovatnije da sam u toj euforiji rekao i gde stanujem, tako da sad imaju sve podatke", kaže Žarko. On navodi još jedan primer: "Dali su mi, cinično, majicu 'Otpora'. Kada sam je potopio u vodu, pustila je crnu boju, pošto je to bila grafička boja. Da sam majicu potopio sa drugim stvarima, upropastila bi sve. Ali ja sam grafičar po struci, i prepoznao sam to. Zahvalio sam se kasnije čoveku koji mi je doneo majicu, i rekao mu: 'Lošeg je kvaliteta, pustila je boju.' Na to mi je on odgovorio samo 'znam'."
       Peđa Lečić kaže da "Otpor" nije podstakao ova uznemiravanja, te da ih osuđuje - što je logično s obzirom na svakodnevna uznemiravanja kojima su otporaši izloženi - ali je činjenica i da su pripadnici pokreta, skoro sigurno, duboko upleteni u igru, pošto su jedino u prostorijama "Otpora" (ili u policiji, naravno) mogli da dođu do Žarkovog telefonskog broja. Iako je možda manje bitno od metoda "borbe za demokratiju", istine i logike radi, ponovimo još jednom Žarkovo decidirano "ne" u odgovoru na pitanje da li radi za policiju, i upitajmo da li bi neko, ko zaista dojavljuje policiji ko sve dolazi u "Otpor" (a takvih sasvim sigurno ima), raskrinkavao svoju uspešnu masku kokičara time što ne bi prodao suncokret momcima iz SPO-a? Pre će biti da je istina nešto drugačija, odnosno da je ova "priča koja pije vodu" iskonstruisana da bi se zaboravila krađa jedne kesice suncokreta, novčanika i naočara.
      
       NIKOLA VRZIĆ