Dolazak patrijarha srpskog gospodina Pavla podsetio je još jednom Srbe da su na Kosovu i Metohiji izgubili gotovo sva prava

      Patrijarh srpski gospodin Pavle doživeo je neprijatnost pre nego što je 27. juna čestito zagazio na Kosovo. Škoti, pripadnici britanskog kontingenta KFOR-a, na punktu kod Merdara zahtevali su da pretresu srpskog patrijarha. To bi i učinili da im episkop bivši zahumsko-hercegovački nije podviknuo. Vojnici KFOR-a tražili su da im patrijarh pokaže diplomatski pasoš ako misli da bez pretresa uđe na Kosovo i Metohiju. Vladika Atanasije je, kažu oni koji su prisustvovali incidentu, iz levog džepa na mantiji izvadio panagiju i punih pluća uzviknuo:"Ovo je naš pasoš!" Škoti su psovali vladiku, ali srpskog patrijarha gospodina Pavla nisu pretresli.
       "Sramota je šta je duhovni poglavar doživeo na Kosovu, u svojoj zemlji, gde je sa narodom živeo više od trideset četiri godine", kaže jerođakon Vasilije Delić.
       Dolazak patrijarha Pavla podsetio je još jednom preostale Srbe da su na Kosovu i Metohiji izgubili gotovo sva prava. Ono o čemu obični Srbi na Kosovu, ovih dana, još mogu da odlučuju, jeste ko će, recimo, biti Kosovka devojka 2000. godine. Međutim, i ovakva, naizgled bezazlena kulturna manifestacija, zloupotrebljena je u političke svrhe. Nekoliko dana pošto je u Gračanici izabrana Kosovka devojka 2000. godine, u Kosovskoj Mitrovici izabrana je još jedna lepotica koja, verovatno, neće imati priliku da se kandiduje za "Mis Jugoslavije".
       "Vidovdanskom pesničkom pričešću" pored nekoliko stotina Gračaničana prisustvovali su srpski patrijarh, vladika raško-prizrenski Artemije, vladika Atanasije i vladika vranjski Pahomije, kao i predstavnici Srpske nacionalne skupštine Kosovskog okruga i Komiteta savezne vlade za saradnju sa međunarodnom misijom na Kosovu i Metohiji.
       Iako su se posle godinu dana na istom mestu možda prvi put skoro svi predstavnici Srba našli na jednom mestu to, nažalost, nije bio znak da su Srbi konačno usaglasili svoje stavove i formirali zajedničku političku "platformu" koja bi njihovo delovanje i uticaj na međunarodnu zajednicu učinila efikasnijom. Naprotiv, pokazalo se da su razlike tako duboke da je Slobodan Ilić, predsednik Srpske nacionalne skupštine Kosovskog okruga, smatrao da ne treba "zajedno sa mantijašima" ići za Vidovdan na Gazimestan.
       "Ali to su i naši junaci. Šta nas briga za njih. Naše je pravo da i mi na Gazimestan odnesemo naše cveće", rekao je Todorović koga je podržao i dr Miroslav Mića Popović, direktor Doma zdravlja u Gračanici.
      
       Isprekidana linija
       Za neke Srbe koji su za Vidovdan bili na Gazimestanu, gde je služen parastost kosovskim junacima izginulim 1389. godine i onima koji su stradali u poslednjim kosovskim događanjima, bio je to prvi izlazak iz Prištine nakon godinu dana. Sa nekima od onih 150 koji su ostali da žive u Prištini novinar NIN-a razgovarao je 29. juna. Izlazeći iz blindiranog džipa UN kome, kako vojnici KFOR-a rekoše, ni mine ništa ne mogu, novinar je ugledao na asfaltu isprekidanu belu liniju koja je delila na pola uzani put između zgrada. Po pobodenom kolju, crvenim plastičnim trakama i "bunkerima" načinjenim od vreća punih zemlje i peska bilo je lako prepoznati ulaze "Ulpijane", zgrade u kojoj živi oko 150 Srba. Mantija protosinđela Save Janjića izaziva nevericu albanskih komšija, motrili su svaki pokret s one strane isprekidane linije. Engleski vojnici KFOR-a bili su zaista nervozni kada je novinar uperio fotoaparat ka prozorima susedne zgrade, popularno nazvane "Drenica".
       "Ni kad se igramo, ne smemo da pređemo onu liniju, a kad nas vojnici ne paze, onda nas gađaju. Mene su jednom pogodili kamenom, ali malim, u rame, ali sam imala modricu", kaže devetogodišnja Milijana Jokić, koja kao i ostala deca oklopnim kolima ide u školu u Laplje Selo.
       Odrasli su se umorili od straha, praznih priča nemašine. Upitan čemu se nada, Dobrotin Gavrilović kaže: "Svi mi čekamo nadu. U Srbiju neću da idem jer je tamo sirotinja, a čujem da nas ni tamo ne primaju lepo. Kažu za nas da smo Šiptari", i dodaje da ni zbog svoje troje dece Jelene (11), Milivoja (10) i Ivane (6) neće promeniti odluku iako je nedavno trinaestogodišnja Katarina Savić prebijena.
       "Presreli su je dva momka i devojka - Šiptari. Devojka joj je lupila šamar, onako iz čista mira. Kaća joj je uhvatila ruku i rekla kako ne sme da je bije iako je Srpče. Momak te devojke nokautirao je Kaću, a onda je onaj drugi uzeo poveći kamen i dok je ležala na zemlji, udario je", kaže Konstantin Filipović koji je Katarinu posetio u ruskoj bolnici u Kosovu Polju i dodaje: "Ona i njeni otišli su u Srbiju posle toga."
       Iako je KFOR naredio Albancima,koji imaju radnje u blizini, da moraju Srbima da prodaju osnovne namirnice i higijenska sredstva, oni to ne čine. Delom iz patriotizma, ali više iz straha od svojih sunarodnika.
       "Kad bi se pročulo da nam je neko pomogao, odmah bi mu bacili bombu u radnju", kaže Jelisaveta Jovanović i dodaje: "Maltene svakog dana, po nekoliko sati, samo mi Srbi nemamo vodu ili struju, a telefoni odavno ne rade. Iz ADRE nam donesu svežeg povrća i malo voća za decu. Inače, jedemo ono što nam daju humanitarci, a često pola toga bacimo, jer je ukvareno. Jedino za ove Engleze, vojnike, ne mogu da kažem ništa loše. Hoće i da poslušaju, odu u prodavicu za nas, nekad nam i plate. Stvarno nas čuvaju kao da su naša vojska."
      
       Zatvaranje kruga
       Za Vidovdan nikog od Srba iz Prizrena nije bilo na Gazimestanu, osim oca Mirona Kosaća. Neki od tih desetak Srba koji su ostali u prizrenskoj Bogosloviji verovali su, mogli su se, kao Radmila Dreković, zakleti da će se do Vidovdana general-pukovnik Nebojša Pavković vratiti na Kosovo i Metohiju i da će Slobodan Milošević, predsednik SR Jugoslavije,ove godine na Gazimestanu održati govor kao 1989. godine. Međutim, iako se to nije dogodilo, Radmila se nije dala smesti, jednostavno je rekla: "Videćeš, doći će oni dogodine."
       Koliko je situacija u prizrenskoj Bogosloviji teška najbolje govori činjenica da vladika Artemije, ovih dana, mora doneti još jednu tešku odluku - šta mu je činiti sa Srbima i Bogoslovijom. U istoj zgradi sa Srbima žive Romi i Albanci koji se plaše da bi ih njihove komšije i sunarodnici mogli ubiti.
       "Sa predstavnicima međunarodne zajednice moraćemo da nađemo smeštaj za te ljude i vrlo je verovatno da ćemo Nemcima dati da se staraju o zgradi, jer je to jedini način da sačuvamo Bogosloviju", kaže vladika Artemije i dodaje da se ne može dozvoliti Romima i Albancima da potpuno unište Bogosloviju u Prizrenu. "Umesto da čuvaju to svoje jedino utočište, oni su ga gotovo demolirali."
       Može se reći da Srbima, poslednjih nedelja, KFOR dodatno komplikuje život. Sada im je praktično nemoguće da se kreću po Kosovu i Metohiji jer je KFOR smanjio broj pratnji, tako da je čak i novinar imao problema da stigne od Gračanice do nekadašnje zgrade vlade u kojoj KFOR sada izdaje akreditacije, bez koje se ne može dobiti ni pratnja da se vrati, a kamoli da ode, recimo, u Klečku i lično se uveri da li je KFOR zaista uništio sva četiri skladišta oružja, municije i eksploziva Oslobodilačke vojske Kosova. Svako putovanje bez pratnje za Srbe predstavlja opasnost po život i zato se mnogi, bez velike potrebe, ne kreću.
       Nedavno je otac Nektarije Vorgučić, iz manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, bio u Gornjoj mahali na kraju Sredačke župe gde je upoznao osamdesetogodišnju Nataliju Milosavljević koja više od godinu dana živi gotovo potpuno sama. Jednom nedeljno Nataliju obilazi komšija Torbeši koji radi u humanitarnoj organizaciji i donosi joj hranu. "Baka Natalija kaže da joj jedna konzerva paštete potraje i po četiri dana. Pitao sam je da li joj je teško što je tako dugo sama. Rekla mi je da joj nedostaju unuci i da se rastuži kada siđe u selo i vidi da su sve kuće popaljene", kaže otac Nektarije i dodaje da je nemački pripadnik KFOR-a, koji ga je pratio, Nataliji poklonio radio. "Bio je dirnut njenom nesrećom i želeo je da učini nešto kako bi se osećala manje usamljenom. Poklonio je baki Nataliji radio na navijanje."
      
       LIDIJA KUJUNDžIĆ