Ljudi u velikom delu zemlje već duže vreme širom otvorenih očiju gledaju televiziju - ništa ne vide al' sve im je jasno.

      Gledati ne znači uvek i videti. Naprotiv, stvari se mogu videti i zatvorenih očiju. Kao što slepi ljudi razviju neka druga čula koja im olakšavaju opstanak tako smo i mi progledali u mraku državnih medija. U tom neprirodnom pokušaju da se preko medija narodu zatvore oči, u tom svakodnevnom vređanju, ponižavanju i pokušaju da se poništi zdrav razum svakog građanina desilo se nešto sasvim neočekivano. Kao da je neki nevidljivi štab 5. oktobra izdao komandu: "Upalite mrak". U tom činu paljenja RTS-a bilo je mnogo toga što mi je ličilo na srednjovekovnu ikonografiju lova i spaljivanja veštica.
       Usred paljenja mraka - RTS-a, u obližnjoj crkvi Svetoga Marka, na ANEM-ovim snimcima video se narod koji je u redovima čekao da zapali sveću, poljubi ikonu i prekrsti se pred oltarom. U VIN-ovim emisijama videli smo kilometarske kolone automobila i ljudi koji raznim putevima jure ka Beogradu, valjda da istorija ne prođe bez njih. Na jednom snimku PG Mreže videla se ekipa iz kraja koja sedi na stolicama usred Takovske, a pred njima, na kontejneru stoji televizor preko čijeg ekrana je zalepljena nalepnica - "GOTOV JE".
       Ovo pominjanje nezavisnih produkcija ANEM-a, VIN-a, i mreže koji se tek od paljenja mraka mogu videti i u Beogradu uvodi nas u drugi mogući razlog zašto su građani progledali i rešili da promene stvarnost. Taj drugi razlog su lokalne TV stanice.
       U medijskom smislu čini mi se da se tek sada vidi koliko su bile dalekosežne posledice osvajanja lokalne vlasti i lokalnih medija, čiji se program vrlo često mogao videti i mnogo šire od opštinskih granica, čak i na feudima pod vlašću ljudi koji su do poslednje privilegije bili odani sada već bivšem gospodaru. Na tim TV stanicama koje su često radile bez dozvole narod je gledao ono što posle anestetičkih latino serija najviše voli, a to su priče i vesti o njegovoj stvarnost - bez ulepšavanja. Dakle do "progledavanja" mogu dovesti bar dva medijska razloga. Prvi je taj što ljudi veruju lokalnim medijima, jer su na njima, i emisijama nezavisnih produkcija, lepo videli svoju ružnu stvarnost koju treba izmeniti.
       Drugi medijski razlog za "progledavanje" jeste taj što su građani neočekivano primetili da su se voditeljima državnih medija nosevi iskrivili što je bio nedvosmislen znak da lažu - i to u oči, što narod iz nepoznatog razloga mnogo nervira i na šta reaguju bagerima, bakljama i motkama.
       Sada je situacija obrnuta, mnogo toga se vidi al' ti ništa nije jasno - ekrani su puni ljudi-buba, moralnih reciklanata, narodski rečeno prevrtanja. Prosto, ne bi začudilo da se i Milošević pojavi i kaže kako je on još odmalena bio i za Koštunicu i za DOS. Ipak, nadam se da će njihovo pojavljivanje učvrstiti već raširenu potrebu među građanima da veruju sebi i svojoj sposobnosti da i medijski zatvorenih očiju prepoznaju stvarnost. Kao tekovina, ostaje nam revolucionarno otkriće naših dana da se paljenjem mraka može dobiti svetlost...
       U stvari, čitava ova priča o našoj stvarnosti i medijima možda podseća na Dosje X i skrivenu kameru Monti Pajton-ovaca.
       Valjda je i to deo tranzicije, posle koje dolazi vreme kada će nam mnoge stvari biti jasnije jer ćemo puno toga moći da vidimo.
      
       VLADA MILIĆ