Gazda Jezda (Vasiljević) vratio se u zemlju zato što veruje novoj vlasti, dok štediše veruju da je doneo pare

      Uvek sam tiho navijao za varalicu koja ubedi profesora univerziteta da kupi nov "mercedes" za pet hiljada maraka, uzme unapred hiljadarku i nestane. Zato što je to praktičan tretman ljudske pohlepe koja je iznad titula i pameti. Na toj liniji su Jezda i Dafina pokupili svoje mušterije.
       Šta su mušterije mislile; to što su Jezda i Dafina nudili, ni japanska produktivnost ne bi pokrila. Baš obrnuto: kod japanskih banaka kamate su među najnižim u svetu. Ali bilo je privlačno: uložiš, sediš i gledaš kako raste! Ima ih koji su pozajmljivali devize da bi ih kod Jezde oplodili; pukla su stara prijateljstva, poremećeni su familijarni odnosi. S druge strane, kako odoleti kamati od osamnaest odsto mesečno na deviznu štednju, što je dvesta šesnaest odsto godišnje, to jest trideset puta više nego u razvijenim zemljama!
       Jezdimir Vasiljević se posle osam godina vratio kući, štediše su mu opet poverovale i priredile svečani doček, s parolama i transparentima. Kažu:
       - Doneo je pare!
       Manifestacije su nastavljene ispred Centralnog zatvora, gde je policija smestila Jezdu, zajedno s "parama".
       - Puštajte ga! - klicali su Jezdini vernici. - Demokratičan je, vratio se...
       Guverner NBJ Mlađan Dinkić kaže, opet, da se obećanjima štediše samo podgrevaju da i dalje veruju, konkretnog novca nema!
       - Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević su radili za državu, uvozeći, između ostalog, i oružje - napominje Dinkić. - Neka kažu kakve su aranžmane imali, a ako su bili u stanju da prevare štediše uz pomoć države, onda neka odgovaraju i oni zajedno sa onima sa kojima su tada sarađivali.
       Iako ne veruje u prazne priče, guverner ipak obećava specijalne račune za novac koji nude Jezda i Dafina. "Ako ga vrate, slobodni su, a ako ne vrate, prevaranti su i treba da odgovaraju." Za obeštećenje štediša Dafina nudi nasledstvo svog pokojnog muža, a Jezda tvrdi da je njegov "Jugoskandik", po njegovom odlasku iz zemlje, opljačkan. "Kako se koji stečajni upravnik menjao", veli, "tako se broj štediša uvećavao, a imovina umanjivala."
       Demokratični Jezda, koji je "doneo pare", pred istražnim sudijom nije želeo da govori o zloupotrebama ljudi iz bivšeg režima. Rekao je: "Želim da se držim predmeta optužbe." Zašto?
       Evo biografije kojoj se u narodu još veruje. Jezdimir Vasiljević (1948) iz Topolovnika kod Velikog Gradišta svojevremeno se izjašnjavao kao Vlah (ne znam kako stvari stoje danas!), uz opasku da su ih Srbi asimilovali (još jedan srpski genocid!), što se odrazilo i na njegov pogled na svet. Završio je osnovnu školu, otišao u inostranstvo, prokrstario planetu, menjao zanimanja, učio jezike i ženio se.
       U veliki biznis Jezda je ušao početkom devedesetih uvozom televizora, videa i japanskih automobila. Zapadni izvori tvrdili su pak da se obogatio trgovinom oružjem za vreme rata u Hrvatskoj i poslovima oko nafte pod embargom. Držao je do imidža, slikao se s belom lulom na beloj pozadini, sa zlatnim prstenjem na obe ruke. Pošto ga nisu na vreme uhapsili, kandidovao se za predsednika Srbije 1992. godine, pod geslom "Gazda Jezda, čovek promena". Izgleda da nisu ni hteli da ga hapse, čim je u pratnji odabranih novinara bez teškoća napustio zemlju i u Budimpešti održao konferenciju za štampu. Novinare je častio, svakom po zlatnik.
       Poternica je raspisana kasnije.
       Pre odlaska objavio je da je kupio Sveti Stefan i organizovao je spektakularni šahovski meč između Bobija Fišera i Borisa Spaskog. Svom kumu, blagajniku SPS-a za Beograd, danas čuvenom Mikiju Vujoviću, ostavio je Televiziju Palma, a Miki je razvio posao.
       Kum sada ćuti.
       Dok je bio napolju, Jezdimir je slao razne poruke. Iz Ekvadora je poručio da je napravio herc mašinu, strujno kolo i perpetuum mobile, zatim je objavio da se vraća da otkupi, u korist svog naroda, jugoslovenski dug u celosti!
       Danas poručuje iz zatvora: oni koji demonstriraju u njegovu korist, da bi bio pušten na slobodu, imaće prednost pri isplati devizne štednje! Uzda se u novu, demokratsku vlast. Zbog nje se, kaže, i vratio, sve će da joj objasni... "Nisam valjda bio lud da dođem u Beograd dok su na vlasti bili oni zbog kojih sam pobegao. Kad je nastradala porodica Dafine Milanović, to je meni bio signal da napustim zemlju. Da ne bih bio ubijen."
       Opljačkane štediše, posle Jezde i Dafine, a opljačkala ih je i država ("stara devizna štednja"), osnovale su razna udruženja, čak i političke stranke, u nadi da je novac tu negde, samo treba da ga izbroje. NJihovi predstavnici su i sada optimisti: veruju da Gazda Jezda ima određena materijalna sredstva i da je poneo sa sobom novac koji duguje štedišama, inače ne bi ni došao u Jugoslaviju. Pa gde je taj novac? Kod istražnog sudije?
       Funkcioneri iz Odbora poverilaca "Jugoskandika" smatraju da bi nova vlast, "ako je Jezdimir Vasiljević iskazao ličnu hrabrost odlučivši da se vrati, trebalo da mu dozvoli da se brani sa slobode". Istraga, opet, misli da bi mogao da utiče na svedoke i goni ga zbog četiri krivična dela utaje i prevare.
       Za razliku od Jezde, Dafina nije morala da beži. Otišla je mirno, ističe da joj je pasoš dao lično Rade Marković. Dafina nije uhapšena, uhapšen je Rade! Dafina je na sigurnom, u Nemačkoj, poručuje da će svojim štedišama već za mesec dana poslati pare...
       Možda bi istražni sudija mogao verujućim štedišama da podeli novac koji je doneo Gazda Jezda.
       Da ne čekaju još osam godina.