Priliku i povod za novo čitanje dobili smo ovih dana, zaslugom podgoričke izdavačke kuće “CID” koja je, u prevodu Zorana Paunovića, objavila DŽojsovo monumentalno delo

      Prostačka knjiga iz pera samoukog težaka”, gadljivo je svela utiske Virdžinija Vulf posle svog prvog susreta sa romanom Uliks DŽejmsa DŽojsa, 1922. godine. Osamdesetak godina kasnije, prilikom podvlačenja crte ispod dvadesetog veka, DŽojsova “prostačka” tvorevina biće gotovo jednoglasno svrstana u najuži krug onih umetničkih dela po kojima će se prepoznavati minulo stoleće.
       Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu, u periodu od 1914. do 1921. godine, roman “Uliks” predstavljao je krunu umetničke avanture genijalnog irskog Ahasvera. Delo koje je, poput gotovo svega ostalog što je nastalo ispod DŽojsovog pera, razgnevilo plitkoumne moraliste i zbunilo dubokoumne kritičare, postalo je temelj i putokaz mnogim potonjim stvaraocima. Uliks je, moglo bi se reći, biblija i enciklopedija života Dablina, Irske, Evrope, i života uopšte.
       Krajnje svedena i jednostavna fabula obuhvata život - sazdan mahom od trivijalnih sitnica - tri glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine. Međutim, razgovori, šetnje i razmišljanja Stivena Dedalusa, Leopolda Bluma i njegove supruge Moli, nisu ono najznačajnije u ovom romanu. Ispod površinskog sloja radnje krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajnijim i najbogatijim među njima obično se smatra onaj sloj značenja koji je ostvaren kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom “Odisejom”. DŽojsov Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko su dablinske zagušljive krčme i javne kuće daleko od uzvišenog helenskog sveta. Razaranje mita odvija se na beskompromisan i umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom trivijalnih dogodovština ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura, i time DŽojs pokazuje u šta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema više heroja, nema više podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja. Zanos i uzvišenost završavaju se u postelji u kojoj Moli, Blumova Penelopa, čekajući muževljev povratak, razmišlja o svojim ljubavnicima. Zbog toga njeno “da”, na kraju čuvenog monologa kojim se roman završava možda i nije afirmacija ili radosno prihvatanje života takvog kakav je, već rezignirano mirenje sa užasom praznine.
       Završna nedoumica samo je jedna od mnogih u ovom romanu, u kome mitološki, legendarni i ostali motivi ne vode poreklo samo iz helenskog i savremenog sveta, već iz više različitih svetova, kultura i civilizacija. NJihovo kombinovanje, u nesamerljivo širokim asocijativnim prostorima, ostvaruje se na različite načine u svesti svakog čitaoca i pri svakom novom čitanju. Zbog toga, čini se, nema mnogo smisla često isticana ocena da “Uliks” još nije na pravi način i “do kraja” pročitan. Bespredmetno je očekivati tako nešto, pošto ne postoje, i ne mogu ni postojati, dva identična čitanja ovog romana.      
       Priliku i povod za novo čitanje dobili smo ovih dana, zaslugom podgoričke izdavačke kuće CID koja je, u prevodu Zorana Paunovića, objavila DŽojsovo monumentalno delo.
       O veličini ovog izdavačkog poduhvata svedoči i činjenica da je u jugoslovenskoj kulturi do sada postojao samo jedan celovit prevod, delo Zlatka Gorjana, objavljen pre tridesetak godina, i u reprint izdanju ponovljen početkom prošle decenije. Zoran Paunović, inače profesor Engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, opremio je knjigu opsežnim pogovorom i velikim brojem napomena, koje će čitaocu nesumnjivo olakšati snalaženje u DŽojsovom Dablinu. Jedna od najznačajnijih ambicija prevodioca ogledala se u nastojanju da lakoćom i lepotom jezika sačuva piščevu virtuoznost i slojevitost iskaza, ali i da istovremeno razbije famu o “Uliksu” kao “teškoj” i “nepristupačnoj” knjizi. Čitaocima ostaje da provere da li je, i koliko je uspeo u tome. Ako jeste, to bi zaista označilo svojevrstan početak novog života DŽojsovog “Uliksa” u ovdašnjoj kulturi.
       Jer, kako reče Danilo Kiš, “Svi smo mi moderni izašli ne iz DŽojsovog šinjela, nego iz džojsovog košmara, iz DŽojsovog veličanstvenog poraza.”
      
       R.S.