Nema dokaza o povezanosti Vlade Srbije sa mafijom, nema rušenja vlade, nema DSS-a u Vladi Srbije, nema anketnih odbora... zato što svi imaju svest da će se njihovo ponašanje bodovati na izborima kojih će biti na proleće

      Velimir Ilić, šef Nove Srbije i Čačka, u utorak uveče na sednici Predsedništva DOS-a, prvoj posle izbijanja afere Gavrilović, požurivao je jedne saborce iz DOS-a da zaborave teške optužbe, a druge saborce da se vrate u Vladu Srbije, pa "da radimo posao". Iliću se, verovatno, žurilo ne toliko da pomiri Istok i Zapad nego da, dok se oni svađaju, on, kao nekada Josip Broz Tito, radi svoju radnju i uspehu se nada. Dakle, da nastavi započete poslove na izgradnji fabrike duvana, bez javnog konkursa, nimalo transparentno što bi se reklo modernim rečnikom, sa Kipranima nimalo poznatim po proizvodnji cigareta, a sve to u vreme kada demokrate Vojislava Koštunice, predsednika Jugoslavije, na sve četiri strane obznanjuju kako državu razjeda organizovani kriminal i onoliko sumnjiče premijera Srbije Zorana Đinđića za kontakte sa ljudima sa duvanskog puta.
       Ilić nije uspeo u namerama, em se sastanak odužio na celih sedam sati, em se ne bi moglo reći da se završio stavljanjem tačke na aferu Gavrilović. A ona nije započela onda kada je nesrećni Momir Gavrilović ubijen 3. avgusta nadomak svog novobeogradskog stana, već kada je "Blic" 8. avgusta na osnovu dojave iz kabineta predsednika Jugoslavije objavio da je desetak sati pre ubistva, bivši kontraobaveštajac saradnicima Vojislava Koštunice dao pismene dokaze o "sprezi pojedinih ljudi iz vrha aktuelne vlasti sa čelnim ljudima organizovanog kriminala u Srbiji... posebno sa članovima surčinskog klana". Ovim se javnosti htela reći adresa na kojoj bi valjalo tražiti ubice.
      
       Mašina i pumpa
       Predsednik SRJ Vojislav Koštunica rekao je da njegov kabinet nema ništa više od onoga što je poslao tužiocu, a što je ministar policije obelodanio. Sumnjivi su, dakle, uvoz jedne mašine za popravku puteva i izgradnja jedne benzinske pumpe (što je NIN pomenuo u broju 2642). Misleći da je to dokaz korumpiranosti Vlade Srbije, DSS je povukao sve svoje ljude iz nje. Ako je to sve, odgovoreno je na Predsedništvu DOS-a, onda je to apsolutno ništa, bar što se tiče Vlade Srbije. Ona nije postojala u vreme davanja dozvole za izgradnju benzinske pumpe, a nema ni neke veze sa carinom. Carina je savezna institucija i njen drugi čovek je upravo iz DSS-a, pa se ta stranka o uvozu mašine svakako mogla detaljno informisati.
       Najpreciznije bi bilo reći da su svi ostali nezadovoljni posle sedmočasovnog razgovora. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije srećan ni zbog vesti u "Blicu", ali ni zato što ga proglašavaju fašistom i pripisuju mu državne udare; Žarko Korać što javno nije povučena optužba da je on korumpiran čovek; Vladan Batić što Koštunica drugome pripisuje kršenje Ustava, a sam ga je povredio 42 puta i što ne poštuje dogovore postignute na sastancima DOS-a; Dragoljub Mićunović što Kabinet predsednika SRJ ima veću moć od Skupštine Jugoslavije; Zoran Đinđić što DSS nedokazanim optužbama i odlaskom u opoziciju užasno komplikuje rad DOS-a, proizvodi haos i ruši institucije države o kojima toliko brine, stvara u javnosti zgađenu zasićenost politikom i političarima; obara za polovinu vrednost akcija država Jugoslavije i Srbije na svetskoj berzi država...
       Ipak, dosovci bi mogli da budu i zadovoljni svojom malom noćnom raspravom. Kada su se onoliko podelili oko slanja Slobodana Miloševića u Hag, kada su izricane optužbe da je ono ravno državnom udaru, odnosno da bi zemlja propala na Donatorskoj konferenciji da ga nije bilo, niko od lidera DOS-a jednom rečju taj događaj nije pomenuo na prvom sastanku koji je usledio četiri-pet dana posle još jednog Vidovdana koji će Srbi pamtiti. Sada, eto, lideri DOS-a nisu uspeli da promaše glavnu temu.
       Ako deo DOS-a oličen u Vladi Srbije nije doživeo javno izvinjenje za ovaj put iznete nedokazane optužbe, mogao je sa blagonaklonošću da sluša uveravanja Koštunice da je DSS svestan trenutka u kome se nalaze Srbija i Jugoslavija, da neće destabilizovati Đinđićevu vladu, da neće pokrenuti pitanje njenog poverenja u Skupštini ali ni debatu o njenom radu (inače, bi svaka rasprava, osim što bi pružila šansu za verbalna iživljavanja radikala, morala da se završi glasanjem).
       Mogu lideri DOS-a da budu zadovoljni i nezvaničnim paktom o nenapadanju. Koštunica nije pominjao anketne odbore o ispitivanju ubistva Momira Gavrilovića i pisanjima "Gardijana" i "Fajnenšel tajmsa" koje je najavio na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare, ali ni druga strana nije saopštila da će tražiti iste odbore za proveru rada Koštuničinih saradnika Gradimira Nalića i LJiljane Nedeljković, predsednikove supruge i kontakte predsednikovog kabineta sa Radetom Markovićem, bivšim šefom Državne bezbednosti Srbije.
       Ali, to sasvim izvesno nije jedino od čega su se lideri DOS-a na ovom sastanku uzdržali. Možda ćemo i oni i mi nešto više o sebi saznati ako se prihvati ponuda izneta na Predsedništvu da svaki lider DOS-a napiše sve "priče" i "slučajeve" koje je čuo, pa da se onda ti papiri daju legalnim organima da ih istraže. Teško je, međutim, verovati da će lideri DOS-a pristati na ovoliko otkrivanje karata. Izvesnije je da će nastaviti sa međusobnim nadziranjem, koristeći što stranačke entuzijaste, što deo aparata republičke i savezne države čija bi prevashodna dužnost bila da se bavi spoljnim, a ne unutrašnjim neprijateljima. Adute protiv one druge strane u DOS-u više niko neće iznositi naprečac kao što je to učinjeno u "slučaju Gavrilović", oni će se ubuduće više proveravati i bolje plasirati u javnost.
      
       Vrbovanje partnera
       Jednostavno, izbori se bliže, i to izbori na koje će stranke iz DOS-a izaći pod približno istim uslovima, pri čemu se misli pre svega na državnu televiziju (a šta će raditi privatne TV stanice i privatne novine, kakva će biti njihova "uređivačka politika" -o tome mogu da brinu samo njihovi vlasnici, a ne šefovi DOS-a). Uz to imaće i ozbiljnog takmaca u liku i delu G17 plus, ukoliko ova politekonomska organizacija reši da samostalno učestvuje u izbornoj trci, koja je - očigledno već puštena. Uostalom, G 17 je već imao ponude iz Koštuničinog tabora, kao što su odatle - tvrde u Vladi Srbije - vrbovana i dvojica njenih ministara: Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović.
       Korupcija i kriminal će svakako biti i te kako važna tema na tim izborima. Vojislav Koštunica je posle sednice Predsedništva DOS-a rekao da će se ovo telo vraćati na njih, jer su problem koji pritiskaju narod i državu. Biće to dežurne teme, koje su zbog olako obećane brzine u otkrivanju grešnika gurnule DSS u opoziciju, ali ga neće i izgurati iz savezne vlasti.
       Izbori se približavaju, borba se nastavlja. Zato i niko nije dirao u fabriku duvana Velimira Ilića. Treba on i Istoku i Zapadu. Podela DOS-a pred izbore neće biti ideološko-programska već lidersko-interesna. Zato se i šefu Čačka i Nove Srbije žurilo u parohiju. Srbi ozbiljno shvatili demokratiju, ne daju Iliću da na plodnom zemljištu uz Moravu pravi prvu fabriku za preradu đubreta u ovom delu Balkana. A reformski duh nije baš preplavio njihove grudi. Jedan čačanski polutan, ni zemljoradnik ni radnik, kaže kako je utvrdio da mu je šef neopevana lopurda. Pratio ga sedam dana i utvrdio da je svakog dana imao druge čarape. I sad ti reformišu Srbiju sa takvim ljudima koji ti u čarape gledaju. Zna Ilić, lako će sa Istokom i Zapadom. Mora prvo da osigura glasove u lokalu. Onda će biti zanimljiv i Koštunici i Đinđiću.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Napadi na Vladu Srbije i Zorana Đinđića 1. Krše Ustav i zakone (isporučivanje Slobodana Miloševića u Hag, monopol na naftu, uredbe vlade...)        2.. Kasne sa reformama u ekonomiji, pravosuđu, zakonodavstvu        3. Kontrolišu medije i zloupotrebljavaju ih (primer "Nedeljni telegraf")        4. Nisu povećali standard stanovništva        5. Haraju korupcija i kriminal, postoje politička ubistva, nije rasvetljen nijedan zločin, nije prekinut nijedan lanac organizovanog kriminala        6. Povezanost Zorana Đinđića sa Stankom Subotićem Canetom i surčinskim klanom        7. Ne smeju na izbore, jer je DSS dvostruko popularniji        8. Nepotrebno podaništvo prema Americi (traljavo otkrivanje leševa iz hladnjača, nepotrebno izručivanje Miloševića, traženje smene generala Pavkovića što žele i Amerikanci...)

      
      

Napadi na Vojislava Koštunicu i DSS 1. Krše Ustav i zakone (povratak SRJ u UN, smenjivanje i imenovanje u Vojsci Jugoslavije, rad savetnika, funkcija predsednika stranke i SRJ...)        2. Kočničari reformi (nisu ništa reformsko predložili, nisu promenili savezno pravosuđe...)        3. Kontrolišu medije i zloupotrebljavaju ih (primer "Blic" i "Blic nenjs")        4. Niko nije obećao brz rast standarda; oklevanje stranog kapitala da dođe zbog antireformskog stava DSS-a        5. Prave paralelnu policiju; nisu prihvatili u Vladi Srbije poslove kontrole trgovine duvanom, borbu protiv korupcije i uterivanja poreza na ekstraprofit; efikasnost policije bila bi veća da Koštunica nije čuvao Radeta Markovića koji je uništio brojne dokaze        6. Nije dat nijedan dokaz povezanosti vlade sa organizovanim kriminalom        7. Izbori bi zaustavili reforme i unazadili zemlju        8. Koštunica obećao Amerikancima zakon o Hagu pa nije ispunio; inati se kao Milošević; da nije bilo hapšenja i izručenja Miloševića, ne bismo videli ni centa iz inostranstva.