Da li je jugoslovenski fudbal dobio i svoj prvi partijski klub posle 5. oktobra ili su, samo, na rukovodeća mesta u fudbalskom klubu "Radnički" iz Obrenovca došli najbolji ljudi

      Donedavno, bilo je teško i zamisliti da će se tekst o fudbalskom klubu "Radnički" iz Obrenovca naći na stranicama ma kog lista koji nije, recimo, "Sport" ili "Žurnal". Ipak, evo teksta, i to pošto se u čaršiji pojavila vest da je vlasnik "Radničkog" postao niko drugi do srpski ministar pravde Vladan Batić. Odmah da razjasnimo: vest nije tačna, odnosno, "to je budalaština", kako za NIN reče ministar Batić. Ali, priča nije baš tako jednostavna.
       Kako je, uopšte, obrenovački "Radnički" povezan sa Obrenovčaninom Vladanom Batićem? Tako što su direktor i predsednik kluba postali Jovan Šurbatović i Aleksandar Stefanović, funkcioneri Batićeve Demohrišćanske stranke Srbije, i tako što je zvanična boja kluba od obično-crvene postala tamno-crvena sa žutom bordurom, čime su fudbaleri praktično obučeni u zastavu srpskih demohrišćana. Da li je to "Radnički" postao partijski klub DHSS-a?
       Nove klupske boje za NIN objašnjava direktor FK "Radnički" Jovan Šurbatović, Obrenovčanin takođe, inače gradski (beogradski) sekretar za sport: "Reč je, u stvari, o povratku tradiciji, pošto je tamnocrvena sa žutim bila boja prve srpske zastave. A istim smo se motivom rukovodili i kada je osnivana naša stranka. Dakle, da ponovim, reč je o poštovanju svetle srpske tradicije."
       A ako se neko pita otkud funkcioneri DHSS-a na čelu "Radničkog", "uvek neko mora da bude na čelu kluba, a stranka je najuticajnija na lokalu", odgovara ministar pravde Vladan Batić. "Napravili smo fenomenalnu stvar i to čitav grad gleda sa simpatijama", dodaje.
       Ministrova uloga u klubu svodi se uglavnom na navijanje ("On je jedan od velikih navijača 'Radničkog'", kaže Šurbatović) i Batić u njemu nema nikakvu funkciju, pogotovo ne titulu vlasnika kluba - to, uzgred, sve i ako hoće da bude, ne bi mogao pošto po još važećem zakonu o sportu nije dozvoljeno pojedincima da budu vlasnici klubova, i svugde gde oni, pojedinci, to de fakto jesu ("Obilić", "Železnik"...), formalno nisu jer bi to bilo protivno zakonu. "'Radnički' je i dalje udruženje građana", kaže direktor kluba.
      
       Smenjeni predsednik
       Ali, da vidimo kako su ljudi iz DHSS-a uopšte i došli na čelo fudbalskog kluba iz Obrenovca. Puč je reč koju upotrebljava prethodni predsednik "Radničkog" Dragan Nikolić, koji je sa tog mesta otišao desetak-petnaest dana pre "preuzimanja", pred početak tekuće fudbalske sezone. "Podneo sam ostavku jer sam video šta se dešava", govori za NIN Šurbatovićev prethodnik, pa nastavlja: "Mi nismo imali nikakvu finansijsku podršku u gradu, a oni su odranije nagoveštavali da bi da preuzmu 'Radnički'. I, jednostavno, došli su u klub, nikoga ništa nisu pitali, napravili su svoju skupštinu i postavili svoje rukovodstvo. Niko to nije mogao da spreči."
       Tvrdnje Dragana Nikolića utoliko su zanimljivije što dolaze od čoveka koji je i sam (ili bi trebalo da bude) iz istog miljea iz koga je i Batićev DHSS; Nikolić je, naime, predsednik "Radničkog" postao posle petog oktobra prošle godine, po svom priznanju "ispred Demokratske stranke".
       Reći će bivši direktor i da je njegova garnitura "postavila klub na sopstvene noge", dok ministar pravde Batić kaže da su zatekli ruinu koju tek sada postavljaju na noge. On na Nikolićeve optužbe najpre oštro odgovara pitanjem-konstatacijom "ja sam mislio da je NIN ozbiljan list", a zatim odbacuje izgovorene sumnje nazivajući ih "apsolutno malicioznim, nekorektnim, zlobnim...". "Svaki pokušaj politizacije je zlonameran", kaže. "Ovo su najobičnije intrige, jer svako zna da je 90 posto funkcionera ostalo na svojim pozicijama."
       Svoje motive za (uzgredno) bavljenje sportom ministar objašnjava ljubavlju prema sportu i željom da učini nešto dobro za Obrenovčane, da tamošnju omladinu odvoji od narkomanije (Obrenovac je odranije poznat kao mesto u kome je ovaj problem dobio velike razmere), a kaže i da se u klubu "angažovao bez para i bez dinara". Štaviše, ne samo što je volonterski u "Radničkom" već je i svojevrstan "mamac", ustvrdiće direktor Šurbatović, koji "svojim autoritetom ministra i svojim poznanstvima privlači i privući će i još više sponzora". "Ali podvlačim da je to potpuno normalan i zdrav poslovni odnos", napominje.
       Na pitanje ko to pomaže i sponzoriše obrenovačkog drugoligaša, Šurbatović kaže, "ne bih navodio imena sponzora, to su uglavnom firme iz Beograda i Srbije, a najmanje ih je iz Obrenovca". Ministar Batić, pak, na isto pitanje odgovara nešto drugačije: "To su pretežno obrenovačke firme, ali i fabrika 'Toza Marković' iz Kikinde."
       U svakom slučaju, "privlačenje sponzora autoritetom ministra" o kome govori Šurbatović budi ružna sećanja na ranije ustaljenu praksu koja je, kako se šuškalo u javnosti, posebno odlikovala rasformirani FK "Milicionar" ("državni reket", opisaće direktor "Radničkog"), profesionalni sportski klub u vlasništvu srpske policije koji se fuzionisao upravo sa "Radničkim" ustupajući mu svoje mesto u Drugoj ligi. Jovan Šurbatović, međutim, odbacuje svaku vrstu analogije: "Sve paralele sa nečim što je bilo u Miloševićevo vreme su zlonamerne."
      
       Stari i novi
       Navodi direktor i bez postavljenog pitanja da u klubu pokušavaju da "uvedu nešto novo". "Sav novac koji uđe u klub ili iz njega izađe, ide legalnim tokovima", kaže Jovan Šurbatović, čija je stranka još posle petog oktobra pokušala da se angažuje u jugo-fudbalu tvrdeći (prilično opravdano, reklo bi se) da u njemu ima koječega trulog što bi valjalo raskrinkati. E, sad, imajući to u vidu, pogotovo uz Šurbatovićevu tvrdnju da legalno putovanje novca bankarskim kanalima predstavlja "nešto novo", nije li opravdano postaviti pitanje šta je sa "onim starim", i čime se to bavi pravosuđe (za koje je nadležno Batićevo ministarstvo pravde) kad do sada nije podignuta nijedna optužnica protiv fudbalskih mešetara?
       Ipak, ostavimo to po strani, i vratimo se fuziji obrenovačkog "Radničkog" i MUP-ovog "Milicionara" iz Makiša. Spajanje klubova je dozvoljeno Pravilnikom o fudbalskim takmičenjima FSJ, a "novoosnovani klub zadržava pravo najbolje plasiranih timova", stoji u članu 62 Pravilnika. Odluku o spajanju sa "Radničkim" donela je Skupština "Milicionara" 9. jula ove godine, potvrdila ju je zatim i Skupština obrenovačkog kluba, što je sve zajedno i odštampano u broju 29 "Jugoslovenskog fudbala" od 18. jula, odmah iznad odluke o spajanju FK "Zenit" iz Oparića i FK "Jedinstvo" iz Donje Mutnice. Forma je, dakle, zadovoljena, no i pored toga ostaje zrnce sumnje zbog toga što se policijski klub spojio baš sa klubom iza koga stoji ministar pravde.
      
       Uloga MUP-a
       S jedne strane, pošto je MUP Srbije odlučio da više ne želi "da bude profesionalizma u sportskom društvu", kako za NIN kaže poslednji sekretar FK "Milicionar" Milorad Janković, odluka o spajanju doneta je prirodno, na osnovu postojeće dvogodišnje saradnje dva kluba, tako da je na kraju klub iz Obrenovca osim mesta u Drugoj ligi dobio i desetak "Milicionarovih" fudbalera.
       Uz to, odluka o spajanju doneta je u vreme prethodnog rukovodstva "Radničkog" mada se, kako reče tadašnji direktor Dragan Nikolić, "i tada znalo" da će klub promeniti čelnike.
       S druge strane, Milan Milinović, potpredsednik Skupštine FK "Budućnost Vujić" iz Valjeva, koji je takođe učestvovao u konkursu, o njegovom toku nejasno kaže "šta je bilo, bilo je", i "mi znamo da je čitava situacija bila takva..." Milinović nas je za detaljnije informacije uputio na prvog čoveka kluba Vidoja Vujića ali je on, danima, bio nedostupan makar i za dvominutni telefonski razgovor za NIN.
       Ministar Batić, pak, upitan da li je iskoristio svoj uticaj da bi se policijski fudbalski klub spojio baš sa "Radničkim", izričito kaže "ne". Valja međutim ovde citirati i Šurbatovićevu prošlonedeljnu izjavu "Glasu javnosti" koju, doduše, nije ponovio u razgovoru za NIN: "Priznajem da je svojim autoritetom i uticajem (Vladan Batić) odigrao ulogu da se ne pojavi neko treći ko bi ulaskom sa velikim novcem pokvario ovaj aranžman."
       Aranžman je, kao što vidimo, uspeo, i neuspešni srpskoligaš postao je (zasad) uspešni drugoligaš sa tendencijom daljeg napredovanja. Njega će biti ili neće, ali ono u šta možemo biti sasvim sigurni, jeste da to neće zavisiti od ministrovog opstanka na vlasti i ostalih (fudbalskih?) igara koje se igraju van terena, budući da su nam u klubu objasnili da se zalažu za postavljanje tog kluba na zdrave noge. S druge strane, kako je "Radnički" uopšte i dospeo u poziciju da razmišlja o napredovanju, istražiće valjda oni koji su za to nadležni.
      
       NIKOLA VRZIĆ