Pozorišni tekstovi Zorice Jevremović

      Pišući pozorišne tekstove sabrane u knjizi “Četiri predratne drame”, “za neke dvadesetogodišnjake koji na reč Srbija neće reagovati ni sa tri prsta, ali ni s pesnicom”, Zorica Jevremović je konstruisala paralelnu stvarnost, stvarniju od prave, ako je u pravu Aristotel sa svojom tezom o istinitosti.
       Jer, Kalo Đurđe Repan iz teksta “ Vukodlak iz Samarije”, vojnik pronijar, stvarno je postojao. Oklevetana da je mladalačka, ova drama Zorice Jevremović, pisana 1975, da bi bila diplomski ispit “piskinje”, najavila je pravu lavinu tekstova koji će doći kasnije. Oni koji se sećaju poznatog teksta “Oj, Srbijo, nigde lada nema”, iz pera istog autora, u izvođenju “Ateljea 212” i u režiji Ljubomira Draškića, ništa se ne čude ozbiljnosti sa kojom monasi teraju šegu u “Vukodlaku iz Samarije”. “Oj, Srbijo... Jevremovićeva je pisala kao dramu mentaliteta, što ona i jeste, ako se čita kao ubojita i otrežnjujuća satira, ali je ona, na autorkinu žalost, te 1977. izvedena kao komedija sa muzikom Vokija Kostića, kao neka srpska opereta iz narodnog života o Milošu Obrenoviću i njegovoj okretnosti, (čitaj: prevrtljivosti), uvek dobrodošloj da se preživi u smutnim vremenima. Danas, sa ove distance, mi, savremenici ove premijere, mislimo, uglavnom, da je drama dobro pročitana.
       “Fjodorova devojčica”, drama utopije, kako je nazvana u podnaslovu, drama o ruskoj dobrovoljki Sofiji Fjodorovnoj Dimitrijevnoj, svojevrsni je apokrif, a ipak, čista istina. Zorica Jevremović je naziva svojom najbiografskijom dramom, i to je čudovišno, s obzirom na smrtni ishod junakinje u drami. “Tri sudbine, tri nacije, tri monologa, jedno Kosovo!”, kaže u drami lik Staša Janković.
       Napokon, jedna savremena drama, ne manje istorijska, “Kopile” koja se događa od 1948. do 1968. još jedna je anamneza naše propasti, gledana sa Dedinja, Zoričinim očima, koja je ovde dvostruka ličnost: autorka, piskinja i glavni lik drame.
       Osim što je napisala još i knjige “Raspad sistema”, o raspadu jugoslovenskog kulturnog i političkog prostora i “Semiološki krugovi”, zbirku tekstova o našoj medijko stvarnosti, o Zorici Jevremović treba još dodati to, da je svoju prisutnost krala od Ranka Munitića, kojem je knjiga “Četiri predratne drame” i posvećena, i to da piskinja ne bi nikada ovde napisano rekla o sebi, pa je neophodno da to iz njenog pera kažu koleginice, iskreni poštovaoci njenog dramskog pisanja, što je i potpisnik ovih redova.
       DRAGANA BOŠKOVIĆ