|
STENOGRAM TELEFONSKOG RAZGOVORA RADOVANA KARADžIĆA I SLOBODANA MILOŠEVIĆ - 8. 7. 1991.
Karadžić Radovan: Jer do sada ga, su ga svi lupali što on nije taktika, što nije e, elastičan. Mislim da je dobro što je on rekao izvinite mi smo u ratu, evo vam Srbi iz Hrvatske razgovarajte s njima kao sa ravnopravnim znaš...
Đogo Gojko: Da, da.
Karadžić Radovan: Mislim da je tu pogriješio ovaj Babić. Ipak, jer ovaj Milošević nije bio dovoljno kvalitetan tamo prema našim informacijama.
Đogo Gojko: Šta nije bio dovoljno...
Karadžić Radovan: Ovaj Mića, Milo... Miša Milošević.
Đogo Gojko: Da.
Karadžić Radovan: Nije bio dovoljno kvalitetan,.
Đogo Gojko: Pa slušaj taj Mića je idiot čoveče.
Karadžić Radovan: Ma daa, nije on bio dobar.
Đogo Gojko: On je, Miša on je idiot. Ja sam ga sreo dva puta, tamo mu je one prostorije su ispod naših... Jes’ ti se upozno sa njim.
Karadžić Radovan: I meni se čini da je... jes... jesam.
Đogo Gojko: To je idiot, čoveče.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Njegova pamet je pileća pamet, on je gangster.
Karadžić Radovan: Da, da. I to je trebao da ide Babić i ovaj, trebali su ga ostavit.
Đogo Gojko: Što nije, kad je mislio, puco na svetsku zajednicu, što nije posl’o Bećkovića koji je predsednik te zajednice.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: I pisac, i taman bi lepo odgovaralo.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: On je posl’o idiota. Pa mislim, dokle oni misle da se čovječe, tamo se nekad za srpske granice borio Cvijić i Pupin, a on šalje idiote, da, policajce, agente, gangstere...
Karadžić Radovan: Da, da. Tu je Babić jako pogriješio, on je to morao da...
Đogo Gojko: Em je mala pamet Babić, em je mala pamet ovaj drugi, još manja...
Karadžić Radovan: Ma, ja.
Đogo Gojko: I sad on misli da to šalje trećeg idiota.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Pa ne može to tako, ovi su tamo lisci, oni misle da će sa svojim malim seljačkim lukavcima da prefarbaju ceo svet.
Karadžić Radovan: Da. Mi imamo čoveka koji više radi ne... nego ovaj ovde, pri toj delegaciji nekakvoj tamo, oni su ovoga Pupovca poveli, a onda, onda je ovaj naš odavde iz Bosne rekao e, sad da utvrdimo samo u kojoj, u kom svojstvu je Pupovac tu. Onda su oni rekli u sastavu Hrvatske delegacije.
Đogo Gojko: C, c, c, c.
Karadžić Radovan: Međutim, kad je, kad je Pupovac izložio sve, onda je ovaj naš rekao dobro znači ovo je stav Hrvatske delegacije. Onda se Hrvati pobunili, rekli ma nema govora, kakvi hrvatski ovo su srpski stavovi. Izvinite srpski stavovi nisu prisutni ovde.
Đogo Gojko: Da, da, da.
Karadžić Radovan: A ovaj čovek uopšte nije član stranke, to je jedan stručnjak.
Đogo Gojko: Pa znam, u isto vreme ovi sad iz Krajine tu počeli su da žvaću kažu da Slobodan primio Pupovca ovde.
Karadžić Radovan: Ne, ne vjerujem to.
Đogo Gojko: Ah, kažu da jeste.
Karadžić Radovan: Ne, ne, ne vjerujem to. Ne, reko bi mi Milošević da ga je primio, nema govora da ga je primio. Ma znaš to su srpska posla, nek idu oni u pičku materinu ima da slušaju, ima da slušaju, nema tu zajebancije, nema...
Đogo Gojko: Ja isto tako mislim al’ to treba znaš nekoliko ljudi da uzmu, i to pametni ljudi u svoje ruke i da krenu odlučno, bre ta bitka se mora Radovane dobiti u vojsci, mora se dobiti oružjem, drukčije nema razgovora.
Karadžić Radovan: Ne, ne što se vojske tiče u BiH ona je potpuno na čisto, njoj je potpuno jasno da je u pitanju ustaški nalet na Srbe, i da Jugoslaviju kao državu...
Đogo Gojko: Nema oni moraju to hitno rešiti pitanje u Hrvatskoj, ne s pola snage.
Karadžić Radovan: Pa ja mislim da su oni riješili što se tiče... ovaj, oni uglavnom posjeduju ono što, što...
Đogo Gojko: Pa delimično, da.
Karadžić Radovan: Je, uglavnom , u...
Đogo Gojko: Onaj prokleti Vukovar u grlu stoji čoveče.
Karadžić Radovan: Dobro, to nije bitno on je u okruženju tu su tamo neki pacovi koji su po rupama. Ali što je najvažnije to je, Bos... Bosna je puna vojske znaš.
Đogo Gojko: To treba utvrditi, to sad treba utvrditi, da se... kopaju rovove, ne, on sad utvrđuje na Kupi granicu za 100 narednih godina, to ne može ni ptica da preleti razumeš.
Karadžić Radovan: Da, da, da.
Đogo Gojko: Nema on šta dalje, nek... to utvrđuj granicu završio si, ti ćeš otići niz (?) džepove, nemoj ti sad da se biješ za Jasenovac.
Karadžić Radovan: Da, da. Ovde, ovde ima u vojsci Muslimana i, i, čak i, u rezervista i ovih koji se zaista biju dobro, i...
Đogo Gojko: Aha.
Karadžić Radovan: I to je vrlo važno da... oni će uspjeti da ovo većinu muslimansku koja je, koja će biti gubitnik u svemu ovome ipak spasu od, od, od pozicije pokaženog.
Đogo Gojko: Da.
Karadžić Radovan: Oni su... jer ipak, ne možeš znaš, ne možeš da, da kažeš da nema, ima zaista i običnog naroda i sve je to, i mislim njima treba pružiti obe ruke. Ali ovo što se vođstva tiče njima tu nema po... nema kolebanja, oni moraju da znaju da ako hoće secesiju moraće da nas... da počnu rat protiv nas i da nas biju, da nas tuku, a onda će, onda će dobiti odgovor nazad i, i to je jasno.
Đogo Gojko: O, majko moja. Ovo je dole trebao skratiti sa tim, Dubrovnik se skraćuje front znaš.
Karadžić Radovan: Da.
Đogo Gojko: To treba očistiti prosto pretvoriti u naš, rasčistiti i završiti sa tim jer se skraćuje. To je ogromna dužina, to je 100-nu i nešto kilometara čoveče.
Karadžić Radovan: Ma, da, ma da. Pa oni su to morali... to mora da urade i uspostave vojnu upravu i gotovo...
Đogo Gojko: Otvoreno...
Karadžić Radovan: E kad, kad Dubrovčani nisu bili dovoljno snažni da...
Đogo Gojko: Naravno, naravno.
Karadžić Radovan: Proglase otvorenim gradom i gotovo.
Đogo Gojko: Završena priča i gotovo.
Karadžić Radovan: Ali ovaj otjerali su ih od Boke Kotorske to je vrlo bitno...
Đogo Gojko: Da, da, znam, tačno, tačno. Slušaj jednu stvar ovo, ovaj, ovde stalno gnjave sa ovim, ovom...
Karadžić Radovan: Dobro, dobro, to ćemo ovaj da...
Đogo Gojko: Ovim delom ovamo...
Karadžić Radovan: Neka završe što god mogu, neka.
Đogo Gojko: E, ja bi tebi poslao jednog čoveka dole.
Karadžić Radovan: Dobro.
Đogo Gojko: I ovaj...
Karadžić Radovan: Nek donese napisano jer možda neko prisluškuje pa će onda da...
Đogo Gojko: Aha.
Karadžić Radovan: Pro...
Đogo Gojko: Ja bi ovaj, ja bi znaš da, da bude on neka vrsta du koordinatora znaš.
Karadžić Radovan: Dobro.
Đogo Gojko: Neka to preuzme i da snimi tu celu situaciju i da to radi onako kako... i ovde bi se to moglo rešiti.
Karadžić Radovan: Dobro, važi.
Đogo Gojko: Znaš, tako da ja odo sutra odnosno ponedjeljak idem za London na neki, neki skup i ostat ću do petka.
Karadžić Radovan: Ali mi... pošalji mi, nek mi donese pisamce sa tvojim... ja znam tvoj rukopis.
Đogo Gojko: Aha, aha. Aha, dobro, dobro.
Karadžić Radovan: Dogovoreno.
Đogo Gojko: Dobro, ja... on će se ovaj...
Karadžić Radovan: Gdje ti je sin reci mi.
Đogo Gojko: Ah, pa evo bio je gore u tome na onom... kraj Palanke i preksinoć se vratio u Novi Sad posle 20 dana rova čoveče i evo pravo da ti kažem glava me boli od toga više nego... Eno ga sad vratio se u kasarnu Novi Sad nekoliko dana da se odmori, šta će biti dalje ne znam.
Karadžić Radovan: Da. Hajde ako Bogda biće uredu.
Đogo Gojko: A jebem mu mater, daj, Bog zna ne znaš šta da radiš, eto. Mislio sam znaš ono već je 4, 5 meseci da će se negdje i skloniti, i ovo, ono, da...
Karadžić Radovan: Da.
Đogo Gojko: Da ima ovih rezervista, ima ovoga, a i to ti je...
Karadžić Radovan: Da, da. Oni bi trebali malo ovu mlađu vojsku da drže (?), mislim ovo, ovo su sve ovamo nesretne situacije gdje na Bo... na teritoriji BiH su zasjede ustaške, inače Vojska dole nije imala gubitaka tako reći, ona ide artiljerijom čuva svakog čoveka.
Đogo Gojko: Da, da.
Karadžić Radovan: I tu stvarno dobro se radi, ali malo se i ovi naši, ovaj, dole crnogorci ju...junače.
Đogo Gojko: Ma ko, ko budale su poginuli čoveče, ovi upali u zaasedu, vidiš da su ovo sve zasede, kako ne vode računa o tome.
Karadžić Radovan: Samo zasjede, samo zasjede. S borbama inače ne gine... ne ginu jer oni vrlo dobro to rade, vojska ide sa tehnikom i sredstvima i onda...
Đogo Gojko: Da, da.
Karadžić Radovan: I oni kad, kad, kad je borba ne gine vojske ništa, oni ginu ko stara i najmanje 40 000 je već mrtvih u ovom ratu, a procjene između 40 i 60 hiljada, pri tome Srba nije ni 1 000.
Đogo Gojko: Jesi video šta je ovaj major uradio gore u Bjelovaru, pa to je...
Karadžić Radovan: A šta, ne znam, to što je predao onu...
Đogo Gojko: Što je digao u vazduh...
Karadžić Radovan: Aha, da, pa to je, ovaj, ovaj Sinđelić novi.
Đogo Gojko: Da, da, da, da, 700 ljudi čoveče, večeras je bio portret na Beogradskoj televiziji njegov čovječe, on je jedinac, prikazaše mu oca fino, jednog gospodina znaš, gdje... ženu i kćerku i sina, major čoveče, on je pust... kad je... lopovski ušli unutra on je aktivirao ne znam koliko, pedeset, petsto, kila eksploziva sve digo u vazduh i njih 700-ina.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Fantastično.
Karadžić Radovan: To je Sinđelić, to ne smije da se zaboravi nikako.
Đogo Gojko: Ma to je... stvarno...
Karadžić Radovan: To ne smije da se zaboravi nikako, to je mislim.
Đogo Gojko: Strava i užas.
Karadžić Radovan: Ali eto mislim da, da je ovaj, mislim da ne smiju puno da se na Evropu..., a bojim se da Tuđman niti ima snage, niti smije, sve dok ima vojske, ne smije da pregovara. Prema tome oni su morali njegovu oružanu silu... ali sad se može takođe postaviti dobra odbrana Jugoslavije, pa oni kad napadaju onda još više ginu znaš.
Đogo Gojko: Znaš šta ja mislim, ja, ja pravo da ti kažem mislim da mi moramo što pre izbit, manje-više su izbili... ako ovo, čini sruše ovo, oni su stigli do Osijeka, zacrtali gore Dravom...
Karadžić Radovan: Da.
Đogo Gojko: Pa izišli, stigli na Kupu, nek tamo stanu kod Karlovca i to je manje-više zacrtan... to sad treba utvrditi.
Karadžić Radovan: Jest, jest, i onda nek, nek idu da pregovara, inače ako budu dalje napadao i onda i Evropi fino treba reći...
Đogo Gojko: To je jedno, s druge strane znaš treba tu Evropu svud im nacrtati ove njihove.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Nacrtati znaš ono neka oni vide kako to izgleda to s jedne strane, a s druge Tuđman nikad pregovarati neće. Jer pazi, on ne sme pregovarat zato što on gubi državu.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: On gubi teren, oni... u njegovi će ga ubit, skinut, razumeš.
Karadžić Radovan: Da, da, da. On je obećao do Drine, al vidiš kako to...
Đogo Gojko: Nema, pa da, ima je... evo mu je u Zagrebu.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo Gojko: Tako da ni... (?) mu nije sigurno, i to prosto on ne može pregovarati jer jed... jedino mu treba skršiti vojsku, to je jedina nada.
Karadžić Radovan: Jedino, za preg... za pregovore on mora ostati bez vojne sile.
Đogo Gojko: Tako je, tako je.
Karadžić Radeovan: A, i me... nemamo ambicije da ih pobijemo to je mislim, tu je vojska korektno sa civilima postupa, ali ovaj, nema zaista razgovora dok se to, jer on dok god ima tih naoružanih bandi to... on ne...
Đogo Gojko: To je tačno, mada ja, ja mislim drukčije pravo da ti kažem, ja mislim da ovi Dubrovčani jedan prostor moraju očistiti, ovi naši Novljani odozdo.
Karadžić Radovan: Da, da.
Đogo: Izvini, da kažu znaš ovo je strateški dva tri, sela, znaš kao što ovi rade ovde. Alal vera ono što su uradili ono u, u, varvarstvo, spali sve i zdravo. Jedan prostor onaj oko granice oni moraju očistiti.
(Nastaviće se)
SVEDOČENjE KOSTE ČAVOŠKOG U HAGU
Casus belli
Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, pojavio se u Haškom tribunalu kao veštak na okolnosti casus belli (uzroka za otpočinjanje rata) u BiH u slučaju generala Stanislava Galića, optuženog za zločine protiv čovečnosti, terorisanje civila, povrede zakona i običaja rata. Profesor Čavoški je pružio svoj ugao gledanja na uzroke rata u Bosni, odnosno vreme kada su se desili i prisluškivani razgovori.
Odbrana: Da li možete reći, da li je, kao republika, Bosna i Hercegovina bila dužna da primenjuje najviše pravne akte SFRJ?
Čavoški: Bosna je kao federalna jedinica, pre svega, bila dužna da primenjuje savezni Ustav, dakle Ustav SFRJ, zatim, svoj vlastiti Ustav, savezno zakonodavstvo, svoje zakonodavstvo i tako redom...
Odbrana: Da li nam možete reći, profesore, do kada je Ustav bivše federalne jedinice Bosne i Hercegovine bio na snazi?
Čavoški: Ustav BiH kao federalne jedinice bio je na snazi do zaključenja i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Dakle, tokom celog rata morao se primenjivati Ustav BiH i tek onoga časa kada su sve tri strane u Dejtonu, zapravo, prihvatile novi Ustav BiH, dotadašnji Ustav je prestao da važi. To se desilo u Dejtonu, odnosno u Parizu, kada je taj ugovor formalno potpisan.
Odbrana: Gospodine profesore, pre nego što se vratimo na pitanje nezavisnosti, da li možete da nam kažete šta znači konstitutivnost tri naroda?
Čavoški: To je izraz koji smo koristili, reč je izvedena iz latinskog. Na nemačkom bi se reklo “državotvornost” i to je zapravo bolji izraz. To znači da su ta tri naroda, dakle, Muslimani, Srbi i Hrvati državotvorni narodi BiH, da oni tvore državu, da imaju posebni status za razliku od ostalih koji imaju status nacionalne manjine. I Srbi su imali taj status državotvornog naroda, ne samo u celoj Jugoslaviji, nego i u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao što su, naravno, Muslimani i Hrvati to isto imali i u Srbiji i u BiH. Dakle, to je narod, konstitutivni, koji tvori državu.
Odbrana: Kada ste nam rekli da je bila protivustavna odluka o donošenju Deklaracije o nezavisnosti, da li je u radu te Skupštine bilo i drugih akata koji su doneti, a koji su bili u suprotnosti sa tada važećim Ustavom?
Čavoški: Mislim da je ključna odluka bila raspisivanje referenduma - on je bio neustavan.
Odbrana: Da li nam možete reći, u čemu je bila neustavnost odluke o referendumu?
Čavoški: Važeći Ustav SFRJ nije dopuštao samovoljnu secesiju bilo koje federalne jedinice, pa ni BiH. Posebno je jedan član predviđao da se granice Jugoslavije ne mogu menjati bez saglasnosti svih republika koje su članice savezne države. Tako da je sa stanovišta važećeg Ustava secesija bila zabranjena. Svaki pokušaj da se neko otcepi bio je protivustavan.
Odbrana: Gospodine profesore, rekli ste da je referendum raspisan u BiH bio nelegitiman. Da li je, po vašem mišljenju, bilo izvesno da se BiH, na jedan način, deli po nacionalnim osnovama?
Čavoški: To je bilo nešto što se ranije nagoveštavalo. Ja u svom izveštaju nisam pominjao jedan čuveni, pod znacima navoda, istorijski sporazum koji je Adil Zulfikarpašić, drugi čovek u Stranci demokratske akcije, a kasnije predsednik jedne posebne stranke, Muslimanske bošnjačke organizacije, pokušao da sklopi sa Slobodanom Miloševićem i sa Radovanom Karadžićem, a u ime Alije Izetbegovića. To je bilo negde u leto ‘91. godine. No, mnogo su bili važniji pokušaji Evropske unije, preko svog čuvenog diplomate Žozea Kutiljera, da sprovede takozvani Kutiljerov plan i da, uz pristanak legitimnih predstavnika sva tri naroda, Muslimana, Hrvata i Srba, Bosnu tako organizuje da svaki narod ima svoju autonomnu federalnu jedinicu.
Odbrana: Vratimo se sada na Kutiljerov plan. Bio bih vam zahvalan, ako biste nam kratko rekli šta se dešavalo posle potpisivanja?
Čavoški: Kada je taj plan potpisan, time su bile utemeljene ustavne pretpostavke, ustavna načela nove ustavne organizacije BiH. Bilo je predviđeno da svaki od ova tri konstitutivna naroda ima svoju federalnu jedinicu ili autonomnu jedinicu i već se započelo sa podelom Bosne na tri jedinice. Pri tom je kao princip bilo utvrđeno da se prilikom te podele koriste popisi stanovništva iz 1971, ‘81, ‘91. godine. Već je tada bilo utvrđeno koje su opštine nesporne, dakle koje će opštine biti nesporno hrvatske, muslimanske ili srpske.
Odbrana: Šta se onda desilo, možete li da nas podsetite?
Čavoški: Već je u Sarajevu, dakle, bio parafiran taj Kutiljerov plan, to je bilo svečano objavljeno i trebalo je da se predstaavnici sva tri naroda nađu u Lisabonu. A onda je američki ambasador, Voren Zimerman došao u Sarajevo da razgovara, pored ostalih, i sa Alijom Izetbegovićem. Nema pouzdanih i tačnih podataka o tome kako je tekao taj razgovor, pogotovo što je Voren Zimerman, prema onome što se pojavljuje u literaturi, na različite načine interpretirao sadržinu svog razgovora. Izgleda da se tom prilikom Alija Izetbegović požalio, kako eto mora da prihvati plan sa kojim nije srećan. A onda mu je Zimerman uzvratio: “A što biste to prihvatili?”, što je Alija shvatio da plan ne mora da se prihvati i da će Amerika podržati nezavisnost unitarne Bosne, čak i ukoliko Alija Izetbegović odbaci ovaj, već skoro dovršen plan Evropske unije. Po mom mišljenju, to je bio casus belli.
Odbrana: Profesore, malopre ste pomenuli izraz casus belli. Zamolio bih vas sada da nam objasnite, iz kog razloga, po vašem mišljenju, taj lanac događaja nije mogao da bude viđen ni na koji drugi način osim kao casus belli.
Čavoški: U ovom mom izveštaju mislim da se dobro vidi da je ravnoteža između tri naroda u Bosni i Hercegovini bila vrlo osetljiva i da je bilo krajnje opasno da se jedan narod tlači, tako što se dva naroda udružuju protiv njega. Samo potpuna ravnopravnost i uvažavanje konstitutivnosti i državotvornosti svaka od tih naroda ponaosob je mogla da obezbedi građanski mir. Onoga časa, kada je Stranka demokratske akcije pomislila da može da dobije međunarodno priznanje unitarne Bosne, i da Srbe svede na poniženu i potlačenu nacionalnu manjinu, ona je tog trenutka morala znati da je to bio casus belli.
Odbrana: Na osnovu sopstvenog iskustva i isrtaživanja, možete li nam reći, sa istorijske i političke tačke gledišta, da li je Evropa mogla predvideti da će se desiti ono što se desilo?
Čavoški: Pa, to se moglo lako predvideti. Godine 1847. je šest švajcarskih kantona napravilo savez Vanderbund i potom pokušao da se otcepi. Posle toga je usledio čuveni rat - Vanderbund krieg. Tek ‘48. donet je sadašnji Ustav Švajcarske koji je Ustav federalne države, iako je nominalno Švajcarska i dalje konfederacija. Godine 1861. 13 južnjačkih država u okviru SAD je istupilo iz Unije, napravilo konfederalni sastav i naoružalo svoju miliciju. I onoga časa kada je ta milicija u Južnoj Karolini napala jednu tvrđavu, to je bio casus belli. I kao što vidite, secesija uvek vodi do rata. Mogu da ponovim, to svi znamo, to je slučaj Bijafre u Africi. Dakle, secesija federalne jedinice koja je protivustavna dovodi do rata. Sada se još uvek suočavamo sa problemom Čečenije.
Tužilaštvo: Vi ste, gospodine, napisali knjigu “Hag protiv pravde iznova”, a ona nije na vašoj listi objavljenih dela. Možete li nam kazati koji je razlog tog propusta?
Čavoški: Pa nema nikakvog razloga, to je ovde obuhvaćeno. Ja sam ‘98. godine na srpskom jeziku objavio jednu veliku studiju “Hag protiv pravde”, gde su sve ranije publikacije sabrane u jednu knjigu.
Tužilaštvo: Gospodine, da li ste ikad bili poslanik Republike Srpske?
Čavoški: Naravno da sam bio. Imenovani smo za poslanike krajem 1995. godine i nas je imenovala gospođa Biljana Plavšić...
Tužilaštvo: Izvinite što vas prekidam, molim vas, zbog kratkoće vremena biću vam zahvalna da odgovorite sa “da” ili “ne”, kad god je to moguće. Da li ste bili funkcioner Srpske liberalne stranke?
Čavoški: Ja sam bio predsednik Glavnog odbora Srpske liberalne stranke. To je bilo 1991. godine.
Tužilaštvo: Gospodine, da li se Srpska liberalna stranka smatra konzervativnom političkom strankom?
Čavoški: Iz njenog imena ne možete reći da je konzervativna(smeh). Da smo hteli da budemo konzervativna, zvali bismo se Srpska konzervativna stranka. Morate znati značenje termina.
Tužilaštvo: Dobro. Zar ne mislite da bi bilo primereno reći u vašoj biografiji da ste bili poslanik i funkcioner Srpske liberalne stranke?
Čavoški: Moj politički životopis je izuzetno bogat. Ja sam smatrao da je trebalo navesti samo ono što je najbitnije. Ja sam, recimo, bio osnivač i Demokratske stranke, koju sada predvodi gospodin Zoran Đinđić i nisam smatrao potrebnim da to navedem.
Tužilaštvo: Zar vi niste blizak saradnik dr Radovana Karadžića?
Čavoški: Ja nisam saradnik dr Radovana Karadžića, a bio sam njegov prijatelj.
Tužilaštvo: Bili ste u uskom krugu prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića?
Čavoški: Ja sam sa njim započeo studije ‘60. godine i mi smo se veoma dobro poznavali. Posle studentskih demonstracija 1968. godine, razišli smo se, i nikada s njim više nisam bio politički prijatelj, a kao što se moglo videti iz mog životopisa, 1991. godine objavio sam knjigu “Slobodan protiv Slobode”. (...)
Tužilaštvo: Gospodine, niste li završili službu na odseku za političke nauke Univerziteta u Beogradu kao moralno i politički nepodobni za obavljanje dužnosti profesora? Da li je to tačno?
Čavoški: Ja sam diskvalifikovan zbog osude za delikt mišljenja.
Tužilaštvo: Korišćenjem termina “politički nepodoban”, da li je reč o tome da vas je vaše krajnje nacionalističko opredeljenje diskvalifikovalo iz mogućnosti ponovnog imenovanja za profesora Pravnog fakulteta?
Čavoški: Vidi se da me ne poznajete ili da imate loša obaveštenja o meni. U to vreme kada sam izbačen sa fakulteta niko o meni nije govorio kao o nacionalisti. Ja sam izbačen zbog kritike Titovog režima i to je bio pravi razlog zbog koga sam izgubio službu. U komunizmu nije bilo neuobičajeno da profesore izbacuju sa fakulteta.
Tužilaštvo: Vi eksplicitno tvrdite da je negiranje prava bosanskih Srba u okviru ova dva događaja koje ste pomenuli (odluka o nezavisnosti krnje Skupštine i odbijanje Izetbegovića da prihvati Kutiljerov plan, prim.) činilo da rat postane neizbežan, dakle da su ta dva elementa casus belli.
Čavoški: Da. Ja, takođe, dodajem da je i sam pokušaj secesije casus belli. Dakle, ako posmatrate istoriju saveznih država, pokušaj jedne ili više federalnih jedinica da se otcepe, po pravilu vodi u izbijanje rata.
Tužilaštvo: Vi iznosite tvrdnju da su ovi događaji lično opravdali rat?
Čavoški: Pa ja ne govorim o opravdanju rata, ja govorim o izazivanju rata. To je bitno različito!
Tužilaštvo: Pošto su glasine o navodnom razgovoru između Zimermana i Alije Izetbegovića bile objavljene u Njujork tajmsu, da li znate da je Zimerman objavio članak u kojem je demantovao tu vest i izneo tačan sled događaja? Da li ste to čitali?
Čavoški: Ne, nisam to čitao.
Tužilaštvo: U tom slučaju, gospodine, vaše tvrdnje su nepotpune, vi niste pregledali sav materijal kako biste došli do zaključaka koje ste izneli. Vi niste pregledali kompletan materijal koji je vezan za taj događaj, zar ne?
Čavoški: Morate da znate da niko u narednih 50 godina neće biti u stanju da razmotri kompletan materijal da bi dao povoljan izveštaj. Ono što je neophodno, a vi to vrlo dobro znate, da imate pristup diplomatskoj arhivi Stejt departmenta. Dakle, mi moramo imati original instrukcija koje su iz Vašingtona poslate Vorenu Zimermanu u Beograd, pre razgovora sa Alijom Izetbegovićem i njegov potonji izveštaj. Pa tek na temelju toga se može utvrditi šta je Voren Zimerman stvarno radio. Inače, ja potpuno razumem pismo Vorena Zimermana koje je poslao i u svoje lično ime i u ime američke vlade. Ovo pismo objavio je da bi otklonio odgovornost, i svoju ličnu i američke vlade za otpočinjanje rata u Bosni, posebno imajući na umu napor Evropske unije koji je bio veliki da se taj rat izbegne nakon primene spasonosnog Kutiljerovog plana.
|
