NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Za šaku slave

Ako se položaj i angažman Akademije ništa ne promeni, opet će biti svejedno ko je njen novi predsednik i da li je i on 70 ili 80-godišnjak

      Na dan izlaska ovog broja NIN-a (četvrtak, 27. februar) članovi Srpske akademije nauka i umetnosti biraće na skupštini novo rukovodstvo i predsednika. Za ovu funkciju, kao što se zna već desetak dana unazad, kandidovani su Nikola Hajdin i Ljubiša Rakić. Iako se lista predloga za prvog čoveka SANU može proširivati sve do sazivanja skupštine, pa i na njoj, svi su izgledi da se novi pretendenti neće pojaviti. Ne bi se, naravno, moglo sa sigurnošću reći da nema još onih koji takvu kandidaturu priželjkuju, ali oni imaju problema sa podrškom. Među njih svakako ne spada književnik Ljubomir Simović koji je u inicijalnim razgovorima pominjan kao veoma pogodna ličnost za kormilara SANU ali on, kako saznajemo, nije pokazao spremnost da poziv pisca podredi jednoj u velikoj meri ipak protokolarnoj, paradnoj i činovničkoj obavezi. U kojoj je tokom prethodne četiri godine s mladićkim entuzijazmom uživao dosadašnji predsednik Dejan Medaković.
      
       Ćutljiva manjina
       Dakle, po svemu sudeći, počast i teret koje ovo zvanje donosi danas će preuzeti Nikola Hajdin ili Ljubiša Rakić. Iako se procenjuje da su im šanse podjednake, ipak se očekuje da će ovoga puta pat pozicija biti izbegnuta. To znači da bi jedan od njih trebalo da dobije polovinu plus jedan glas od onih akademika koji će doći na skupštinu. To biračko telo sastoji se najčešće od 120 članova. Dvadesetak preostalih, od ukupno 140 članova SANU, uglavnom se ne pojavljuje na izbornim sesijama.
       Dva dana uoči održavanja izborne skupštine ovakve su se procene mogle čuti u oba predsednička “tabora”. A onda je nastupio iznenadan obrt koji je uneo priličnu zabunu oko validnosti kandidature Ljubiše Rakića. Jer, Zavod za zdravstveno osiguranje Srbije - u prethodnom režimu poznat kao jedno od najvećih legla korupcije - saopštio je da je ovaj predsednički kandidat pod istragom zbog sumnje da je kao rukovodilac ICN Galenike (zajedno sa Milanom Panićem, Džernijem Adamsom i Dušanom Mitevićem) izvršio više krivičnih dela. Krivičnu prijavu protiv Rakića podneo je taj isti zavod u maju 2002. a u oktobru iste godine Okružni sud u Beogradu doneo je rešenje o sprovođenju istrage.
       Dan uoči održavanja izborne skupštine iz Akademije nije stiglo nikakvo obaveštenje o tome da li je kandidatura Ljubiše Rakića, s obzirom na optužbe koje su protiv njega iznesene, na bilo koji način dovedena u pitanje. Reagovao je jedino Rakić, tvrdeći da se ne oseća krivim za ono za šta ga Zavod proziva i podsećajući da je u Galenici bio zadužen za pitanja naučnog razvoja. U svakom slučaju, neočekivano je došlo do zamešateljstva koje odlučivanje o novom predsedniku SANU može iskomplikovati ali i pojednostaviti. Sve, u stvari, zavisi od toga šta predviđa izborna procedura ili kako će se doživeti i protumačiti ovakva diskreditacija jednog predsedničkog kandidata. Sam Ljubiša Rakić je očigledno ne uzima kao ozbiljan razlog za svoje povlačenje iz izborne trke u kojoj je, inače, pokazivao žarku želju da postane naslednik Dejana Medakovića. Njegova učestala nastupanja u medijima u svojstvu predsedničkog kandidata imala su gotovo inauguralni karakter a bezrezervna odbrana časti i ugleda hrama srpskih “besmrtnika” bila je, izgleda, sračunata na pridobijanje one ćutljive akademske manjine koja pri izboru rukovodstva ili budućih članova ima odlučujuću ulogu. Takav utisak je još više sugerisala odluka Rakićevog suparnike da se pre izbora ne oglašava u javnosti.
       U svemu je, ipak, najvažnije to da i jedan i drugi kandidat za predsednika SANU ima visoku naučnu reputaciju. Nikola Hajdin (Vrbovsko, 1923) profesor je statike i kod nas i u svetu poznati mostograditelj. Projektovao je most preko Save kod beogradskog Sajma, Most slobode u Novom Sadu, most preko Visle u Poljskoj i član je više stranih akademija i naučnih ustanova i dobitnik značajnih priznanja za doprinos nauci. Sličnim članstvima i priznanjima bogata je i biografija Ljubiše Rakića (Sarajevo, 1931) koji je profesor hemije i neuroloških nauka.
      
       Ostarelo članstvo
       U nekim novinama je napisano da ono što ovim kandidatima ne ide u prilog, a što je, navodno, “većinsko mišljenje u Akademiji”, jesu godine. Te da, po nezvaničnim pričama u SANU, preovladava stav da na čelo ove institucije “treba da dođe mlađi, energičniji i čovek od autoriteta”. Ako je zamerka koja se odnosi na starosnu dob kandidata tačna, postavlja se pitanje zašto je onda većinska akademska grupacija i u svim ranijim slučajevima za predsednike birala kandidate koji su već bili zašli u sedmu ili osmu životnu deceniju.I, takođe, zašto pri izborima novih članova SANU stariji kandidati prolaze daleko lakše od mlađih. Ubrzano pretvaranje SANU u gerontološku ustanovu je zaista realna opasnost ali se ona neće otkloniti samo vođenjem računa o godini rođenja predsednika. Mnogo više se treba zamisliti nad činjenicom da prosečna starosna dob članova SANU iznosi 72 godine, a u Odeljenju društvenih nauka - preko kojeg su akademici u javnosti inače i najviše prisutni - čak 80 godina.
       Oni malobrojniji akademcii, koje ovakvo stanje zaista zabrinjava, navode i podatak da između dva izbora novih članova (reč je o dvogodišnjem periodu) umru, u proseku, 24 člana a novih se izabere samo deset. Po njihovom mišljenju, Akademija bi trebalo da bude otvorenija prema stvaraocima između 45 i 55 godina, umesto što favorizuje one koji su na zalasku životne i naučne karijere. Kad je reč o sastavu SANU, valja podsetiti i na njenu tradicionalnu zatvorenost prema nekim vrhunskim piscima, umetnicima i naučnicima. Ona svojevremeno u svoje redove nije htela da primi Miloša Crnjanskog (što je, koliko znamo, zasluga Ive Andrića, a ne Dobrice Ćosića). Njeni članovi nisu danas ni jedan Miodrag B. Protić i Radomir Konstantinović kojima je tamo mesto pre nego mnogima koji su uvedeni u red srpskih “besmrtnika”.
      
       Igre s vlašću
       Kako god da se uzme, očito je da novoizabranog predsednika SANU ne očekuje nimalo lak posao ukoliko ne želi da u Akademiji zadrži status kvo. Ili, pak, ukoliko ne smatra da status Akademije treba i dalje da ostane zavisan od njegovih ličnih veza s najvišim funkcionerima aktuelnog režima. U trenutku kada bude stupao na čelo Akademije, bio to Hajdin, Rakić ili neko treći, svaki će predsednik morati da se suoči sa njenim današnjim nezahvalnim položajem i sa velikom hipotekom prošlosti. Snaći će to neizbežno i Ljubišu Rakića, ako mu se kandidatura posreći, iako je u predizbornim istupima govorio kako je sa Akademijom oduvek sve bilo u redu i da njen položaj otežavaju samo problemi koje joj stvara ova ili ona vladajuća garnitura.
       Grešila je, naravno, i vlast prema Akademiji ali i ona je imala nemalo svojih posrnuća koja su najčešće dolazila ili zbog velikog slizavanja s aktuelnim režimima ili zbog krajnje neproduktivnih (sem za pojedince) političkih konfrontacija. Sada je, u svakom slučaju, Akademiji potrebno vratiti status i ugled koji joj je svojstven po prirodi stvari, dakle, kao vrhunskoj naučnoj i umetničkoj ustanovi naroda kojem pripada. To, međutim, neće biti izvodljivo ni jednostavno ni brzo jer je u poslednjih godinu-dve Zakon o Akademiji praktično derogiran i mnogi započeti i planirani projekti ili su dovedeni u pitanje ili ozbiljno usporeni. A ako se ne stvore uslovi za njihovu realizaciju i za jednu korenitiju izmenu položaja Akademije, biće onda potpuno nevažno i svejedno ko će se od danas nalaziti na njenom čelu.
      
       SAVA DAUTOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu