NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Eto vama predsednika

Vučić je uveren da će lider radikala po povratku iz Haga već na beogradskom aerodromu postati predsednik Srbije, sociolog Antonić takvu mogućnost ne isključuje, a ostali sagovornici NIN-a tako što i ne sanjaju

      Problemi za radikale su počeli. Eto, Tomislavu Nikoliću, prvom posle Vojislava Šešelja, u pola telefonskog razgovora istekao je kredit, u sredu (26. februar) pre podne. Puče razgovor. Ali, to će biti i najmanji problem koji će radikali imati, iako im se Šešelj ovih dana uredno javlja iz Haga, a sve o trošku Tribunala.
       Njihov ključni problem, od ponedeljka pa do ko zna kada biće kako da sačuvaju popularnost među biračima, a bez veštog lidera koji je uvek, kao predsednički kandidat, uspevao da sakupi više glasova (čak i 20 odsto) nego što je dobijala njegova stranka.
       Nema sumnje da je Šešelj za sebe izabrao najbolji način da pokuša da ostane na političkoj sceni, da uđe u dve-tri guslarske pesme... i, naravno, u istoriju: u neskromnoj i neostvarivoj varijanti kao čovek koji je razbucao Haški tribunal i koji će se proučavati na studijama prava po vaseljeni; u skromnijoj i ostvarljivijoj varijanti kao čovek koji će se naći u nekoliko knjiga o nepravdama koju su Haški tribunal i novi svetski poredak uradili Srbima, makar ih napisao on sam i pridodao ih svom publicističkom opusu koji broji 44 naslova. Da je kojim slučajem Šešelj ispunio prognoze ovdašnjih sveznajućih analitičara i zbrisao u Srpsku ili Irak, ne bi dobio prelaznu ocenu za “umetnički dojam” i bio bi i od nekih svojih simpatizera optužen da je kukavica. Ovako posle junačenja u medijima, na kongresu stranke, mitingu, u avionu za Amsterdam...Šešelj je mogao da bude i dalje Voja vojvoda i ‘ladno kaže haškom sudiji, u svom prvom pojavljivanju u Tribunalu, da ne razume prevođenje optužnice, neke reči poput “hotimično” ili “točka”.
      
       SRS kao DS
       Insistiranjem na srpskom prevodu, Šešelj naravno, i dalje skuplja poene za sebe, ali je pitanje kako će ih knjižiti radikali ovde u Srbiji. Poslednja istraživanja javnosti koje je “Strateški marketing” završio pre odlaska ražalovanog vojvode u Hag pokazuju da DSS Vojislava Koštunice ima podršku 26 odsto građana Srbije, da DS Zorana Đinđića ima 12 odsto glasača, a SRS Vojislava Šešelja 11 odsto. Međutim, direktor “Strateškog marketinga” Srđan Bogosavljević kaže da se zna “da birači radikala ne prijavljuju uredno za koga će glasati, i da je opravdano da se veruje da među šest, sedam odsto ispitanika koji ne žele da kažu za koga će da glasaju ima toliko pristalica SRS-a da se ta stranka po broju glasača izjednačuje sa DS”.
       Jasna Milošević, direktor sektora za ispitivanje javnog mnjenja agencije Medijum indeks Galup, nije jedina koja očekuje da će prve ankete po odlasku Šešelja, pokazati i rast popularnosti radikala, “zbog mogućeg tumačenja Šešeljevog postupka kao herojskog čina za odbranu srpstva i velikog publiciteta u medijima”. Ipak, Jasna Milošević misli da će taj rast biti trenutni i privremeni, posle njega sledi krunjenje biračkog tela radikala.
       U to krunjenje biračkog tela radikala, posle privremenog rasta popularnosti, veruje i Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije: “Mislim da će se jedan broj birača radikala pasivizirati, da se jednostavno neće pojaviti na biralištima pošto će SRS na izbore izlaziti bez Vojislava Šešelja, na čijoj je harizmi i zasnivao svoje uspehe.”
       I Borislav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva kaže da radikalima želi sve najbolje, ali sumnja da je u Srbiji na duže vreme moguće zadržati biračko telo na okupu i to opravdava tvrdnjom da “95 odsto birača uopšte ne poznaje partijske programe”.
       Zatupnici teorije da će radikali manjkati sa glasovima imaju nekoliko argumenata za to: počeće frakcijske borbe, Šešelj će biti medijski izolovan, provešće u zatvoru onoliko dugo vremena da će ga u Srbiji i zaboraviti, njegovo suđenje najverovatnije neće biti održano pre završetka prvih sledećih izbora u Srbiji...
       Politički sociolog Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka, jedini je neradikal koji misli da neće biti ozbiljnije prekompozicije političke scene posle odlaska Šešelja u carstvo Karle del Ponte.
       Ništa dramatično se neće dogoditi, misli Stojiljković, jer se već duže od godine odnos snaga ne menja. Dve petine je za DOS plus DSS, i ostaje uz njih opravdavajući svoj postupak rečenicom “Nisu ispunili obećanja, ali nema boljih.” Jedna petina je uz radikale, SPS i SSJ i biće ih toliko i za godinu. Neodlučno će biti ili će apstinirati, kao i dosad, 30 do 40 odsto biračkog tela.
       Stojiljkoviću idu u prilog istraživanja Medijuma. Jasna Milošević kaže da bez obzira na to šta se događa na političkoj sceni Srbije za radikale glasa sedam do osam odsto biračkog tela. “Birači radikala su najverniji, čak 90 odsto kaže da će za tu stranku glasati i na sledećim izborima, a samo devet odsto ostavljaju mogućnost da će možda i da glasaju za neke druge. DOS-u ili DSS-u je verno između 60 i 65 odsto birača”, kaže Jasna Milošević. (Niko još nije pokušavao da dokaže da je stalnost radikalskih glasova posledica činjenice da je među njima 67 odsto muškaraca i 33 odsto žena.)
       Stojiljković misli da će radikali užasno mnogo naučiti iz iskustva socijalista. “Frakcijske borbe, bitka za Slobu posle Slobe, oterale su birače od socijalista. Radikali takav luksuz sebi sigurno neće da dozvole. U prednosti su i što nikada nisu potpuno bili stranka vlasti, što se njihovi čelni ljudi nisu povezali sa nekim interesnim grupama koje bi sada promovisale svoje lidere među njima, niti među njima ima lokalnih moćnika koji žele da se nametnu celoj stranci.”
       Stojiljkovićev kolega sa Filozofskog fakulteta Slobodan Antonić misli da je u poređenju sa Miloševićem i SPS-om, Šešelj u prednosti. “Milošević, samouveren i moćan, nikada nije razmišljao o nasledniku. Šešelj, stalno na meti i bojeći se zatvora i likvidacije, često je o tome govorio i, imam utisak, spremao stranku za takvu mogućnost. I, Šešelj je mnogo više radio na stranci od Miloševića, u SRS-u je i inače bilo nekog vetrenja tako da se nisu uparložili kao SPS. Zato je Šešeljevo rukovodstvo nekako homogenije od Miloševićevog.”
       Posle ove elaboracije u prilog čvrstine SRS-a, Antonić, ipak, u priču uvodi i crv sumnje: “Ipak, odsustvo gazde čini svoje. Meni, recimo, Vučić baš ne liči na Penelopu koja će verno i mirno da čeka povratak Odiseja.”
      
       Kao posle bombardovanja
       Ako je ova sumnja već postala opšte mesto, bez valjanog objašnjenja, i ne izaziva posebnu pažnju tvrdnja Slobodana Antonića, pisca knjige “Zarobljena zemlja” - o onome što smo do juče preživljavali i preživeli da će Šešeljev odlazak u Hag izazvati tektonske poremećaje na srpskoj političkoj sceni, svakako će izazvati rasprave.
       “Trenutno neće doći do poremećaja, ali do izbora 2004. - lako je moguće”, govori Antonić. “Ko je, recimo, 1999. godine mogao da pretpostavi da će koalicija DS i DSS (plus sitnurija) uzeti četiri petine glasača SPO-a i onda pobediti SPS? Odlazak Šešelja u Hag jeste kao rat 1999. Posle njega preostali politički akteri ostali su nepromenjeni, ali zapravo više ništa nije bilo kao pre.”
       Na spisku onih koji bi mogli da profitiraju od Šešeljevog službenog puta nalaze se DSS, SPS, SSJ, Zoran Đinđić i Miroljub Labus.
       Mihajlov ne sumnja da će deo glasova radikala svakako dopasti njima - DSS-u, a ne veruje da se SSJ može okoristiti zbog žestokog sukoba sa radikalima. I Pelević se ne nada da će mu u zagrljaj pohitati radikalski birači i kaže da nikada nije poželeo da gradi svoju sreću na tuđoj nesreći. Jasna Milošević je izričita: “Neminovno je da Koštunica profitira, jer je teško poverovati da će neko od onih devet odsto glasača radikala koji mogu da promene stranku - glasati za DOS.” A Srđan Bogosavljević na osnovu istraživanja “Strateškog marketinga”, kaže da su socijalisti-nacionalisti već otišli kod Šešelja, i da radikalski glasovi neće krenuti ka socijalistima, koji su davno izgubili oreol zaštitnika nacionalnih ciljeva.
      
       Radikalski glasovi
       Opšti je stav da Đinđić i Labus svakako neće dobiti ni jedan jedini dojučerašnji radikalski glas, ali koristiće im već što neće biti protivnika koji će o njima govoriti i ono što niko ne bi voleo da čuje o sebi.
       Ali, i ovaj opšti stav, Antonić relativizuje: “Kome će otići Šešeljevi glasovi zavisi od toga zašto je neko glasao za Šešelja. Ako je zbog nacionalizma, Koštunica, Velja Ilić i Pelević dobijaju šansu. Ako je zbog (retoričke) odlučnosti i efikasnosti, šansu dobija Đinđić, pogotovu ovaj noviji. Naravno sve se ovo odnosi na Šešeljeve ‘meke’ pristalice.”
       Konačno, od sagovornika NIN-a Antonić se razlikuje i u proceni političke budućnosti Šešelja. Na jedan ili drugi način sagovornici NIN-a misle da nema povratka Šešelja na političku scenu posle njegovog povratka iz Haga. Dok, osim službenih optimista nema ljudi koji misle da će se Milošević ikada vratiti u Srbiju, svi sagovornici NIN-a veruju u povratak Šešelja. Ali, tada ne vide za njega mesto na političkoj sceni Srbije.
       Izuzetak je, naravno, Antonić:
       “Ne verujem da je Šešelj završio karijeru. U narednih nekoliko godina zaboraviće se sve njegove nepodopštine, jer on nije Milošević koga većina ljudi krivi za svoje patnje tokom devedesetih. Pamtiće se samo Šešeljevo držanje pred Hagom i njegov patriotizam. A ako se Šešeljev povratak poklopi sa slomom današnjeg projekta modernizacije i evropeizacije Srbije - u šta bih se mogao kladiti - evo nama novog predsednika negde 2012. ili možda 2016. godine.”
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
Mi smo prijatelji

Iz nekog razloga analitičari, ma šta to značilo, i novinari, najčešće prozivaju Aleksandra Vučića kao čoveka koji može da poželi da bude Šešelj umesto Šešelja.
       - Niko nikada nije uspeo da nas razbije. Mi smo idejno i ideološki jedinstveni. Mi smo prijatelji. Meni je Voja (Šešelj) krstio sina i ćerku, bio mi je kum na venčanju. Nema rođendana i slave gde nismo bili svi zajedno: i mi kod Voje, i svi kod mene, pa kod Tome, Dragana... Nemam ambiciju da budem na čelu radikala, još sam mlad, znam da ima sposobnijih i jačih od mene. Sada radim za Tomu, kao što sam radio za Voju.
      
       Šešelj će biti dugo odsutan?
       - Voja je već bio u zatvoru. Njegovu hrabrost i našu slogu, narod je uvek umeo da ceni. Nama su i posle 5. oktobra predviđali krah, podelu na frakcije, ali mi smo uvek slali jasnu poruku narodu.
      
       Sada će Šešelj biti malo duže odsutan, ne ide u Hag na dva-tri meseca?
       - Ne može režim ništa da nam uradi. Ne mogu oni nas da lusterišu. Ali, kako će oni da prežive zakon o banderisanju, kako misli Đinđić da dobije izbore, pa njega čuva 120 agenata BIA, čitava četa.
      
       Verujete da je Haški sud nepravedan i politički, ali da će ga Šešelj pobediti. Kako je moguće pobediti nepravedan sud?
       - Erdemoviću je dokazan zločin i dobio je pet godina. Voji ne mogu da dokažu nijedan zločin. On je čist.
      
       Biće osuđen. Ne bi ga zvali u Hag da bi ga pustili kao nevinog. Osudiće ga?
       - Nije pobeda nad sudom da se izbegne osuda. Pobeda je da se pokaže ko je kriv. Već je i Miloševiću polazilo za rukom da pokaže da nisu Srbi krivci. Šešelj će to još bolje pokazati, jer nije kriv ni za jedan jedini zločin, i na njemu će Hag polomiti zube. Pa Hrvati su kršili međunarodno pravo kada su se otcepljivali, a Šešelj ga je štitio kada je rekao da Hrvati treba da ostanu u Jugoslaviji.
      
       Kada se vrati iz zatvora, Šešelj će možda da bude zaboravljen?
       - Kada se vrati iz zatvora, kada stupi na beogradski aerodrom Šešelj će i bez izbora postati predsednik Srbije.
      
       Aleksandar Vučić,
       radikal


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu