(“Moj odgovor Njemu”, NIN br. 2737)

      Priznajem, obuhvatilo me neprijatno osećanje što se ponovo javljam ovim pismom. Povod je napis NIN-ovog feljtoniste Luke Mičete “Moj odgovor Njemu” (???). Naslov je zbilja “originalan” (Nj-veliko), nema šta. A gospodin Mičeta bi hteo da polemiše sa mnom. Ta, nemojte, molim vas!
       Gospodin Mičeta je izabrao metodu da me hvali za negdašnja dela, a da Dobricu Ćosića, najčitanijeg savremenog pisca našeg jezika, prvoborca protiv nacističkog okupatora u Srbiji, čoveka koji je umeo reći NE Brozovoj diktaturi u vreme kada se ni na pet prstiju nisu mogli nabrojati takvi primeri, sada optuži za nedela iz kojih je, tobože, “sastavljena... Ćosićeva biografija”. Gospodin Mičeta debelo zaobilazi istinu kada tvrdi da ja ne dozvoljavam “da se ni reč kritike uputi na račun Dobrice Ćosića”, da bi odmah pohitao sa usopljenim nastavkom: “tog proverenog trafikanta brozizma i Miloševićevog nacionalsocijalizma, tog borca za bolju vlastitu prošlost, koji je počeo da piše donet na bajonetima Krasne gvardije - čoveku tankog talenta ali ambicije sikstinskih razmera”. Ovde moram zastati i upitati: otkada je to kritika postala isto što i psovka, omalovažavanje bez razloga i prostačka uvreda? Otkada su omalovažavanje i vređanje mrtvih (kao što činite Vi i Vaš sagovornik Prodanović kada pominjete pokojnog Antonija Isakovića) postali vrline?
       Vi, Mičeta, pišete dalje, bez zastoja i dilema, kao da ste pod nečijim(čijim?) potiskom, da Ćosić “godinama širi nekrofilski eho jedne kanibalističke politike”. Ovom užarenom galimatijasu dodajete kvalifikativ da je on “nacionalsocijalistička narikača ogrezla u samoobmane”. Kada čovek nema stida, on se u svom nepristojnom ponašanju ne može zaustaviti. Znate li Vi, gospodine NIN-ov saradniče, šta znači reč “nacionalsocijalizam” koju više puta upotrebljavate za Dobricu Ćosića? Ne znate, ili i ne želite znati u euforiji vašeg prokazivanja. I otkada su partizanski prvoborci postali nacionalsocijalisti, ime u istoriji isključivo rezervisano za hitlerovce? Najzad, kojim ste to književnim delom (književnom kritikom) stekli kvalifikaciju da vrednujete, u stvari unižavate (“skribomanske somnambulije”) književno delo Dobrice Ćosića? Ne čini li Vam se (Vama, ali i redakciji NIN-a) da ste se mnogo osilili, da trošite monetu bez pokrića? Opasno je za profesiju i njeno dostojanstvo kada se novinarska delatnost svede na denuncijaciju. A prokazivanje kao zanimanje udara rđav pečat životopisu. Zaustavite se, ako već nije kasno!
      
       LJUBOMIR TADIĆ,
       Beograd