Da li je dopušteno reći “najdoslovniji prevod”

      Zbunjuju me pesnici”, piše Mirjana iz Beograda. “Zar se može porediti i reč ‘sam’? Mislila sam da je biti sam nešto konačno, da ne možeš biti više ili manje sam (za takvo stanje postoji reč usamljenost). No, pesma Ivana V. Lalića zove se ‘Nikad samlji’, a zbirka Branislava Petrovića ‘Sve samlji’. Ako sam u pravu, hoće li učenik u školi dobiti jedinicu ako napiše da je samlji? I smeju li neki ljudi da skrnave jezik, a sve pod plaštom pesničke slobode?”
       Sličnim pitanjima bavi se i Nebojša Novaković iz Niša. On je kupio moju knjigu “Stranputice smisla”, sa člancima iz ove rubrike, pa se začudio kad je na strani 42 pročitao: “Rečenica je doslovno citirana iz novinskog izveštaja o poseti Jovana Pavla II Americi”. “A kako bi se drugačije mogla citirati jedna rečenica?” pita on. (Mogla bi se citirati približno ili pogrešno, što nažalost mnogi i čine.) Na strani 66 pročitao je: “Evo, u najdoslovnijem mogućem prevodu, jedne vesti iz ‘Korijera dela sera’...”, a sličan izraz upotrebljen je i na strani 37.
       “Čovek bi se zapitao”, kaže tim povodom Nebojša, “da li od doslovnog prevoda ima i doslovnijeg, da li i nad najdoslovnijim postoji najdoslovniji mogući prevod (kao što nad popom ima pop), ili je doslovno ipak ‘samo’ doslovno, kao što je idealno ‘samo’ idealno, a optimalno ‘tek’ optimalno...”
       O tome koji se pridevi mogu a koji ne mogu porediti naše gramatike, nažalost, daju vrlo oskudne podatke. Činjenica je da komparativ “samlji”, a pogotovu superlativ “najsamlji”, nisu nimalo uobičajeni. Pa ipak, sam se bar delimično poklapa sa usamljen (rečnik Matice srpske u definiciji reči sam dodaje i “usamljen” a pod usamljen daje i “sam”), pa ako pesnik može da kaže usamljeniji, zašto ne bi smeo isti oblik da upotrebi i od kraćeg i poetičnijeg sam? I u govoru se mogu čuti rečenice kao “Mnogo si sam” ili “Ah, toliko sam sâm”, što pokazuje da je samoća ipak relativan pojam, da se može biti više ili manje sam.
       Ukratko, da sam ja nastavnik i da mi učenik u zadatku napiše da je “sve samlji”, sigurno bih podvukao tu reč i iznad nje napisao “usamljeniji”. Ne bih mu, međutim, dao jedinicu, a pogotovu ne bih optuživao pesnike da “skrnave jezik”.
       Relativan pojam je i doslovnost. Ako ja stihove Ivana V. Lalića objavim kao svoje, pa neki kritičar upozori da sam doslovno prepisao Lalića, ja tu optužbu sigurno neću moći da pobijem ističući da sam umesto Lalićevog nikada napisao nikad, umesto izaći - izići a umesto svojem - svome. Druga je stvar s pridevom optimalan, na koji ukazuje g. Novaković. On sam po sebi znači “najbolji mogući” (dolazi od latinskog optimus, najbolji) i zato se ne može porediti. O “još optimalnijim uslovima” pišu oni koji i ne znaju značenje tog prideva, koji misle da on znači “povoljan” ili tako nešto. Slično je i ono novinarsko “Sve je prisutnija u našem društvu pojava...”. To je dvostruka greška, prvo jer se u dobrom jeziku reč prisutan upotrebljava za ljude a ne za pojave, drugo jer se ne može biti više ili manje prisutan.
      
      
      
      
       Pridevu idealan, međutim, kao ni pridevu savršen, mislim da ne smemo zabranjivati poređenje. Može li se za svaku stvar reći da je ili idealna ili nije, savršena ili ne? Samo u nekom idealnom svetu - ne u našem. Vi ste možda jedan od onih sretnika koji kažu da im je stan na idealnom mestu (blizu centra, a nije galama, imate i park i sve važnije prodavnice). U redu, ali ako se sutra u vas zaljubi Gvinet Paltrou, pa vam ponudi svoju vilu s bazenom u Santa Moniki - ne bi li to bilo još idealnije?
       Superlativ može biti i apsolutan, kako se u lingvistici kaže za onaj koji ne služi za poređenje, nego samo izražava osobinu u velikom stepenu. Tako kažemo “primite moje najtoplije pozdrave”, što ne znači da smo pozdrave razvrstavali po temperaturi, nego samo naglašavamo pridev topao. Kažemo “primili su me kao najrođenijeg”, iako pridev rođeni u tom značenju (“koji je u neposrednom krvnom srodstvu, u rodbinskoj vezi”, po Matičinom rečniku) ne dopušta gradaciju. Tako sam i ja upotrebio izraz najdoslovniji mogući prevod, kao pojačanje izraza doslovan prevod, da bih naglasio da su u prevodu očuvana sva ona obeležja radi kojih sam citirao strani tekst.
      
       IVAN KLAJN