Kontroverzni američki pesnik optužio je Buša i izraelsku vladu da su znali da će Svetski trgovinski centar biti napadnut

      Kad je guverner Nju Džersija Džems Megrivi saznao da je Amiri Baraka, dobitnik nagrade za poeziju koju dodeljuje njegova država, napisao pesmu kojom se izraelska vlada okrivljuje za napad na Svetski trgovinski centar, pokušao je da Baraku skine s radnog mesta. Kad je tu istu pesmu Baraka pročitao masi studenata na Jejlu gde se našao kao zvaničan gost univerzitetskog Afro-američkog kulturnog centra, bio je pozdravljen dugotrajnim aplauzom.
       Pozivi koji se iz cele zemlje upućuju Baraki za gostovanja po studentskim centrima otvorili su pitanja o akademskom poimanju slobode govora i granicama gde ta sloboda prestaje. No, u raspravama oko tog pitanja, razmatrano je još jedno pitanje vredno zapažanja: upadljiv kontrast u prijemu koji je Baraka naišao kod akademskog sveta i kod običnih ljudi. U emisiji “O’Reilldž Factor” na televiziji “Fox” Baraka je idžneo svoje stavove.
       Bil O’Rili, domaćin emisije: Večeras u emisiji imamo dobitnika nagrade za poeziju države Nju Džersi, Amirija Baraku. On je razgnevio milione Amerikanaca ispisujući pesmu u kojoj kaže da su Bušova administracija i izraelska vlada, između ostalih, znali da će Svetski trgovinski centar biti napadnut 11. septembra. Zakonodavno telo Nju Džersija moglo je već da ga otpusti zbog ovoga, ali on i dalje brani svoj stav.
       - “Ko je znao da će Svetski trgovinski centar biti napadnut? Pa, znala je Bušova administracija.” Slažem se s tim. “I to se može svuda naći na Internetu. I ne samo to - nego i da su Nemačka, Francuska, Rusija i Engleska, pa i Izrael, neprestano opominjali Sjedinjene Države. Ko je rekao 4 000 izraelskih uposlenika u tim dvema kulama da toga dana ne dolaze na posao? Zašto je Šaron izostao?” Kraj citata. E sad, zaključivati iz toga da ja optužujem Izrael kako je počinio tu strahotu, to je sračunata difamacija, uništavanje ličnosti. No, ja verujem, kao što sam i rekao za Englesku, Nemačku, Francusku i Rusiju, da je izraelska vlada, a svakako njena obaveštajna služba, unapred znala za napad.
      
       Čekajte, mene sada više zanima ko ste vi i šta vi mislite, nego ta sumanuta teorija o 11. septembru. Da li vi verujete u holokaust?
       - Naravno da verujem.
      
       Okej. Znači da nemate problema sa onim što se desilo...
       - Ali, kritikovati Izrael ne znači da ste antisemita.
      
       ... ali ako kažete da su unapred znali za 11. septembar...
       - To je rekao Buš.
      
       Čujte, neki ljudi veruju i u uskršnjeg zeku. Nego, da li vi verujete u to? Da čujemo.
       - Pa, ako vi mislite da je Buš uskršnji zeka, ali imamo još četvoricu FBI agenata koji su iz istih razloga podneli tužbe, koji kažu da su oni prosledili informacije o Zakarijasu Musaui...
      
       Sa svim poštovanjem koje vam dugujem, vi ste ipak previše na Internetu.
       - No, pa - zašto bi se Internetu manje verovalo nego Vašington postu...
      
       Na Internetu nema urednika.
       - Možda je to i bolje.
      
       Optužuju vas da ste rasista u odnosu na belce. Da li manje volite belce?
       - Ne, to je bilo pre, u stvari ranije, kad su ubili Malkolma H, za kratko sam reagovao na taj način. Znate, zbog toga je to nekako apsurdno reći da sam ja antisemita, jer sam posle toga mrzeo sve belce.
      
       Mrzeli ste sve belce posle...
       - Jeste. Ali, posle, ispravio sam mišljenje, i onda...
      
       Kojeg je stepena vaša mržnja?
       - To nije, nema to veze sa onim kao što je etnicitet i boja kože. To ima veze sa ideologijom. Mrzim desničarske sektaše. To je sigurno.
      
       Dobro. A šta ćemo sa levičarskim sektašima?
       - O, pa levičari... sektaši su sektaši.
      
       U redu. Znači ne volite nikakve sektaše.
       - Ne, njih ne.
      
       E sad, predsednik Buš - vi ćete to razumeti - po vašem čvrstom uverenju dozvolio bi da 3000 Amerikanaca postradaju na ulici?
       - Apsolutno.
      
       I zašto bi on to dozvolio?
       - Da bi mogao da šeta svetom i da od sveta napravi vojnu diktaturu. Dozvolite da ja vas pitam sledeće: ako išta znate o pilotiranju, onda znate da ne možete uzleteti pre nego što popunite plan leta. Kako možete da zaokrenete za 90 stepeni od Bostona, dva aviona, na komercijalnim letovima, da se obrušite na Svetski trgovinski centar, a da ne budete presretnuti, da nema ni raketa zemlja-vazduh, da nema...
      
       Na tom prostoru nije bilo raketa zemlja-vazduh i...
       - No, bilo je... Ali pretpostavlja se da prvo uspostavljate radio-vezu.
      
       Ako hoćete da mislite kako je to bila velika svetska zavera, samo izvolite, mislite to, u redu... Ali voleo bih da sada objasnite jednu od vaših pesama, “Crna umetnost”. Može?
       - Ta pesma napisana je 1965. Je li tako? Pitajte dalje.
      
       Znači, hoćemo “pesme koje ubijaju”. Pesme ubice, Pesme koje pucaju iz pištolja. Pesme koje u parkovskim alejama obaraju žandare, otimaju im oružje, ostavljaju ih mrtve, isplaženih jezika i odaslatih u Irsku.
       - Čitajte dalje.
      
       Pa, ovo je - ovo je u stvari taj deo - jer je veza sa Irskom pobudila moje zanimanje. Šta ovo treba da znači?
       - Znači, ono što znači. Ja hoću pesmu koja ima fizički oblik, koja je prisutna, koja nije apstraktna i idealistička. Eto šta to znači. Znači da hoću slike, dovoljno jake slike da bi uticale na ljude u stvarnom svetu.
      
       Zašto ste se odlučili za nasilje prema žandarima?
       - Prema žandarima. Oni ubijaju crnce. I sada. Mislim, ako smatrate da Amadu Dialo nije slučaj nasilja...
      
       Ali ubija li policija i belce?
       - Apsolutno. Zbog toga bi beli trebalo da im se suprotstave.
      
       I tako, vi mislite da se u ovoj zemlji treba suprotstaviti sveukupnoj policiji?
       - Ne, ne sveukupnoj. To bi bilo kao da ste rekli ovo je celokupan svet, ili ono je celokupan svet.
      
       Dobro, kojoj se onda treba suprotstaviti?
       - Onoj zaostaloj. Rasističkoj. Onoj koja...
      
       Dobro. Evo, citiramo vas iz “Nove republike”. Tu kažete: “Ovde crnog čoveka zovu silnikom, ovde ga kolutanje očima može gurnuti u nevolje. To jest, svakodnevnu belinu.” Je li belina beli čovek? Je li beli čovek?
       - Obično je to značilo. To je šatrovački. Šatrovački, za neprijatelja.
      
       Dobro. “Misao - misao da svaki crni čovek može da siluje svaku belu ženu koja se pojavi pred njim. Što je tačno, u smislu da crni čovek treba da poželi da orobi belog za sve što ima.”
       - Pa, to je iz šezdesetih. Mislio sam da je zapaljiv onaj što Ameriku diže u vazduh...
      
       I bio je. Ali ja ne želim da - vidite, to je ćaknuta teorija, sa svim uvažavanjem.
       - Imam još jednu zapaljivu pesmu. Zove se “Loco za Buša II (ph)”. “Najveća greška u vezi sa vama jeste što niste u tamnici.” To je jedna zapaljiva...
      
       I sada ćete učiti decu u njuvarškim javnim školama? Čemu ćete ih tačno učiti, koliko je loša...
       - Učićemo ih poeziji.
      
       ... vlada?
       - Ne, učićemo ih - ovo što ste rekli oni znaju i sami.
      
       Da li ćete izgovoriti Zavet vernosti pre nego što počnete čas?
       - Pa, taj deo - ako u to uvedete i Boga, ne znači li to da od države i Crkve pravite...
      
       Ne, meni to ne znači. Verujete li vi u Boga?
       - Ja sam marksist. Komunist.
      
       A volite ovu zemlju?
       - Volim ovu zemlju, ali ne volim ono što se čini ljudima crne kože. Mi ovde - mi smo ovamo stigli u potpalubama brodova, a znate i onu pesmu koja kaže “Na dnu Atlantskog okeana postoje tračnice od ljudskih kostiju.”
      
       (Prevod sa engleskog: ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ)