O jednoj sveprisutnoj interpunkcijskoj grešci u našoj štampi

      Pojavivši se u crkvi u Langernivu, sablast je potmulim glasom rekla: “Oni, koje ću sada imenovati, biće uskoro mrtvi.” Slično se izrazila i koju noć kasnije: “Oni, koje ću sada prozvati, uskoro će umreti.” Verovali ili ne, dve nedelje kasnije, mladić čije je ime prvo izrekla “poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći u Vreksamu”. Zapravo u Reksamu (Njrexham), jer englesko Nj nikada se ne izgovara na početku reči ispred R.
       Tako piše “Politikin zabavnik”, pod naslovom “Sablast iz Langerniva”, u broju od 25. jula. Ne znam gde je tačno Langerniv (negde u Velsu), ali jedno je sigurno: tamošnje aveti ne znaju naš pravopis. Da su ga pročitale, bar njegove tačke 193 i 194, znale bi da se odnosna rečenica NE odvaja zapetom (zapetama) ako je u atributivnoj službi, to jest ako je “neophodna da se identifikuje neki pojam iz glavne rečenice”. Navode se primeri kao “Uzeo bi sobu (onaj) student kog sam ti juče predstavio”, “Stanari koji stanuju iznad nas takođe se žale na vlagu”. Bez odnosne rečenice ne bi se znalo o kom je studentu i kojim stanarima reč, zato se ona ne odvaja zapetom. Na isti način trebalo je pisati: Oni koje ću sada imenovati biće mrtvi; oni koje ću sada prozvati uskoro će umreti.
       Zapete se stavljaju ako je odnosna rečenica apozitivna, to jest “ako se odnosi na već određeni pojam i dodaje mu se kao dopunsko objašnjenje”. Primeri: “Uzeo bi sobu Milovan, koji je vrlo miran podstanar”, “Moj kum, koji stanuje iznad nas, takođe se žali na vlagu”. Takve rečenice mogu se odstraniti a da se ne naruši smisao glavne, npr. “Uzeo bi sobu Milovan”, “Moj kum takođe se žali na vlagu”.
       Izgleda da mnogi naši novinari, pa možda i lektori (ako ta vrsta ljudi uopšte još postoji), veruju da je naša interpunkcija slična nemačkoj ili ruskoj, gde se ispred SVAKE odnosne rečenice stavlja zapeta. Kao da su se na stranice novina preselile sve one ispuštene zapete ispred vokativa u TV prevodima (“Ne krivim te Džuli”), o čemu sam pisao u broju 2737.
       “Nalazimo se u objektu, koji je stradao u NATO bombardovanju.” Tako je “Glas javnosti” 30. maja preneo izjavu ministra zdravlja na otvaranju obnovljene Interne klinike u bolnici “Mišović”. Ministar sigurno ne bi svoj govor započeo jednom tako banalnom tvrdnjom kao što je “Nalazimo se u objektu”. Ne, on je rekao da se nalazimo u objektu koji je stradao u bombardovanju, a još bolje bi bilo da je rekao da se nalazimo u zgradi koja je stradala u bombardovanju. Jedinstven pojam, bez zapeta.
       “Američki vojni zvaničnik je zaključio” - prema Tanjugovom izveštaju koji prenose “Večernje novosti” - “da će Kfor privesti sve osobe, koje na bilo koji način ugrožavaju mir i stabilnost u regionu.” Na stranu što takvim izjavama više niko ne veruje, ali čak ni Amerikanac nije tvrdio da će Kfor privesti sve osobe ovoga sveta, nego sve osobe koje na bilo koji način ugrožavaju... i tako dalje.
       “Organizator je u obavezi da stvori takve uslove održavanja koncerta, koji će u potpunosti sačuvati integritet flore i faune.” Rečenica je iz “Kurira”, a odnosi se na mnogo osporavani rok-festival na Ratnom ostrvu. “Takvi uslovi održavanja koncerta” nije određen pojam, ne može se posle njega stavljati zapeta dok se ne doda ostatak koji mu jedini daje smisao: uslovi koji će sačuvati floru i faunu.
       Ni NIN, nažalost, nije imun na ovu sveprisutnu interpunkcijsku grešku. “Glavna junakinja afere, koja je potresala Crnu Goru, otputovala je u nepoznatom pravcu” glasio je jedan podnaslov u broju 2718. Obe zapete su pogrešno stavljene, jer je rečenica atributivna - ne govori se o bilo kakvoj aferi, nego o aferi koja je potresala Crnu Goru.
       Nekoliko nedelja pre toga, članak o nevoljama koje Toni Bler ima sa svojom suprugom Šeri počinjao je rečenicom: “Žene, kao što je Šeri But, nisu retkost na britanskom ostrvu.” Takav početak teško može da zainteresuje čitaoca, jer on zna da žene nisu retkost na britanskom ostrvu, pa ni na bilo kom drugom naseljenom ostrvu osim možda Alkatraza i nekadašnjeg francuskog “Ostrva đavola”. Ali članak i ne govori o ženama, nego o ženama kao što je Šeri But. Jedinstven pojam, kao što najbolje zna Toni Bler. (Od nas nek se ne nada sažaljenju.)
      
       IVAN KLAJN