Za razliku od predsedničkih, izbori za mis u Srbiji cvetaju. Kažu, zato što postoji čarobni štapić koji u trenutku devojku iz komšiluka pretvara u zvezdu

      Za sve je kriva Erida. Otkad je ova, grčka boginja razdora, bacila zlatnu jabuku najlepšoj (i zavadila Atinu, Heru i Afroditu), do današnjih dana priča se ponavlja. Za jabuku, krunu ili lentu, za automobil, ponos roditelja ili kesicu proizvoda nekog od sponzora, svejedno, tek devojke konstantno sanjaju tu privilegiju - zvanje najlepše.
       Sanja Papić, zvanično četvrta najlepša devojka ovog univerzuma kaže da nije imala takve snove. “Meni su ta takmičenja u lepoti uvek bila besmislena i nisam ih čak ni pratila. Međutim, Nataša Budisavljev iz kompanije Miss YU me je primetila pošto sam se bavila manekenstvom i ubedila da se prijavim. Mogućnost da proputujem svet, priznajem, za mene je bila najjači argument.” Danas, treća pratilja Miss universe ima veće šanse za uspeh u svetu nego ijedna do sada sa ovih prostora. Najveće svetske modne agencije se otimaju oko devetnaestogodišnje Novosađanke a ona kaže da joj je, “iako pistu obožava”, primarno da se upiše na fakultet. Budući da je kao “naša misica” dobila stipendiju za studije u inostranstvu vrednu 50 hiljada dolara, ni to joj neće biti problem. Treba samo da izabere.
       Kaže da se sada odmara i uživa u uspehu, sprema za put u Njujork na pregovore sa jednom od najvećih prekookeanskih modnih agencija i priprema za izbor najlepše devojke starog kontinenta. I da je promenila mišljenje o takmičenjima za najlepšu devojku.
       Sanjin uspeh verovatno će biti dodatni impuls za razne izbore za mis, koji polako kod nas dobijaju oblik histerije. Iako kompanija Miss YU jedina ima licence za svetske izbore (među kojima su i najznačajniji: Miss world, Miss universe i Miss Europe), izbori za najlepšu niču svuda oko nas. Bira se, tako, mis vina, turizma, Lipovačkih večeri, Srebrnog jezera, “Enigme”, berbe, žetve, piva... Letnji meseci su puni i kojekakvih izbora za mis plaže, bikinija, mis mokre majice i slično. Bira se još najlepša pastirica (u Kučevu), čobanica (u Kosjeriću), tinejdžerka, sportistkinja, voditeljka... U Subotici je održan izbor za najlepšu Subotičanku na svetu a u Kikindi čak izbor za mis sveta.
       “Mnogima takmičenja za mis mirišu na velike pare pa organizuju svakojake sumnjive izbore. Tu je mnogo prljavštine. Ali to me ne čudi. Mene čude devojke koje se prijavljuju za takve izbore. Kakva je to devojka koja se prijavi za mis mokre majice?” - pita se Vesna Jugović, direktor kompanije Miss YU. A mi smo sociologa Vladimira Vuletića pitali da li je broj izbora za mis srazmerno proporcionalan dubini krize društva. Uz ogradu, da nije imao prilike da vidi neka istraživanja, kaže da smatra da su takvi izbori pre svega povezani sa logikom potrošačkog društva i da će oni cvetati dok god organizatori budu smatrali da mogu da izvuku neku dobit. Naravno, veli Vuletić, masovnost je povezana sa stanjem u društvu i logično je odziv veći u društvima koja daju manje mogućnosti. Takođe, on ističe da su i sistemi kontrole u društvima u krizi slabiji a navodi i snagu feminističkih pokreta u razvijenim državama koji tamo smanjuju popularnost izbora.
       Sociolog Vuletić takmičenja za mis smešta između dve krajnosti. Na jednoj je proces komercijalizacije svega i svačega pa i ženske lepote, a na drugoj je proces emancipacije žena, čiji su ekstremi radikalni feministički, etno i lezbo pokreti.
       Ono što svakako ne treba zaboraviti, to je jedan od najlakših i najbržih puteva do popularnosti, što svakako privlači mlade osobe. “To je malo nefer prema drugim profesijama, u kojima je neophodno da se ceo život mnogo radi da bi se došlo do uspeha a ovde postoji čarobni štapić koji u trenutku devojku iz komšiluka pretvara u zvezdu” - kaže Vesna Jugović, naglašavajući da se to odnosi, naravno, na njen izbor.
       To je jedini izbor koji može da ponese epitet nacionalnog. U finalu učestvuju 33 devojke. Nagrada je i to što devojka na godinu dana postaje amblem države. Dobija priliku da proputuje svet, privilegovan položaj da napravi karijeru u domenu koji želi. Mada, retko koja devojka to potpuno iskoristi. Uglavnom iskoriste samo mogućnost da za sebe obezbede dobru priliku, što je u našoj zemlji obično sportista. Pa, zvao se on Fikret Mujkić, Zoran Filipović, Predrag Stojaković ili Petar Kapisoda.
       Ono što uvek posebno intrigira narod je ko to odlučuje koja je najlepša. Legenda kaže da je mladi junak Paris izabrao Afroditu za “miss” a zauzvrat mu je obećana ljubav Lepe Jelene. Kod nas je u žiriju za izbor Lepote devojke 1957, recimo, sedeo profesor antičke književnosti Miloš Đurić da bi devedesete dovele u žiri novokomponovane biznismene, političare i folk zvezde. Prema vladajućim propozicijama, u nacionalnom žiriju za mis danas sedi 11 muškaraca, od kojih se 10 stalno menja a jedan je večit- Miroslav Lazanski. Vesna Jugović kaže da su joj u više navrata nudili novac samo da izbaci Lazanskog iz žirija ali ona to odbija jer je, kako kaže, on nezamenjiv. Ostala desetorica najčešće predstavljaju miks naših i stranaca a ostaće upamćeno da su u žiriju bili Džejms Manuam, najbogatiji čovek i prvi predsednik Sejšela, Stiv Erlanger, šef biroa New York Times-a za Evropu ali, recimo, i ljudi bliski vlasti kao što su Bogoljub Karić i Željko Simić. Danas, političara uglavnom nema u žirijima a valja se podsetiti da je jedan od lidera DOS-a Slobodan Orlić pre pet godina bio voditelj ove manifestacije.
       Ono što se svakako može označiti kao trend je pojavljivanje sve mlađih devojaka. Na raznim izborima se pojavljuju i devojčice od 14 godina a devojke sa više od 21 godine postale su raritet. “Ja bih najviše volela da imam lepoticu od 26 godina, advokata recimo, koja je zrela žena i koja bi najbolje nosila tu titulu. Ali takvih devojaka kod nas nema. Naše devojke propadaju posle studija. To je mentalitet” - prilično smelo tvrdi Vesna Jugović. Ono što je takođe posebnost naših izbora je što misice obavezno imaju dečka. Sina pevača narodne muzike, koji i sam valjda nešto peva, odbojkaša državnog prvaka ili menadžera Dragane Mirković, svejedno, tek u svetu je to nezamislivo. Misica godinu dana treba da bude jedna vrsta iluzije, san svih i ona tih godinu dana nema dečka. Ili se bar ne diči njime po tabloidima i TV emisijama.
       Kako god, izbori za mis ovde bolje uspevaju nego predsednički izbori i za razliku od ovih potonjih - oni ovde imaju sigurnu i lepu budućnost. A i kandidati su lepši.
      
       GORISLAV PAPIĆ