(“Pismo iz Rume”, NIN br. 2747)

      Gospodine uredniče,
       Koje su moje krivice prema objavljenoj paškvili? Da pokušavam pobrojati:
       1. Da sam samozvani predsednik Kraljevskog veća!
       Ja sam član Krunskog veća. To se može proveriti. Toliko biste napora mogli da uložite ako u informaciju sumnjate. U odsustvu prestolonaslednika, koji je predsednik svih savetodavnih tela Krune, po njegovom ovlašćenju predsedavao sam u njegovom odsustvu svim sednicama Krunskog saveta i Krunskog veća iz 1992. do danas. O tome sam bezbroj puta govorio i precizirao svoj status, i to se takođe moglo lako proveriti, da vam je do činjenica stalo. Postoji dovoljan broj video-snimaka i tekstova mojih izjava objavljenih u javnim glasilima koji o tome svedoče, a verujem, da ih imate i vi u arhivi NIN-a. Kraljevsko veće ne postoji, osim u tekstovima kao što je ovaj u NIN-u.
       2. Da sam član Krunskog veća, koje ne postoji!
       Ako vam to nije preterano naporno, gospodine uredniče, pogledajte “sajt porodice Karađorđević” koji se pominje u NIN-ovom tekstu i pročitajte šta piše o Krunskom veću i njegovim članovima. Međutim, Krunsko veće i porodica Karađorđevića nemaju nikakve veze sa grbom grada Rume. Nepotrebno je, nedostojno i sasvim kukavički mešati žabe i babe i jednu priču zamagljivati podacima iz druge priče.
       3. Poslao sam pismo sa jastučićima!
       Za Boga miloga, gospodine uredniče, da li je potrebno da vam podnosim na uvid i overu svaku kovertu u kojoj šaljem svoju poštu? Da li ste zaista pozvani da cenzurišete moju prepisku, kvalitet papira, poštansku marku, žig, interpunkciju?
       4. Na večeri u Kraljevskom dvoru razgovarao sam sa predsednikom opštine Ruma i jednom “ljubaznom tetom”!
       Pod pretpostavkom da znate šta sam i sa kim razgovarao za nekom večerom, ili šta princeza Katarina razgovara na engleskom sa istom “ljubaznom tetom” u manastiru Ravanica, nadam se da će, ako nije vama, čitaocima biti makar malo neprijatno zbog prostačkog tona i stila teksta čije ste objavljivanje odobrili.
       5. Profitirao sam iz publikovanja grba Rume na majicama, papirnim kesama i kalendarima!
       Ovo je posebna vrsta podlosti. Ne kaže se da li je to istina, jer se zna da to istina nije. Umesto toga upotrebljena je forma upitanosti! Dovoljno je samo posejati sumnju, nešto će se valjda zalepiti. Bedno je s takvim namerama izlaziti u javnost, gospodine uredniče.
       6. Iza mene stoji Srpska akademija nauka (više od dvadeset akademika)!
       Blago meni, bravo za mene! Više od 20 akademika, to nije malo, to je mnogo! Ne znam kako ste ih prebrojali, ne znam koliko ih ima više od 20. Od svih članova SANU, dva jesu članovi Srpskog heraldičkog društva. Ostali akademici u Društvu nisu članovi SANU nego su članovi drugih akademija nauka i umetnosti. Jedan je potpredsednik Međunarodne akademije heraldičkih nauka. Inače, ne sećam se da sam ikad igde izjavio da iza mojih reči ili stavova stoji SANU (ili Karađorđevići)! Opet žabe i babe, opet dimne zavese. Iz teksta u NIN-u bi se zaključilo da je to utisak koji se dobija “već posle prvog razgovora sa gospodinom Acovićem”. Čiji je to utisak? Postoji li, možda, mogućnost da čovek sa utiskom nema pojma o čemu govori? Ili da laže!
       7. Podržao sam predsednika opštine u njegovom opredeljenju za jednu varijantu grba uprkos tome što sam na naslovnoj strani elaborata favorizovao drugo rešenje!
       Obe predložene varijante grba bile su predmet iscrpne rasprave tokom rada Komisije opštine Ruma. Oni koji su tim sastancima prisustvovali, za razliku od vas, znaju kako sam i sa kojim argumentima obrazlagao dobre i slabe strane obe varijante. To što su se prisutni različito opredeljivali, to ne znači da su moji argumenti bili neprihvatljivi, nego da su članovi Komisije imali svoje mišljenje i sopstvena merila vrednosti pri izjašnjavanju. Da sam posedovao hipnotičku moć, kakvu mi pripisujete, svi bi izašli sa jednim stavom i jednom mišlju! Da ste dobro pogledali u elaborat, našli biste sve argumente jasno i precizno iznete. Na sednici Skupštine opštine Ruma ja sam sve te argumente o obe varijante jasno saopštio odbornicima. Oni su glasali i izglasali jedan od dva predloga. To je sve.
       7a. Nešto o jelenu!
       Ne znam za šta sam ovde kriv, ali biće da je jelen u pitanju! Podsmehnuli ste se mojoj priči o jelenu i zmijama. Možda nalazite tu priču smešnom, ali ne smejete se meni. Smejete se svojoj istoriji i tradiciji! Priča nije moja, preuzeta je iz “Fisiologa”, slavnog spisa u vizantijskoj i srpskoj srednjovekovnoj književnosti, “slova” broj 36 (“O jelenu i zmiji”) i broj 37 (“Drugo o jelenu”). Ipak, EUREKA, nađoste me u grehu! Govorio sam da jelen mora doći do vode u roku od jednog sata, a istina jeste bitno različita - ima na raspoloženju tri sata! Confiteor! Culpa mea!
       8. Dao sam podršku ateistima, koji su izglasali krst u grbu i Sv. Nikolu kao praznik koji će slaviti, da uklone sa grba tog istog sv. Nikolu i sv. Florijana!
       Zaista, gospodine uredniče, imam u svome - već dosta dugom životu - i lutanja, i dela, i misli bez kojih bih se danas bolje osećao. Jedina stvar za koju me nikada niko nije optužio do danas, jedino što nikome nije palo na pamet do vašim ekskluzivnim izvorima na polju heraldike, to je da me optuži za simpatije prema ateizmu i za indiferentnost prema stvarima vere! Ne znam šta da vam uopšte o tome govorim ili odgovaram. Sa istim argumentom možete me optužiti za netrpeljivost prema pingvinima ili indiferentnost prema sopstvenoj deci. Nemoćan sam da odgovorim na takvu bestidnost.
       9. Kriv sam što sam koristio album sa sličicama “Kava Hag”!
       Jesam li? Naravno! Bez obzira na vaše neznanje, što nije neobično jer niste ni dužni da znate (ali ste se mogli informisati) ono čemu sam ja posvetio 40 godina života i rada, autor tekstova u tom albumu je Emilij Lašovski, upravnik Kraljevskog državnog arhiva u Zagrebu, osnivač i urednik prvog heraldičkog časopisa kod nas (“Vitezovića”), čovek čiji je životni put kontroverzan, ali čije poznavanje heraldike može da ospori samo neko ko nema predstavu o čemu govori! Slikarka Vera Bojničić-Zamolo, koja je radila likovne priloge u albumu (čijim se umetničkim aspektom ovde ne bavim), bila je akademski slikar-heraldičar, kći znamenitog heraldičara Ivana Bojničića, i dobitnik druge nagrade na konkursu za grb Beograda (pred žirijem u kome su sedeli, između ostalih, Uroš Predić i Beta Vukanović). Dakle, gospodine uredniče, nije pitanje gde je grb Rume bio objavljen, već ko ga je objavio!
      
       DRAGOMIR ACOVIĆ