Zašto vlada smatra da sve treba prodati što pre?

      Strategija države u privatizaciji “Knjaza Miloša” je da se izađe na tender i proda više od 50 odsto akcija čime bi se u budžet slilo 20 do 25 miliona dolara. Rukovodstvo firme ali i zaposleni stručnjaci jedinstveni su u tome da treba sprovesti dokapitalizaciju, čime će se povećati vrednost akcija, pa tek za tri-četiri godine prodati, znatno skuplje, ovaj “rudnik zlata”. Suština borbe za našu najpoznatiju robnu marku nije punionica vode, već bogata i kvalitetna izvorišta mineralne vode Srbije.
       “Knjaz Miloš” iz Aranđelovca, je jedna od najprofitabilnijih srpskih firmi. Za nju su se zainteresovali svetski kolosi, poput američke “Koka-kole”, švajcarskog “Nestlea”, francuskog “Danonea”, “Pivovarne” iz Laškog, itd. Doskora anonimna, brokerska kuća “Emisio” iz Beograda instalirala se iznenada u hotel “Izvor” u Bukovičkoj banji početkom jula i otpočela akciju prikupljanja potpisa malih akcionara “Knjaza” - penzionera i drugih fizičkih lica - za prodaju akcija. U maloj varoši kao što je Aranđelovac počele su da kruže priče o velikom novcu za akcije, pa je ova sirotinja listom potpisivala ovlašćenja za prodaju svojih akcija, pri tom zaboravljajući da se penzije primaju od doprinosa zaposlenih, kojih je sve manje u privatizovanim firmama.
       U isto vreme, stručnjaci “Koka kole” snimaju fabriku iznutra, a posebno izvorišta. Kada je “Emisio” prikupio skoro 15 odsto ukupnih akcija “Knjaza”, zatražio je na sastanku u Ministarstvu za privatizaciju da “Knjaz” objavi prospekt firme. Sada se radnicima “Knjaza” i celom Aranđelovcu, ali i široj javnosti, upalila lampica za uzbunu. Udruženi penzioneri, ili neko drugi preko njih, traže u “Politici” objavu prospekta firme kako bi prodali svoje akcije, zajedno sa državom koja želi da se proda većinski paket akcija na tenderu. Država ima 41 odsto akcija i želju da dođe do 20-25 miliona evra za budžet.
       Koordinacija u ovoj izrežiranoj akciji je jasna, ističu u “Knjazu”, samo još nema potvrde da li iza akcije “Emisija” stoji Ministarstvo za privatizaciju ili “Koka-kola” ili pak oboje. Očevidno je da časne sestre ne vode poslove privatizacije. Predsednik sindikata aranđelovačke firme Živorad Kovačević i mnoge novine javno su prozvali Aleksandra Vlahovića, srpskog ministra za privredu i privatizaciju, da stoji iza ovog mešetarenja. On je to demantovao.
       Menadžment firme držao se ranijeg dogovora sa Vladom Srbije da se ide na dokapitalizaciju firme koja ostvaruje profit od 15 odsto godišnje, a prosečna plata je 27 000 dinara. “Država Srbija zbog loših političkih i ekonomskih prilika kod nas može da dobije, ako se odmah izađe na tender i proda više od 50 odsto akcija, najviše 20-25 miliona evra za popunjavnje budžeta. Posle dokapitalizacije, a interesenata u inostranstvu ima, a među njima je i Vlade Divac, kroz nove investicije i povećanje proizvodnje veoma tražene robe, vrednost naših akcija će sigurno znatno skočiti kroz tri-četiri godine. Uostalom, ne treba prodavati baš sva naša uspešna preduzeća. Nešto treba da ostane u nacionalnom portfelju, za budućnost, za našu decu. Voda ne pripada samo ovoj generaciji. Šta će biti sa nama, sa Srbijom, sa narodom kada sve prodamo. Naša firma se konstantno i ubrzano razvijala i proteklih surovih desetak godina. Njen ukupan godišnji prihod je sada 70 miliona evra, od čega je u devizama 10 miliona evra. Svakog meseca, u budžet Srbije uplaćujemo 16 hiljada evra, a iza ‘Knjaza’ je i više od 500 krupnih donacija državi, Aranđelovcu, kulturi, sportu, zdravstvu. Mi imamo najmoderniju tehnologiju, vrhunski kvalitet proizvoda. Zašto da bagatelišemo naš jedini strateški resurs koji imamo za budućnost? Vode je manje u svetu, žeđ ozbiljno preti čovečanstvu tako da će voda biti skuplja od nafte. Država godinama žmuri pred švercom cigareta, benzina, pića, a sada treba propuste da plaćamo prodajom dragocenih izvorišta podzemnih voda. Ne može ozbiljna država da razmišlja samo na godinu dana unapred”, ukazuje generalni direktor aranđelovačke kompanije Radenko Marjanović.
       U Aranđelovcu počinje odbrana “Knjaza” od neželjenog kupca većinskog paketa. Radnici vode suprotnu kampanju - da se akcije čuvaju. Strah od budućnosti. Od 1 700 radnika, procena je, bez posla će ostati više od 600 ljudi. Multinacionalne kompanije do većeg profita dolaze i smanjivanjem broja radnika, a time i obaveza prema državi.
       Milan R. Kovačević u “Blicu” od 25. avgusta vapi “ne prodavati” “Knjaza Miloša”. On se zalaže za dokapitalizaciju i ukazuje da, prema odredbama Zakona o hartijama od vrednosti, Akcijski i penzijski fond ne može nikome da proda više od 25 odsto akcija jednog emitenta, u ovom slučaju “Knjaza”, bez prethodnog odobrenja Komisije za hartije od vrednosti. Ovim merama čuva se razuđena struktura akcionara kako bi se izbeglo da većinski kupac akcija “obustavi proizvodnju asortimana koji on ima, ili ograniči izvoz na tržište gde je prisutan”.
       Direktor Centra za ekonomska istraživanja u Beogradu profesor dr Danilo Šuković ističe: “Iluzija je da se problem punjenja budžeta može rešiti prodajom uspešnih firmi poput ‘Knjaza’. Budžet se puni iz poreza, a za to treba zdrava privreda i veće zapošljavanje. Ovakvi potezi su potezi očajnika.”
       Savetnik za ekonomska pitanja Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Branko Dragaš bio je još decidiraniji. “Dosadašnji model privatizacije je potpuno promašen. Ozbiljne analize ali i brojne afere jasno ukazuju da je ovakva privatizacija jednostavno - pljačka. Tri cementare su prodate za svega 138,4 miliona dolara, a samo za Beočinsku je “Lafarž” 1996. godine bio spreman da plati 141 milion dolara. Zločin je prodavati strateško dobro, kao što su vode i to je suprotno nacionalnim i državnim interesima. Država mora da ima strategiju u procesu privatizacije, a fabrike poput ‘Knjaza’ država mora da proglasi za strateški važne i nađe formu da one ostanu van kandži multinacionalnih kompanija, da nam se ne bi događalo kao u Rusiji i Bugarskoj da za veliki novac otkupljujemo svoja privredna uporišta - izvore vode.”
      
       LJUBIŠA STOJILKOVIĆ