Dvojni kapacitet Crne Gore i Hrvatske na morskoj granici oko Prevlake, primer je kako se uspešno mogu rešavati međudržavna pitanja, smatra Mesić

      Hronični nedostatak vode i struje, koji je ugrozio turističku sezonu u Crnoj Gori, nadoknađen je nesvakidašnjim marketinškim potezom. Svakog značajnijeg gosta iz susednih zemalja već na graničnom prelazu dočekuju visoki državni zvaničnici.
       Privilegiju da bude prvi kojem će biti ukazana takva čast, imao je prošle nedelje predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Sve bi prošlo divno da se nije dogodio svojevrsni modni debakl. Pred svim novinarima i kamerama koje su se tog dana zatekle u Crnoj Gori, visoki gost se pojavio u ležernom poslepodnevnom izdanju, u pamučnoj majici kratkih rukava (doduše, dobroj, “pol end šark”), dok su domaćini, na plus četrdeset, propisno “ukravaćeni”, junački odolevali kotorskom suncu.
       Ovaj diplomatski, protokolarni gaf, objašnjen je time što je Mesić najavio da će doći u neslužbenu posetu, a ovde su ga primili u zvaničnu, čak “istorijsku”. Zabuna je pojačana time što je presavesna crnogorska policija zatvorila sve puteve u Boki, pa su ljudi ostali pet sati blokirani u kolonama u tropskim klimatskim uslovima. Ovakvo “regulisanje” saobraćaja dovelo je do kašnjenja letova sa tivatskog aerodroma, a putnici koji su imali zakazane prekookeanske letove iz Beograda, kasnije tog dana, morali su da ostanu još neko vreme u otadžbini.
       Celu scenu upotpunjavala su stalna nadletanja helikoptera. Nije problem u tome što su visoki državni funkcioneri malo patili od vrućine (Đukanović je pokušao da donekle izvadi stvar skinuvši sako i govoreći na konferenciji za štampu samo u košulji), niti je stvar u tome što je nekoliko hiljada ljudi “provrelo” u automobilima, nije čak strašno ni to što će zbog kašnjenja avionskih letova neko morati da plati oko 23 000 evra, pitanje je mnogo ozbiljnije: kakav je naš stav prema sopstvenoj državi i njenim interesima i gde vidimo sebe u odnosu na svoje susede?
       “Mi smo se danas sreli na Konfinu, na granici, simbolike radi da pokažemo da je to prostor vezivanja, prostor susretanja i spajanja Crne Gore i Hrvatske”, rekao je Stjepan Mesić, nimalo iznenađen time što su ga u neslužbenoj viziti Crnoj Gori primili, ni manje ni više, nego predsednik i premijer te republike.
       Mesić kaže da je impresioniran onim što je video u Crnoj Gori, te da je došao preko Prevlake “da bi video prostor koji se može sjajno iskoristiti”.
       Pitanje Prevlake, za koje je postignuto privremeno rešenje, ostalo je poslednje nerešeno teritorijalno pitanje između naše zemlje i Hrvatske. Hrvatska prelazno rešenje zapravo vidi kao “fait accompli” i Mesićeva poseta može se tumačiti kao nonšalantna overa takvog stanja. Iako su na crnogorskoj političkoj sceni sve glasniji zahtevi da se pitanje Prevlake ne ostavlja po strani, nije se stekao utisak da je bilo većih razmimoilaženja između crnogorskog vrha i hrvatskog predsednika o budućnosti tog komada obale.
       - Prevlaka se mora turistički valorizovati i tako doneti ekonomsku dobit i Hrvatskoj i Crnoj Gori, smatra predsednik Crne Gore, Filip Vujanović.
       To mišljenje u potpunosti deli i Mesić, koji tvrdi da će Hrvatska biti otvorena za strana ulaganja u turističke kapacitete na Prevlaci, dodajući da Crna Gora i Hrvatska, kao turističke zemlje, treba zajednički da nastupaju prema trećim zemljama.
       S obzirom na to da smo, takoreći tek pregrmeli turbulentno vreme, nikome se ne mili da otvara bolne teme, posebno ako postoji šansa da se na njima ubere koji poen i gradi svetlija budućnost. Može biti da je u saradnji sa Hrvatskom viđena mogućnost da se barem malo primaknemo članstvu u EU. Ne zato što bi nam Hrvatska obezbedila takvu vizu, već zbog insistiranja EU na regionalnoj saradnji. Izgleda da i Hrvatska ima sličnih ideja (što ipak nije nateralo Mesića da stavi kravatu).
       - Dvojni kapacitet Crne Gore i Hrvatske na morskoj granici oko Prevlake, primer je kako se uspešno mogu rešavati međudržavna pitanja, kaže Mesić i dodaje da Crna Gora i Hrvatska treba da slede primer udruživanja Evrope u svom regionu i tako brže postanu deo Evropske unije.
       Sasvim sigurno i Srbija i Crna Gora imaju slične pretenzije i ta mogućnost da se jednog dana nađu s one strane granica EU, snažan je motivacioni faktor u našoj međunarodnoj politici. Evropska unija sasvim je jasno stavila do znanja svim državama koje pretenduju na članstvo u toj organizaciji da neće biti pridruživanja bez regionalne saradnje.
       - Ne može se desiti da dve države iz istog regiona nemaju nikakve kontakte, ili imaju loše odnose, pa se onda odjednom zajedno nađu u okrilju EU i tek onda počnu da sarađuju, kaže Filip Agatonos, potpredsednik Unije evropskih federalista. Uz političku stabilnost, regionalna saradnja je jedan od glavnih preduslova našeg uključivanja u EU. U tom smislu dobri odnosi Srbije i Crne Gore sa Hrvatskom, kao i drugim susednim zemljama igraće veliku ulogu. To naravno važi i za Hrvatsku. Mogućnost da pokažu EU kako nešto konkretno rade sa Srbijom i Crnom Gorom, čini tu republiku posebno motivisanom da zida turističke kule na Prevlaci i osniva crnogorsko-hrvatski savet uglednih ljudi, što je takođe najavljeno tokom Mesićeve posete.
       Ukoliko je poseta hrvatskog predsednika bila ključna u utvrđivanju regionalne saradnje, onda se može donekle shvatiti značaj koji joj je pripisan. Jasno je, međutim, da saradnja podrazumeva dve strane, a druga stana je došla nezvanično i nosila kratke rukave i to se nije moglo prevideti. U tom smislu slika tri državnika ispred kotorskih vrata govorila je mnogo više od zapleta obične komedije zabune i lošeg odabira garderobe.
      
       SIMONIDA KORDIĆ