“Na jugu Srbije ne postoje nikakve srpske paravojne formacije. Albanska strana pokušava da, bar medijski, stvori neki balans između ANA i fantomskih srpskih paravojski, čime bi, donekle, uspela da stvori alibi za svoje delovanje”, kažu u srpskoj policiji

      Raketiranja, pucnjave, kamenovanja, silovanje, tri ubijena, desetak ranjenih i prilično upropašćeni izgledi za skori početak dugo najavljivanog ozbiljnog “konstruktivnog dijaloga” između Srba i Albanaca - bilans je poslednjeg u već nepreglednom nizu posleratnih obračuna militantnih pristalica kosovske nezavisnosti i manjinskog srpskog stanovništa. Nevolje se tu ne završavaju, navode domaći obaveštajni izvori, jer bi se sukobi još jedared mogli proširiti na Makedoniju, jug Srbije, ali, prvi put, i na deo Crne Gore naseljen albanskim stanovništvom. “To je prilično kataklizmičan scenario i mi to ni po koju cenu nećemo dozvoliti. Nivo nasilja je i sada van granica koje smo, mada nerado, spremni da tolerišemo. Izlivanje nasilja sa Kosova i nova neprijateljstva na jugu Srbije i u Makedoniji su nedopustiva”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata.
       Stanje na terenu, kako su to popularno krstili vojnici, ipak je dovoljno zabrinjavajuće da je Kosovo minulih dana pohodio i komandant južnog krila NATO-a, admiral Gregori Džonson, koji je “ekstremnim elementima” oštro poručio da protivnici “demokratije, pluralizma, multietničnosti, ali i međunarodnih snaga” nemaju izgleda na uspeh u eventualnom sukobu sa NATO-om. I zaista, tog dana na Kosovu zabeležena su svega tri ozbiljnija incidenta, u kojima je jedan Srbin ranjen, nekoliko ih je povređeno srčom od razbijenih stakala autobusa, a maloletna devojčica je za dlaku izbegla kidnapovanje.
       “Veoma smo zabrinuti i snažno osuđujemo poslednje akte nasilja, ali smo admiral Džonson i ja odlučni da nastavimo naš rad. Smatram da je situacija na Kosovu bolja nego što je bila ranije”, rekao je novopostavljeni, peti po redu, administrator Kosova Finac Hari Holkeri. I mada niko nije decidirano imenovao krivca za poslednje incidente na Kosovu i bližem okruženju te pokrajine, sve oči još jednom uprte su u Albansku nacionalnu armiju (ANA) - sada već veoma aktivnu oružanu grupaciju koja javno proklamuje ujedinjenje svih teritorija na kojima albansko stanovništvo čini većinu.
       Ta organizacija, koju je bivši šef Unmika Mihael Štajner početkom godine proglasio terorističkom, preuzela je odgovornost za nekoliko napada na vojsku Srbije i Crne Gore i makedonske graničare, ali je odbacila bilo kakvu povezanost za ubistvom dvojice srpskih mladića u kosovskom Goraždevcu i nedavni napad na preševski Dom kulture u kojem je, takođe, povređeno dvoje mladih Albanaca. Za napad, ANA je, optužila “srpske paravojne formacije”, a vlasti u Beogradu za “podsticanje državnog terorizma”, čime je krhak mir na jugu Srbije još jednom ozbiljno doveden u pitanje.
       “Neka se uveri svet ko su teroristi i kako je državni terorizam strašan. Mi ćemo odgovoriti na državni terorizam i napadaćemo tamo gde će srpska strana pretrpeti najviše bola”, saopštila ja ANA najavljujući “vrelu jesen” na jugu Srbije. Takav razvoj situacije. ANA je obećala i vlastima u Skoplju i navela da će se nastaviti napadi na makedonske graničare, poput nedavnog raketiranja karaule Gošince, sve dok se “makedonske snage ne povuku iz graničnog pojasa prema Kosovu”, odnosno dok se na to područje ne rasporede dodatne jedinice ANA. Karaula Gošince je svega tridesetak kilometara udaljena od juga Srbije.
       Serijom napada na srpske i makedonske snage bezbednosti te pozivom za ujedinjenje albanskih političkih stranaka na jugu Srbije, ANA je uspela da donekle uzdrma tekući mirovni proces na tim područjima, rekli su za NIN zapadni obaveštajni izvori. “To još nije zabrinjavajuće, ali je pritisak ANA na političke stranke sa juga Srbije veliki i izbegavanje novog talasa nasilja zahtevaće mnogo taktičnosti.”
       Ipak, nekoliko manjih tamošnjih albanskih političkih partija, uključujući Demokratsku partiju Albanaca i Pokret za demokratski progres, podržalo je platfrormu ANA pokušavajući na taj način da prekine dominaciju Partije za demokratsko delovanje Rize Haljimija, koji je, kao i njegov kosovski uzor Ibrahim Rugova, do sada vešto uspevao da izbegne zamke međunacionalnih sukoba i sačuva adute za neka bolja vremena. Ipak, za njegove političke oponente, poput Orhana Redžepija iz Demokratske partije Albanaca, izlivi nasilja su idealan trenutak za medijsku promociju. Redžepi je raketiranje preševskog Doma kulture nazvao “čistim terorističkim aktom usmerenim prema albanskoj deci” i optužio vlasti u Beogradu za tolerisanje “srpskih paravojnih formacija”.
       “Na jugu Srbije ne postoje nikakve srpske paravojne formacije. Albanska strana pokušava da, bar medijski, stvori neki balans između ANA i fantomskih srpskih paravojski, čime bi, donekle, uspela da stvori alibi za svoje delovanje”, kaže za NIN izvor iz srpske policije. Predstavnik Koordinacionog tela za jug Srbije Milisav Marković rekao je, međutim, da je noćašnja eksplozija u Preševu “teroristički napad” koji su izveli “Albanci koji nisu zainteresovani za zajednički život na jugu Srbije”.
       Istovremeno, u sklopu višemesečne istrage o mogućoj povezanosti Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) sa ANA, komandant protivpožarne formacije izrasle iz Oslobodilačke vojske Kosova, Agim Čeku suspendovao je sedam pripadnika tih snaga. Nešto ranije, na inicijativu Kfora, “pokrenute su različite mere protiv još 24 pripadnika KZK”, što se u potpunosti podudara sa brojem navedenim u prvobitnom izveštaju NATO-a o KZK s početka godine. Naime, na zahtev NATO-a da se izjasne o lojalnosti KZK, oglušio se 31 pripadnik tih snaga, navodi se u izveštaju NATO-a.
       Nebojša Čović je, međutim, izjavio da je “čvorište svega danas KZK, koji se sprema da možda jednog dana napadne i Unmik i Kfor. Njih može zadesiti sudbina naše vojske”, ocenio je Čović. Za takve napade već postoje spremljeni planovi koje su izradili “vodeći albanski ekstremisti, iza kojih stoji novac od šverca cigareta, oružja, droge i trgovine ljudima”. Međunarodna zajednica “zna da stvari stoje upravo ovako”, rekao je Čović. “Mi o tome nemamo nikakve informacije”, tvrdi Kfor.
      
       RADE MAROEVIĆ