Pregovori malih i velikih stranaka već su počeli: mali nude programske koalicije, veliki misle da je utapanje u njih najbolje za sve

      O tome većina želi da ćuti: o utapanju malih stranaka u tri velike - Demokratsku stranku Srbije, Demokratsku stranku i G17 plus. Dakle, ima vatre u toj priči.
       Temu je u javnosti razigrao dr Vladimir Goati, saradnik Instituta društvenih nauka iz Beograda. Rekao je: male stranke pre novih izbora moraće da uđu u tri velike, neće to biti koalicije već nestajanje malih stranaka u velikim. Tako narasla trojka na predstojećim izborima može da osvoji čak 80 odsto glasova birača.
       Ozbiljniji analitičari, poput Goatija, ovakvu temu nikada ne isisaju iz malog prsta. Oni samo u oblik naučne prognoze stave činjenice koje u životu već postoje. Otuda u Goatijevom iskazu i nema mnogo detalja ko sa kim pregovara o utapanju-usisavanju. Rano je govoriti o tome, daleko su izbori.
       Priča o raščišćavanju političke scene, o smanjivanju broja partija utapanjem malih u velike nije nikako nova. Govori se o njoj od ponovnog uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji 1990. godine. Ali, primećuje Milan Božić iz Srpskog pokreta obnove, cilj je svake vlasti da usitni opoziciju. Ipak, uveren je on, 1996. godine u Srbiji su se iskristalisala tri bloka partija: socijalisti Slobodana Miloševića, radikali Vojislava Šešelja i Srpski pokret obnove sa svojim delom opozicije.
       Tada, krajem 1996. i početkom 1997. godine, u vreme velikih višemesečnih demonstracija zbog izborne krađe, Vesna Pešić, lider Građanskog saveza Srbije, razmišljala je i predlagala da se njena stranka na jedan ili drugi način utopi u Demokratsku stranku. Istorija je zašto se to nije dogodilo, a jedno od objašnjenja istorije je mišljenje Milana Božića da je nešto kasnije iz svoje budimpeštanske kancelarije Vilijam Montgomeri, sadašnji američki ambasador u Beogradu, naredio stvaranje antimiloševićevske koalicije, što je nužno dovelo do ostavljanja u životu malih i “malih” stranaka. “Interes je okupatora, Amerikanaca, da na sceni bude što više stranaka jer je tako moguće da sa šest poslanika Milorad Dodik uz pomoć muslimanskih glasova, postane premijer Republike Srpske”, kaže Božić.
       Iz istorije, povratak u sadašnjost, na razmatranje Goatijevog predviđanja budućnosti. Najotvoreniji je Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a: “Idemo sami na izbore.” A raniji dogovor o saradnji sa Narodnom demokratskom partijom Slobodana Vuksanovića? “Ne, nema pripajanja. Imamo sa njim dosta uopšten sporazum o saradnji, a na izbore idemo samostalno.”
       G17 plus i DS za ovaj broj NIN-a zvanično se ne izjašnjavaju o Goatijevom viđenju političke nužde. Ali, većinsko je mišljenje zvaničnih i nezvaničnih sagovornika NIN-a da je mogući usisivač za male stranke pre svega DS. Preciznije, jedino Milan Božić smatra da to mogu da budu sve tri stranke koje pominje Goati. Srbobran Branković, direktor “Medijum Galupa”, uveren je da će G17 plus i DSS sami izaći na izbore, tako su se bar zvanično izjasnili. Ponavljajući moderan stereotip o odnosima u DS, Branković kaže: “Ako u DS pobedi umerena struja, onda ona neće tražiti pred izbore pomoć u koaliciji sa malim strankama”. I Nada Kolundžija, potpredsednik Demokratske alternative, misli da su sve tri stranke “frustrirane željom da pokažu sopstvenu snagu zbog čega će samostalno ići na izbore”. Ali, ona je mišljenja i da je DS najmanje frustrirana i najviše sklona mogućnosti da se opet pojavi u nekoj koaliciji. Lider jedne od “malih” dosovskih stranaka misli da će DSS samostalno na izbore i da je G17 plus isuviše velika nepoznanica da bi mogla da bude centar bilo kakvog okupljanja.
       Ako su ova razmišljanja tačna, u neposrednoj budućnosti će doći do preuređenja DOS-a, a G17 plus i DSS će bar do izbora koračati samostalno. Modeli preobražaja DOS-a su različiti. Goati vidi samo mogućnost utapanja malih stranaka DOS-a u “veliku trojku” ili njihov nestanak sa političke scena. Slobodan Orlić, lider Socijaldemokratske partije, kaže da je konačno došlo vreme za programske koalicije, jer je neprirodan savez SDP-a sa Novom Srbijom. Takođe i da je njegovoj stranci programski najbliži DS i on može da bude predvodnik nove koalicije u kojoj bi bili i Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Demokratska alternativa Nebojše Čovića i reformisti Mileta Isakova. Ako ovakva “velika koalicija” izostane, Orlić vidi i prostor za samostalan istup bilo koje od ovih partija. Za svoju SDP kaže: “Spremni smo i da samostalno izađemo na izbore.” On potpuno odbacuje mogućnost utapanja svoje stranke u DSS, G17 plus, pa i u programski najbliži DS.
       Ni Nada Kolundžija ne razmišlja o utapanju svoje DA u neku članicu “velike trojke”, možda i zato što sumnja u veličinu “velike trojke”. “Da je situacija normalna, ukrupnjavanje političkih partija bio bi prirodan put. Ali, ovde gde se politički život vodi kroz afere koje svoj završetak ne dobijaju u institucijama već isključivo u medijima i gde stradaju i oni koji prozivaju i prozvani, doći će do gađenja politikom i nisam sigurna da će veliki najbolje proći. Na narednim izborima narod će kažnjavati velike stranke rasipajući glasove na one manje.” U tome Kolundžija vidi mogućnost za iznenađujući skok nekih stranaka na narednim izborima.
       Po svemu sudeći, Kolundžija i Orlić su pre za samostalan izlazak na izbore nego za stvaranje novih koalicija nekoliko manjih stranaka. I Dragan Maršićanin ne vidi mogućnost da se DOS pred izbore podeli na nekoliko koalicija malih stranaka. “Vreme za stvaranje blokova malih stranaka prošlo je u leto 2001. godine. Sada je kasno za to”, kaže Maršićanin.
       Šta biva sa malim strankama ako ne prođu cenzus na narednim izborima, da li one nužno nestaju sa političke scene, kako misli Goati. “Nikako”, uveren je Orlić, naročito što će vreme do novih izbora biti znatno kraće od četiri godine. “Opstaće ako budu imali novca za preživljavanje”, kaže Kolundžija. “Opstaće”, smatra i Božić, “jer im ne treba mnogo novca za život.” “Nestaće sa političke scene i utopiće se u neku od parlamentarnih stranaka, možda ne kao cele stranke, već samo njihovi vrhovi ili najpoznatiji pojedinci”, veruje Maršićanin.
       Potpredsednik DSS-a ne deli optimizam Goatija da “velika trojka” na narednim izborima može da osvoji 80 odsto glasova jer ne veruje u naglo topljenje biračke podrške radikalima i socijalistima. Srbobran Branković smatra da je 80 odsto mnogo, ali da je 70 odsto realnije. I Svetlana Logar, direktor istraživanja u “Strateškom marketingu”, ne veruje da je 80 odsto ostvariv procenat. “Rano je za sve prognoze, narod je poprilično zbunjen, pa bi sada raspisani izbori doživeli sudbinu propalih predsedničkih”, stav je Svetlane Logar.
       I pod pretpostavkom da “velika trojka” dobije na izborima dovoljan broj glasova da li bi mogla da se međusobno dogovori o koalicionoj vladi. Prema sadašnjim rejtinzima, za dogovor bi bilo potrebno troje, i iz ove kože ne izgleda da bi DSS mogao da sarađuje sa “neočišćenom DS”, kao i sa G17 plus koji “prodaje Kosovo i rastura državnu zajednicu”, kao, opet, što je i nemoguće zamisliti pomirenje DS i G17 plus. To znači da prema sadašnjim rejtinzima izbori ne bi doveli do obrazovanja nove vlade, oni bi samo značili raspisivanje novih i novih izbora, dok se ne smuči glasačima ili političarima. Jedino Milan Božić ne deli ovaj sumorni stav. Dosledan svojoj tezi o američkoj okupaciji Srbije, Božić veruje i da je sukob G17 i DS insceniran spolja. “To je odličan marketinški potez. Jer u čemu je razlika između Mlađana Dinkića i Kori Udovički? Nema je, isti avion iz Alabame izbacio ih je na isto mesto, padobran se, nažalost, otvorio. Da su ostali zajedno u vlasti, imali bi 25 odsto glasova, koliko, u principu, vlastima i pripada. Razdvojeni mogu da narastu i na 35 odsto glasova. Budući da je njihov sukob veštački, G17 i DS mogu da sarađuju posle izbora. Njima će se prikloniti i rukovodstvo DSS, iako biračko telo DSS nije tome sklono”, govori Božić..
       Šta će se stvarno dogoditi, čitalac će osetiti na svojoj koži. O popularnosti stranaka valja govoriti tek kada se izbori raspišu, tek tada oni postaju ozbiljna tema razgovora i za porodičnim ručkom i na poslovnim sastancima. Kada će izbori biti raspisani, zna se - kaže vlast - krajem naredne godine. Izborna kampanja će početi već u septembru.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      

Treći put Najbogatiji ljudi u Srbiji mogli bi da kao svoju stranku proguraju neku novu čiju bi okosnicu činili “nekompromitovani čelnici” partija “velike trojke”. Da li bi takva stranka imala uspeha na narednim izborima?               Nada Kolundžija: “Imali bi šansu i to bi bilo opasno. Tu stranku bi pravio kapital koji nije čist i ti bogataši ne bi bili pod kontrolom političara, već bi oni kontrolisali političare.”               Slobodan Orlić: “Nema ni prostora ni vremena za pravljenje takve stranke.”               Srbobran Branković: “Znam za dve-tri takve ideje. Skeptičan sam u mogućnost da se one ostvare.”               Milan Božić: “Odmah sebe kandidujem za direktora takve partije. Bio bih dobar sto miliona dolara. Šalim se. To nije lako izvodljiv projekat, što pokazuju primeri Milana Panića uz Miloševićevu podršku i Socijaldemokratije Vuka Obradovića i Slobodana Orlića iza kojih je stajao Bogoljub Karić. Biznismeni su i dalje spremniji da posle izbora plaćaju manji reket, nego da pre izbora ulažu novac u nešto što je potpuno neizvesno.”               Dragan Maršićanin: “Ne pravi se tako politička partija. Čak i sa probranim pojedincima iz postojećih stranaka, to bi bio samo tim sastavljen od zvučnih imena, ali i tim koji ne bi umeo da daje golove.