Radovan Karadzic je, navodno, otisao sa politicke scene; Slobodan Milosevic se, barem za neko vreme, izvukao od zaprecene kazne. A sada se priprema teren za odlazak Alije Izetbegovica. To bi mogla biti sustina najnovije americke diplomatske inicijative u Bosni i Hercegovini lansirane pod sifrovanim nazivom "izbori moraju biti odrzani na vreme, kao sto je utvrdjeno u Dejtonu".

Americka racunica je sasvim jednostavna. Bilu Klintonu je neophodno da se izbori u Bosni odrze u septembru, jer on zeli da 5. novembra bude ponovo izabran za predsednika. Obecao je biracima da ce se americki vojnici iz Bosne vratiti kuci do Bozica i to obecanje mora da ispuni, makar se i ne vratili bas svi odjednom. Zato je neophodno da prethodno bude sklepana kakva-takva drzava po imenu Bosna i Hercegovina, sa novim organima vlasti izabranim na osnovu ustava formulisanog u Dejtonu. Da bi u potpunosti obezbedio ispunjenje svojih zelja zvanicni Vasington se prethodno izborio da njegov covek, Amerikanac Robert Frovik, bude postavljen za sefa misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Bosni. Jer, OEBS treba da donese odluku o tome da li su ispunjeni uslovi za "slobodne i postene" izbore. A Frovik vec kaze da ce se izbori odrzati u planiranom roku, mada priznaje da "uslovi nisu idealni", zbog opstrukcije tvrdokornih nacionalistickih stranaka "na sve tri strane"...

Rat Hrvata i Muslimana

Medjutim, Alija Izetbegovic ima drugaciju racunicu. Svestan da titulu "predsednika" (sefa "jedinstvene drzave") Bosne i Hercegovine (koju je sam sebi podario) moze nositi samo do izbora po dejtonskoj proceduri, on ne skriva zelju da se ti izbori, umesto u septembru, odrze - malo morgen! Jer, posle izbora bi na celu BiH ("jedna drzava, dva entiteta, tri naroda") trebalo, opet, da bude kolektivno predsednistvo sastavljeno od predstavnika tri "konstitutivna" naroda (jedan Musliman, jedan Srbin, jedan Hrvat), a sve bitne odluke bi se donosile konsenzusom. Sve u stilu - "Jovo-nanovo"!

Istina, Izetbegovic bi mogao opet da se kandiduje na predsednickim izborima. Mogao bi i da pobedi. Ali, u BiH skrojenoj po formuli iz Dejtona on ili neko slican njemu ne bi vise mogao pretendovati na ulogu jedinog i glavnog gazde. Najvise sto moze da ocekuje bila bi funkcija predsedavajuceg u trojnom predsednistvu, sa mandatom od godinu dana, uz obavezu da se stalno rve sa ostala dva nacionalna predstavnika u tom telu i da sa njima usaglasava svaki svoj potez. To je Izetbegovica, bas kao i njegovog nekadasnjeg najblizeg saradnika, a danas glavnog rivala u borbi za glasove bosanskih Muslimana Harisa Silajdzica, izgleda navelo da otvoreno tipuje na odgadjanje izbora, najavljujuci borbu za konacno "oslobodjenje" citave Bosne!

Sadasnja vlast u Sarajevu "tezi unitarnoj BiH, u kojoj bi glavnu vlast imao vecinski muslimanski narod, sto je posebno vidljivo u muslimanskom radikalizmu u medijima, vojsci i skolstvu", kaze nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljic. Dodaje kako pojedine politicke struje sada, istina, propagiraju gradjansku drzavu u Bosni, u kojoj bi vazio princip "jedan covek, jedan glas". "To je vec vidjeno u bivsoj Jugoslaviji, gde je majorizacijom nijekan identitet", konstatuje Puljic.

"Mislim da je razlaz Harisa Silajdzica i Alije Izetbegovica prirodna stvar u politici, ali ne znam u kojoj je mjeri to stvarni razlaz. Nisam uocio veliku razliku izmedju Silajdzicevih i Izetbegovicevih stavova; njih dvojica su zajedno kreirali politiku protiv koje sam se ja borio i u kojoj sam vidio propast BiH", kaze pre neki dan Adil Zulfikarpasic, lider Muslimansko-bosnjacke organizacije (MBO) i svojevremeno jedan od osnivaca SDA, u untervjuu zagrebackom "Globusu". Ocenjujuci da se ni Srbi ni Hrvati jos nisu odrekli ambicije da podele Bosnu, glavne krivce za sadasnje nevesele prilike u toj zemlji Zulfikarpasic, kaze, vidi pre svega u bosnjackoj politici. "Bojim se da je novi rat Bosnjaka i Hrvata vec planiran i da bi mogao poceti uskoro", kaze on.

Bez milosti

O nesuglasicama Muslimana i Hrvata i kontroverznim odnosima Sarajeva i Zagreba bilo je takodje reci na proslonedeljnom sastanku u Zenevi, ali je ta tema - voljom glavnih aktera - raspravljena u velikoj diskreciji. Bruka je, ipak, pukla kada je gradonacelnik Tuzle Selim Beslagic optuzio nacionalne vodje iz Sarajeva i Zagreba da su se tajno sporazumele da revidiraju Dejtonski sporazum: umesto jedinstvenih oruzanih snaga Federacije BiH, kako su trazili Amerikanci i kako nalaze prihvaceni medjunarodni ugovor, postignut je konacni dogovor o formiranju i dodatnom naoruzavanju dve odvojene nacionalne armije u Federaciji BiH, muslimanske i hrvatske, tvrdi Beslagic.

Nada da bi izbori u Bosni i Hercegovini mogli da budu odlozeni pocivala je, izgleda, na uverenju da bi citava konstrukcija iz Dejtona, korak po korak, mogla da bude podvrgnuta temeljnoj reviziji, barem dok Sarajevo ne dobije novoobecano oruzje iz Amerike. Tako je jedan od vodecih jastrebova iz Izetbegoviceve SDA, Edhem Bicakdzic, ovih dana izjavljivao kako Amerika nece dozvoliti da se odrze izbori ukoliko bi njihov ishod mogao biti protivan "interesima Bosne". A zatim je, uzgred, optuzio opoziciju (Silajdzica i druge) za "ugrozavanje jedinstva bosnjackog naroda", i "ugrozavanje interesa Bosne", zapretivsi da ce se rezim u Sarajevu sa opozicionim prvacima obracunati "bez milosti". Drugim recima, poistovecujuci "interese Bosne" sa interesima Izetbegoviceve SDA, Bicakdzic je porucio svim svojim protivnicima da Amerika, navodno, nece dozvoliti da Izetbegovic i njegovi ljudi izgube izbore. Ako Izetbegoviceva pobeda ne bude unapred osigurana, izbora nece biti...

Proslonedeljni zenevski sastanak trojice nacionalnih vodja, Slobodana Milosevica, Franje Tudjmana i Alije Izetbegovica sa americkim drzavnim sekretarom Vorenom Kristoferom ucinio je situaciju u tom pogledu mnogo jasnijom. Izbora ce ocigledno biti, jer to nalazu interesi zvanicnog Vasingtona, a ostali nek' vide sta ce i kako ce... Zamoljen da komentarise Izetbegovicevu izjavu da izbori u Bosni nece biti odrzani sve dok Radovan Karadzic i general Ratko Mladic ne budu isporuceni Haskom sudu za ratne zlocine, Kristofer je bez mnogo okolisenja stavio do znanja da je to samo "licno misljenje g. Izetbegovica".

"U danasnjem zajednickom saopstenju koje su prihvatila sva trojica predsednika stoji da su se oni obavezali da ce se izbori odrzati u predvidjenom roku", precizirao je Kristofer.

"Slucaj Karadzic-Mladic"

Izetbegovic je i posle toga nastavio da negoduje i da se opire americkom diktatu, kako bi koliko-toliko ublazio neugodne posledice politickog samara koji je pretrpeo. "SAD smatraju da ce uslovi za slobodne i demokratske izbore u Bosni biti ispunjeni, u sta mi sumnjamo", rekao je na konferenciji za stampu po povratku u Sarajevo, negirajuci da je u Zenevi bio izlozen pritiscima. Zatim je dodao: "Ukoliko se desi 'cudo', da Karadzic i Mladic budu uhapseni, ti uslovi bi mogli biti ispunjeni." Time je, nema sumnje, Izetbegovic otkrio i svoju poslednju kartu. Ako Karadzic i Mladic u ovom trenutku, jednostavno, odu sa politicke scene, sve bi se moglo okoncati kao i u Dejtonu - neresenim rezultatom. A, on je prizeljkivao da mu Vasington unapred garantuje - pobedu!

Uoci poslednje diplomatske runde u americkoj reziji u javnosti je stvoren utisak da se sada sva koplja lome samo oko jednog jedinog pitanja - politicke sudbine Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica. Iz Amerike su danima stizale najave da ce na predsednika Srbije Slobodana Milosevica biti izvrsen zestok pritisak da eliminise Karadzica i Mladica sa politicke scene i da ih isporuci sudu u Hagu. Najavljivano je i aktiviranje sankcija za slucaj da se Milosevic oglusi o ovaj nalog...

Naravno, insistiranje na zahtevu da, pre svega ostalog, Karadzic i Mladic budu izvedeni pred Haski sud i osudjeni za ratne zlocine imalo je za vladu u Sarajevu veliku specificnu politicku tezinu. Jer, ocekivanoj odluci Haskog suda Sarajevo je unapred otvoreno pridavalo znacenje "neophodne korekcije i dopune Dejtonskog sporazuma". Uzgred, ako bi Medjunarodni sud u Hagu prethodno osudio srpske prvake kao zlocince i agresore, onda bi i eventualni naredni rat protiv Srba u Bosni morao biti oznacen kao "pravedan" i "oslobodilacki" rat...

Ispostavice se, medjutim, da je "slucaj Karadzic-Mladic" bio resen vec ranije i da je sve okoncano diskretno, diplomatski. Cini se da je znacajnu, ako ne i glavnu ulogu u tome odigrala ruska diplomatija. Nakon posete Beogradu, samo nekoliko dana uoci proslonedeljnog zenevskog sastanka o Bosni, ministar inostranih poslova Ruske Federacije Jevgenij Primakov je novinarima "poverio" sadrzinu svojih razgovora sa Milosevicem. On je nedvosmisleno rekao da je nastojanje "pojedinih sila" da se predsednik Republike Srpske Radovan Karadzic izruci Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu "kontraproduktivno". Rekao je jos da je "Moskva saglasna sa Beogradom koji najbolje resenje vidi u tome da Karadzic ode sa politicke scene". Primakov se, takodje, potrudio da novinarima saopsti kako se tu nije radilo o inicijativi Beograda, nego o inicijativi Moskve. Pre dolaska u Beograd on je o svojim gledistima o sudbini Karadzica i Mladica u Rimu vodio opsirne razgovore i sa visokim predstavnikom za Bosnu Karlom Biltom. "Ja sam ga upoznao sa svojim argumentima, a sa nekima se i on slozio", rekao je Primakov. Dodao je jos da je Moskva potpuno saglasna da izbore u Bosni treba odrzati u predvidjenom roku, mada je ocito da su se "aktivirale snage, uglavnom unutar Muslimansko-hrvatske Federacije, koje teze da to osujete.

Izetbegovic...niz vodu

Vestacko stvaranje napetosti zbog Karadzica, a jos vise njegovo hapsenje i predaja Medjunarodnom sudu, kako to zahteva Zapad, moze dovesti do nove napetosti u Republici Srpskoj. Ukoliko se zaista tezi mirnom resenju, onda treba uzeti u obzir i stanje i stabilnost situacije u Jugoslaviji i u Republici Srpskoj. Put ka realizaciji Dejtonskih sporazuma lezi samo u apsolutno ravnopravnom odnosu prema zaracenim stranama", konstatovao je Primakov.

Pravo znacenje ove izjave ruskog ministra postalo je jasno vec onog trenutka kada se ispostavilo da nakon njegovih reci nije odmah usledila lavina protesta i negodovanja iz Vasingtona. Naprotiv, bas u isto vreme iz Amerike je put Moskve bila odaslana zajednicka izjava o punoj i nedvosmislenoj izbornoj podrsci predsednika Klintona i njegovog gosta, nemackog kancelara Helmuta Kola, ruskom predsedniku Jeljcinu!

Drugim recima, Amerika je jos jednom demonstrirala privrzenost "realpolitici" i sopstvenim prakticnim interesima. Po principu "daj-sta-das", primljena je na znanje izjava o odlasku Karadzica sa politicke scene (Milosevicev "papir"), a u isto vreme je nagovestena spremnost da se Izetbegovic, zapravo, pusti niz vodu. Tacnije: ponovo mu je stavljeno do znanja da za njegov racun nece biti zrtvovan zivot ni jednog jedinog americkog vojnika. Narocito u ovoj izbornoj godini. Jer, Amerikanci su zakljucili da bi hapsenje Karadzica i Mladica moglo da prouzrokuje neugodne posledice po njihove vojnike u Bosni, poput onoga sto se svojevremeno dogodilo prilikom pokusaja hapsenja Aidida u Somaliji... Znaci: izbori ce biti odrzani, ma sta o tome mislio Izetbegovic. A prvak bosanskih Muslimana moze da racuna samo na izvesnu kompenzaciju u vidu novog oruzja; SAD ce za tu namenu odvojiti 100 miliona dolara, saveznici iz islamskih zemalja dodatnih 200 miliona... U medjuvremenu je odluceno da se obuka muslimanske vojske u Bosni poveri istoj onoj americkoj firmi koja je prethodno radila na modernizaciji hrvatske armije, s tim sto bi sadasnji poduhvat trebalo da bude mnogo krupniji od onog prethodnog.

Zahtev za hapsenje Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica i njihovo izrucenje Haskom sudu zbog optuzbi za ratne zlocine ostaje, i dalje na snazi. Ipak, cini se da je, barem u ovoj fazi, sto znaci do izbora u Bosni ili do izbora u Americi, na ovaj slucaj stavljena tacka. Jer, umesto rizicnog hapsenja, koje zele da izbegnu i generali IFOR-a u Bosni, uticajni medjunarodni cinioci, na celu s Amerikom, odlucili su se za realnije i bezbolnije resenje: diplomatskim manevrom je eliminisana mogucnost da dvojica optuzenih srpskih prvaka uticu na ishod izbora. A to znaci da bi sada paznja javnosti mogla da bude vise usmerena i na ostale prepreke realizaciji Dejtonskog sporazuma i prepreke odrzavanju slobodnih i demokratskih izbora, koje su do juce bile u senci "slucaja Karadzic-Mladic".

Sudeci prema nalazima eksperata OEBS zaduzenih za organizaciju izbora, znatan deo medija pod kontrolom vladajucih nacionalnih stranaka u BiH sada otvoreno obmanjuje svoju publiku. "Vecina novina i elektronskih medija sirom Bosne ne samo sto ocigledno pristrasno izvestava, nego uglavnom ne pravi razliku izmedju cinjenica, tvrdnji, glasina i propagande", kaze se u ovom izvestaju.

Dodikove optuzbe

U novonastalim okolnostima u Bosni mogao bi se pokazati kao vrlo znacajan potez banjaluckog predsednika Stranke nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske Milorada Dodika, nekadasnjeg poslanika u Skupstini BiH na listi "reformista" Ante Markovica i sadasnjeg neformalnog lidera opozicije u Skupstini Republike Srpske. Kao osvedoceni protivnik Radovana Karadzica i njegove dosadasnje politike, i kao covek koji vise od svih ostalih politicara u Republici Srpskoj uziva poverenje na drugoj strani, u bosnjacko-hrvatskom entitetu, sa pristojnom reputacijom pristalice jedinstvene BiH, Dodik je sada od medjunarodne zajednice zatrazio da se iz politickog zivota iskljuce Alija Izetbegovic i Ejub Ganic!

Ovaj banjalucki politicar (koji svakako nije naivan, kao sto bi se to nekome mozda moglo uciniti) formulisao je peticiju u kojoj se kaze da su Izetbegovic i Ganic "pocinili zlocine protiv mira u BiH", da su "kao kljucne licnosti pocetkom 1992. godine inicirali i podsticali gradjanski rat, a to isto rade i sada posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma". Stranka nezavisnih socijaldemokrata iz Banjaluke pozvala je sve gradjane i politicke partije da se pridruze ovoj peticiji, najavljujuci da ce organizovati prikupljanje potpisa u narednih 15 dana u svim opstinama Republike Srpske.

Bilo bi to zanimljivo iskusenje dejtonskih politickih pravila ako bi Dodik, kojim slucajem, sada zatrazio da mu se dozvoli da organizuje potpisivanje pomenute peticije na citavoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Ili, da mu se dozvoli da na televizijskim programima u Sarajevu i sirom Muslimansko-hrvatske Federacije obrazlozi svoju inicijativu. Jer, on ne samo da na to ima pravo, nego to njegovo pravo predstavlja sustinu onoga sto bi brojni medjunarodni predstavnici i organizatori buducih "slobodnih i demokratskih" izbora u BiH morali da obezbede. Kako bilo da bilo, Dodik sigurno racuna na solidarnost ostalih stranaka "banjaluckog bloka", pre svega Socijalisticke partije Republike Srpske i Liberalne stranke (Milorada Zivanovica), racuna verovatno i na razumevanje pojedinih opozicionih stranaka u Federaciji (svog prijatelja Selima Beslagica u Tuzli i drugih), i znatizeljno osluskuje reakcije stranih posmatraca.

Znajuci, medjutim, da Dodik cesto kontaktira sa visokim stranim izaslanicima koji ovih dana masovno defiluju kroz Banjaluku (samo dan-dva ranije sreo se sa drzavnim ministrom u Ministarstvu inostranih poslova Nemacke Helmutom Seferom), vrlo je verovatno da je on o ovoj svojoj inicijativi vec obavio prethodne "diplomatske konsultacije". Mozda je, cak, dobio i nekakvo "zeleno svetlo" da istakne takav zahtev... Jer, ako je uklanjanje Radovana Karadzica i Ratka Mladica iz politickog zivota, na jednoj strani, bio uslov za jacanje poverenja na drugoj strani i otvaranje perspektiva za zajednicki zivot u buducoj jedinstvenoj Bosni, onda je logicno da se i u Republici Srpskoj, kao jednom od dva ravnopravna entiteta u BiH, pojavi zahtev za nastavak doslednog uklanjanja iz politickog zivota svih onih koji bi mogli da predstavljaju pretnju nacionalnoj ravnopravnosti i zajednickom zivotu. Uostalom, ako Bosna i Hercegovina kao drzava, koja sada postoji samo na papiru, u dogledno vreme uopste ima neke sanse da se podigne iz pepela, njena buducnost ce pre svega zavisiti od novih ljudi na politickoj sceni.

Navodeci uz Izetbegovicevo ime i ime Ejuba Ganica, cija se eliminacija iz politickog zivota postavlja kao neophodan uslov za jacanje medjusobnog poverenja, Dodik je po svemu sudeci nastojao da dolije jos malo ulja na vatru. Poznato je, naime, da je Ganic zbog svojih prevelikih i neskrivenih politickih ambicija davno postao pretezak kamen o Izetbegovicevom vratu. A povrh svega su izbile na videlo i njegove grandiozne finansijske mahinacije, skandali oko nekakve luksuzne vile i slicne brljotine koje tesko kompromituju vladajuce krugove u Sarajevu. Ako bi Ganic sada bio zrtvovan, to bi moglo da izgleda kao prevelika koncesija srpskoj strani i ustupak dat kao naknada za odlazak Karadzica i Mladica sa politicke scene; ako ga, pak, bude branio, vrh SDA ce nesumnjivo morati da preuzme punu odgovornost i za sve ono sto se s razlogom pripisuje Ganicu.

Amerikanci su zavrteli izborni rulet u Bosni, igra se nastavlja...

# STEVAN NIKSIC

NASLOVNA STRANA