Bela kuga

SRBIJA BEZ SRBA

Demografske prognoze ubedljivo govore da ce se obistiniti nekadasnja parola sa "Sabacke civijade" da cemo "u komunizmu svi biti Beogradjani", a za 15 godina Srbi manjina u Srbiji

U poredjenju sa razvijenim zemljama, Jugoslavija se od njih ne razlikuje samo u jednoj stvari, koja nije za pohvalu. Bela kuga dobija alarmantne razmere, sve je veca nesrazmera izmedju broja umrlih i rodjenih, tako da nacija bioloski izumire. Demografi vec duze vreme upozoravaju da je natalitet prvorazredni politicki problem. Ukoliko drzava nista ne preduzme, Srbi ce u dogledno vreme doziveti sudbinu Hazara, naroda koji postoji samo u istorijskim zapisima i literaturi.

"Ukoliko se nastave sadasnji trendovi pada nateliteta u nasem narodu, Srbi ce za manje od petnaest godina biti manjina u Srbiji", upozorava dr Milan Vojnovic, profesor sociologije na Rudarsko-geoloskom fakultetu. O alarmantnoj situaciji svedoce i podaci iz zbornika koji je letos objavila Srpska akademija nauka i umetnosti: u svakom sedmom srbijanskom naselju 1991. godine nije radjena nijedna beba, a u 70, od ukupno 115 opstina u centralnoj Srbiji, broj umrlih je veci od broja rodjenih.

U obimnom istrazivanju SANU ukazuje se da su uzroci bioloskog starenja i tihog izumiranja Srba mnogobrojni - od ekonomskih, preko etnickih, porodicnih, kulturolosko-socijalnih...

"Pod belom kugom ja ne podrazumevam samo pad radjanja, vec i druge vidove osipanja naroda", kaze profesor Vojnovic u nedavno datom intervjuu povodom svoje knjige "Ispraznjena Srbija". "Nas narod se ne osipa samo padom radjanja, vec i ratnim gubicima i egzodusom. Posle Prvog svetskog rata mi smo izgubili vise od trecine muskog stanovnistva. U dijaspori zivi vise od tri miliona Srba; znaci, trecina naseg naroda. Treci vid bele kuge je visoki mortalitet. Svi ti vidovi osipanja zajedno deluju i oni prazne Srbiju i tanje nase demografsko stablo."

Ako bi se napravila demografska karta prema stopi nataliteta, lako bi se uocilo da u Srbiji postoji demografska polarizacija. Kosovo i Metohija, nastanjeni albanskim stanovnistvom, opstine Bujanovac i Presevo na jugu Srbije, Sanyak, predstavljaju jedine oblasti gde kontinuirano raste broj novih stanovnika. Mapa stopa prirastaja govori da Srbi imaju mnogo razloga da brinu za svoju buducnost. Najveca negativna stopa pada prirodnog prirastaja od -15,5 promila zabelezena je u opstinama Knjazevac, Razanj i Svrljig. U ovom crnom bilansu prate ih opstine Babusnica, Blace, Crna Trava, Dimitrovgrad, Gayin Han, gde je stopa -10. Ovako velika stopa pada u roku od 50 godina upolovljuje stanovnistvo, smatraju demografi.

U najblizem susedstvu, opstine sa vecinskim muslimanskim i albanskim stanovnistvom beleze porast stanovnika - Bujanovac, Novi Pazar, Sjenica, Tutin, sa stopom prirastaja od 10 promila. Presevo je opstina koja sa 25,8 promila ima najveci prirastaj. Ovi podaci ukazuju da problem nataliteta nema regionalno-ekonomsku nego etnicku zakonomernost. U Vojvodini su opstine sa negativnim prirodnim prirastajem tri puta brojnije od onih sa pozitivnim. Za razliku od centralne Srbije i Vojvodine, u pokrajini Kosovo nijedna opstina nije imala negativan prirodni prirastaj.

Demografsko propadanje kao najizrazitiji vid narodnog propadanja srpskog naroda, po recima prof. Vojnovica, najvise je uzelo maha u doba Titove Jugoslavije. Ono se ogleda u vise vidova, a danas, pre svega, u drasticnom suzavanju njegovog etnickog prostora i poremecaju demografske ravnoteze na stetu srpskog naroda, posebno na Kosovu, Raskoj oblasti i jugu Srbije. U Srbiji je 1961. godine bilo 74,6 odsto Srba, 1981. taj broj je iznosio 66,4 odsto, a 1991. godine svega 62 odsto. Obim srazmernog opadanja Srba izrazito je ublazavala masovna imigracija srpskog zivlja iz gotovo svih ostalih krajeva bivse Jugoslavije. Dok su Siptari 1971. godine cinili 11,7 odsto stanovnistva Srbije, taj udeo je porastao na skoro 20 odsto u 1991. godini.

"Znaci degeneracije postojali su u narodu jos u 19. veku, ali se tek od 1945. godine degeneracija javlja na nivou drustva kao celine", objasnjava prof. Vojnovic, uz napomenu da je poslednjih godina degeneracija presla u jedan novi "kvalitet", u dekadenciju. "U vreme Titove vladavine, koja je dominantno bila obelezena jednim sistemom surove licne diktature i izrazitim antisrpskim radnjama, u nasem narodu je ubijen duh a podsticani su osecaj inferiornosti, nepoverenja u sopstvene snage, sklonost samooptuzivanju i osecanju samokrivice. Svi ovi moralni, psiholoski i duhovni uzroci, kombinovani sa pomenutim zlocudnim procesima, dovode do bele kuge."

Zabrinutost za stanje srpskog naroda pokazala je i crkva. Na predavanju u Kragujevcu "Zasto izumiru Srbi", episkop sumadijski dr Sava Vukovic je napomenuo da u "Srbiji ima vise sahrana nego krstenja". Vladika Sava je izneo podatak da se u prosloj godini u Sumadijskoj eparhiji dogodilo 65 samoubistava, a za primer "nestajanja Srba u Srbiji" naveo je tipicno sumadijsko selo Djurdjevo, u kojem je za godinu dana bilo svega sest krstenja, a 17 sahrana.

Ginekolog i akuser dr Stojan Adasevic, koji po odluci Svetog sinoda Pravoslavne crkve drzi predavanja o natalitetu po Srbiji, rekao je da je pre poslednjeg rata u Srbiji bilo 25 abortusa na tri do cetiri porodjaja, a sada je taj odnos 25 prema jedan. "Srbima su danas blizi grobari nego babice", rekao je Adasevic i dodao da su od 100 rodjene dece u Srbiji tek 36 Srbi, a ostala drugih nacija i vera.

Nedavno je akademik Milos Macura, predsednik Saveta za stanovnistvo, porodicu i decu u vladi Srbije, izneo podatak da je nasoj naciji za prostu reprodukciju potrebno cak troje do cetvoro dece po bracnom paru. Jer, poslednjih godina cak 15 odsto stanovnistva ne ucestvuje u reprodukciji zato sto ne moze ili - nece. "Kad roditelji imaju jedno ili dvoje dece - njima je to dovoljno za njihovu licnu ili porodicnu satisfakciju, ali ne vode racuna o tome da njihova licna reprodukcija nije dovoljna. Porodice moraju i drustveno da se reprodukuju, a za reprodukciju na drustvenom nivou je potrebno najmanje troje dece. Medjutim, problem je kako motivisati ljude da imaju vise dece, a tu najvecu ulogu treba da odigraju informisanje i obrazovanje."

Analizirajuci, pak, porodicu, dr Marko Mladenovic, profesor porodicnog prava, koji se vec godinama bavi problematikom populacione politike i "bele kuge" u Srbiji, smatra da je doslo do velike krize porodice; u brak se stupa sve kasnije,mnogo je kratkotrajnih i dugotrajnih vanbracnih zajednica koje su, po pravilu, sterilne, a suoceni smo i sa modernim ekstremnim feminizmom cije pobornice tvrde da je i samo radjanje jedan oblik eksploatacije zene.

"Medjutim, ljudska prava i slobode ne podrazumevaju samo emancipaciju zene nego i emancipaciju coveka uopste; dakle, i muskarca, kao drustvenog i porodicnog bica", smatra prof. Mladenovic. "Nazalost, drustvo je ucinilo mnogo da zena odbaci svoju osnovnu biolosku funkciju. Ne isplacuju se decji dodaci, oporezuju se stvari za decu, roditelji cesto nemaju ni minimalne prihode, nemaju stan, posao. I pored svega, mi nemamo pravo da cekamo da budemo bogati, jer nas tada nece biti", upozorava dr Mladenovic.

Za razliku od vecine demografa, koji u prvi plan stavljaju egocentrizam i feminizam, dr Marina Blagojevic, profesor demografske sociologije, smatra da su osnovni uzroci pada nataliteta u nasoj zemlji - nizak standard i nepovoljan polozaj zene. Svoje tvrdnje dr Blagojevic je iznela u knjizi "Roditeljstvo i fertilitet Srbije devedesetih". Istrazivanja su pokazala da bi svaka zena koja vec ima dete, rodila jos neko kada bi imala uslove za to.

"Nizak fertilitet od pedesetih godina prati i istocne i zapadne zemlje, ali uzroci ove pojave na Zapadu nemaju nikakve veze sa posledicama tranzicije. Tamo moze da se govori o egocentrizmu i izrazitom individualizmu zene, a nikako o losem standardu. Ovde to ne mogu da budu uzroci, jer je kolektivizam i dalje izrazen, a poslednjih deset godina prilike zenu vracaju prevazidjenim, konzervativnim vrednostima i poimanjima uloge majke", tvrdi dr Blagojevic.

Njena istrazivanja upozoravaju na nedostatak individualizma i emancipacije nase zene i utvrdjuju da postoji opsta norma o "idealnih dvoje dece". Ankete, medjutim, pokazuju da bi zene zelele i trece dete, i da bi se od modela "bez dece" stiglo do cetvorki i petorki, potreban je, pored standarda, razvoj individualizma umesto kolektivizma. Ljudi nece, pokazuju njena istrazivanja, decu da radjaju zbog nacije vec zbog sebe, a deca onda mogu da se radjaju kao odgovor na pogorsanje stvarnosti i uprkos nepovoljnim okolnostima. "Otuda je vrednost dece u krizi cak i veca za roditelje, jer im pruza osecaj psihicke potpunosti."

Ipak, pored teorijskih spekulacija o emancipaciji i individualizaciji licnost, cak i najobicniji svet ce reci da je los standard i tegobnost zivljenja glavna prepreka za radjanje veceg broja dece. Uloga i podsticaji drzave u tome su nezaobilazni. Mada se i radjanje treceg deteta za sada samo deklarativno podstice, porast prirodnog prirasaja u Srbiji se ocigledno moze obezbediti radjanjem cetvrtog deteta i to u onim podrucjima gde je stopa fertiliteta manja od prosecne - 2,1 odsto. Vazeci propisi kaznjavaju roditelje koji se odlucuju na radjanje cetvrtog, i svakog narednog deteta. Na primer, porodiljsko odsustvo za prvo dvoje dece je godinu dana, za trece dete je dve godine, a za cetvrto samo devet meseci.

"U Srbiji se nije ozbiljno razmisljalo o planiranju demografske politike i posledice su ocigledne", kaze dr Zoran Vacic, narodni poslanik u Skupstini Srbije (iz Demokratske stranke) i clan nezavisne grupe strucnjaka koja je uradila program cija primena moze obezbediti podmladjivanje nacije. "Problem nataliteta je prvorazredni drzavni problem i moze se resiti samo drzavnim merama. To bi zapravo bio paket pronatalitetnih mera i za njegovo sprovodjenje potrebno je da se povrati poverenje u drzavu. Sadasnju drzavnu pomoc, u vidu decjeg dodatka, gradjani dozivljavaju kao ponizavajucu socijalnu pomoc."

Zanimljivo je zapazanje dr Vacica da su do sada programe za resavanje ovog pitanja ponudile samo vladajuca Socijalisticka partija i Demokratska stranka. Predlog demokrata obuhvata formiranje drzavnog saveta koji bi funkcionisao pri republickoj vladi. Ovo telo bi resavalo probleme nataliteta a njegov predsednik bio bi predsednik republike kako bi se podvukla vaznost ovog pitanja.

"Ovaj program je parlamentu ponudjen jos 1992. godine, ali je bio odbijen", kaze dr Vacic i napominje da su u njemu predlozene mere koje su u zemljama, poput Francuske, Svedske, Ceske, Madjarske, uspele da znatno povecaju stopu nataliteta. Program sadrzi promenu niza zakona kako bi ljudi sa troje ili vise dece dobili odredjene beneficije u odnosu na one koji nemaju dece.

U oblasti radnog zakonodavstva predvidjen je beneficiran radni staz zenama koje imaju troje ili vise dece. Zatim, produzeno trajanje porodiljskog odsustva za majke koje radjaju trece, cetvrto, peto... dete. Tu je i citav set promena u oblasti poreske politike. Recimo, da se proizvodi koje koriste deca do tri godine zivota oslobode poreza. Da se takvoj deci (trecoj ili cetvrtoj) omoguci besplatno skolovanje, ukljucujuci i besplatne uybenike i sveske. Predlog predvidja i drugacije obracunavanje poreza na licna primanja - da se smanji poreska osnova roditeljima koji imaju troje ili vise dece. Predvidja se i promena regulative za stanove i stambenu izgradnju - oprastanje dela kredita porodicama sa troje, cetvoro ili vise dece.

"Da su nasa resenja bila usvojena, bilo bi promenjeno 12 zakona i verovatno bi vec sada bilo i nekih opipljivijih rezultata", kaze Vacic.

Ali posto nisu, populaciona politika je prepustena sama sebi i svojim negativnim zakonitostima. Najuverljiviji primer za to je Beograd. "Kobna koncentracija stanovnistva je jos jedan zlocudan proces koji dovodi do bele kuge", istice prof. Vojnovic. "Napustaju se sela i male varosi. Teritorije, posebno na Kosovu, Raskoj oblasti i jugu Srbije, polako se prazne. Jedan narod ako je vitalan, odrzava svoju terotorijalnu rasporedjenost ili se, u boljem slucaju, siri, a mi se sve vise teritorijalno suzavamo od periferije ka centru. U urbanim naseljima centralne Srbije i Vojvodine dolazi samo 42 bebe do jedne godine zivota na 1 000 zena sposobnih za radjanje... U Beogradu je stanje porazavajuce, jer dolazi samo 25 beba na 1 000 zena."

A u Beogradu, srpskoj i jugoslovenskoj prestonici, zivi trecina Srba, groteskno podsecajuci na nekadasnju parolu sa "Sabacke civijade" da cemo "u komunizmu biti svi Beogradjani". Dok se i tu ne ispune zlokobna prorocanstva demografa, kada cemo se, kao i Hazari, preseliti u literaturu i istoriju.

Slobodan Ikonic
Marijana Milosavljevic