Arhiva

Osamnaest romana u širem izboru

Nadja Andrejević | 20. septembar 2023 | 01:00

Oni koji pamte duže primetiće možda da je NIN-ov žiri kritike malo požurio sa objavljivanjem šireg izbora romana koji konkurišu za najbolji u 2003. godini. Ranije se to činilo, ako se dobro sećamo, tek krajem decembra tekuće, odnosno početkom januara godine u kojoj se nagrada dodeljuje. Ali, kada je u pitanju ova nagrada, zainteresovane ta vrsta hronologije ne interesuje. Sva iščekivanja su vezana, uglavnom, za sredinu januara 2004. kada žiri treba da saopšti ime najboljeg romanopisca prethodne godine. Jer, to priznanje očekuju, manje-više, podjednako svi pisci najpopularnijeg žanra srpske literature - kako oni koji su objavili početnički roman, tako i već proslavljeni romansijeri. Među njima, čak i oni kojima je NIN-ova nagrada jednom već pripala. Kad se pogleda istorijat dodeljivanja nagrade, i takva očekivanja pokazuju se opravdana.

Širi izbor romana koji konkurišu za ovogodišnju nagradu

  • Dragan Velikić: Dosije Domaševski (“Stubovi kulture”)
  • Goran Milašinović: Camera obscura (“Stubovi kulture”)
  • Ana Vučković: Epoha lipsa juče (“Narodna knjiga”)
  • Branko Brđanin: Mihail (“Glas srpski”, Banja Luka)
  • Vladan Matijević: Pisac izdaleka (“Narodna knjiga”)
  • Gordana Ćirjanić: Kuća u Puertu (“Narodna knjiga”)
  • T.H. Raič: Čovek bez kostiju (“Narodna knjiga”)
  • Nikola Moravčević: Svetlost Zapada lux occidentalis (“Prosveta”, Beograd)
  • Radovan Beli Marković: Devet belih oblaka (“Filip Višnjić”)
  • Laslo Blašković: Madonin nakit (“Filip Višnjić”)
  • Vule Žurić: Rinfuz (“Fabrika knjiga”, Beograd)
  • Vladislav Bajac: Evropa ekspres (“Čigoja štampa”)
  • Mileta Prodanović: Eliša u zemlji svetih šarana (“Stubovi kulture”)
  • Jelena Lengold: Baltimor (“Stubovi kulture”)
  • Gojko Čelebić: Viteški roman o ženskim suzama (“Oktoih”, Podgorica)
  • Sonja Atanasijević: Bekstvo iz akvarijuma (“Narodna knjiga”)
  • Miro Vuksanović: Kućni prag (“Stilos”, Novi Sad)
  • Stojan Berber: Trifuneja (“Matica srpska”)

Ako, dakle, i prihvatimo to da je žiri poranio sa saopštavanjem šireg izbora kandidata za nagradu, način na koji je to učinio nije praktično još nikog lišio nade da bi mogao da bude pobednik ovogodišnje nominacije. Jer, obelodanjujući spisak od 18 romana koji su zavredili njegovu pažnju, žiri istovremeno saopštava da je taj spisak podložan proširenju zato što svi dosada prispeli romani još nisu pročitani i kritički razmatrani na sednicama žirija. Što se tiče toga, stvari stoje ovako: na stolu članova žirija do prošlog petka našlo se čak 140 romana. Do sednice koja je održana toga dana pročitano je i ocenjeno nešto više od stotine. Četrdesetak preostalih je u postupku dočitavanja i nekima od njih - kao i od onih koji pristignu u međuvremenu, sve do 31. decembra - mogao bi da bude dopunjen ovaj dosadašnji širi izbor. Kako žiri ne upoznaje javnost i sa spiskom pročitanih i eleminisanih romana, potencijalno su svi prijavljeni kandidati (svih 140) i dalje ostali u konkurenciji za nagradu. Hipotetički bi to značilo da svakom autoru ostaje nada da mu roman još nije pročitan (od strane članova žirija).

Neizvesnost koja se tako i dalje održava, potrajaće samo do 26. decembra, kada se žiri ponovo sastaje da bi od (eventualno dopunjenog) šireg spiska napravio uži izbor romana koji ulaze u ravnopravnu utakmicu za dobijanje najznačajnijeg domaćeg književnog priznanja. Priznanja koje ove godine dobija još veću privlačnost zato što se dodeljuje po pedeseti put - prva NIN-ova nagrada dodeljena je januara 1954. godine Korenima Dobrice Ćosića - i što se njen novčani iznos znatno povećava. Naime, zahvaljujući mecenatstvu Jubanke a.d. Beograd, koja je već deceniju ekskluzivni sponzor nagrade, njen ovogodišnji iznos sa prošlogodišnjih 180 000 dinara porašće na 350 000.

Uz spisak šireg izbora, koji objavljujemo, treba još dodati da redosled romana koji se na njemu nalaze nije sačinjen po nekom vrednosnom kriterijumu. On takođe pokazuje da najviše dobrih romana i dalje objavljuju “Narodna knjiga” i “Stubovi kulture” čiji su autori i inače pokupili najviše NIN-ovih nagrada.

I još da podsetimo da o ovogodišnjem dobitniku NIN-ove nagrade odlučuje žiri u sastavu Petar Pijanović (predsednik) Adrijana Marčetić, Ivan Negrišorac, Aleksandar Jerkov i Dušan Marinković.