Studentske i druge igre

U više navrata momci iz studentske organizacije “Kmara” su dolazili u Beograd, a aktivisti “Otpora” su držali predavanja kolagama iz Gruzije prošlog leta u blizini prestonice Tbilisija. Veza je, to niko ne poriče, postojala. Ali kakve je bila prirode?

- “Otpor” je zaista bio velika insipracija za “Kmara”. Bili smo oduševljeni mogućnošću da proučimo detalje o organizaciji i njenoj ulozi. U martu 2003. godine nekoliko osnivača “Kmare” i predstavnika nevladinih organizacija otišli su u Beograd da bi saznali nešto više. U trenutku osnivanja “Kmara” je bila studentski pokret čiji je cilj bio borba za reformu obrazovanja. Međutim, već je tada bilo jasno da su i promene u školstvu političko pitanje, a to znači da nikakav pomak nije moguć bez promene vlasti, tako smo počeli da razmišljamo o politici. Posle boravka u Beogradu, predstavnici “Otpora” dolazili su nekoliko puta u Gruziju u prvom susretu trebalo je da se obaveste o situaciji u zemlji. Tokom njihovog drugog boravka organizovana je letnja škola van Tbilisija koju je pohađalo 700 novih aktivista. Iskustva naših kolega iz Beograda, koji su držali predavanja, bila su veoma interesantna i izuzetno efikansa u kreiranju i vođenju naše kampanje za rušenje Ševardnadzea, kaže Kandelaki.

Koja ste tačno iskustva “Otpora” koristili?

- Korišćenje humora kao specifične vrste oružja bilo je veoma zanimljivo i delotvorno. Zatim, medijski nastup. Kako kreirati i voditi kampanju, organizacija velikih događaja, šta činiti ako policija upotrebi nasilje, naročito ako nekoga uhapsi? Ja sam, na primer, bio uhapšen.

Koje su razlike Gruzije i Srbije u rušenju autoritarnih političara, odnosno predsednika?

- “Kmara” je u odnosu na “Otpor” kudikamo mlađa organizacija. Mi smo planirali da postanemo uticajna politička grupacija na predsedničkim izborima koji su bili planirani 2005. godine. Sporni parlamentarni izbori u novembru, trebalo je da budu samo prvi korak ka tom ključnom događaju za dve godine. Zbog toga “Kmara” nije imala tako značajnu ulogu u zbacivanju Ševardnadzea kao “Otpor” prilikom rušenja Miloševića.

Posle tri godine snage koje su s “Otporom” dobile vlast morale su da raspišu prevremene izbore. “Otpor” se nedavno transformisao u partiju koja će učestvovati na izborima. Može li se desiti nešto slično i u Gruziji?

- Da, sada vlada veliki entuzijazam. A društvo, kao i “Kmara” insistira na radikalnim reformama. Mi ćemo nadgledati nove vlasti i vršiti pritisak da ne odustaju od promena. Kada je reč o transformaciji “Kmara” u političku partiju kao u slučaju “Otpora”, veoma je teško u ovom trenutku to prognozirati. Ja mislim da se to neće desiti.

Da li izučavate i iskustvo “Otpora” posle obaranja Miloševića?

- Fokusirali smo se na predstojeće izbore, ali već sada razmišljamo o strategiji nakon toga. I u tom smislu iskustvo “Otpora” biće veoma korisno. Kampanja “Samo vas gledamo”, ako se ne varam. Mi ćemo uraditi nešto slično.

Ševardnadze je optužio novu vladu, uključujući i studentski pokret “Kmara”, da je samo igračka u rukama Zapada i da je između ostalog Soros vukao konce neke vrste zavere u Gruziji...

- Bez finansijske pomoći sa Zapada, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, promene u Gruziji ne bi bile moguće. S druge strane, pre godinu dana Gruzijci su očekivali i veću podršku Zapada demokratskim procesima. Međutim, posle lažiranih parlamentarnih izbora u novembru, kada je i pre njihovog održavanja bilo jasno da će ih vlast falsifikovati, usledio je prilično razočaravajući odgovor međunarodne zajednice. Na primer, OEBS je zaključio da su ovi izbori uglavnom bili u skladu sa međunarodnim standardima. Zbog toga smo bili prinuđeni da stvari uzmemo u svoje ruke. Dakle, iako je finansijska podrška bila od neprocenjive važnosti, promena vlasti je u celini domaći, gruzijski projekat. Retorika koju je Ševardnadze koristio protiv organizacije “Kmara”, da smo strani špijuni, obučavani u kampovima u blizini Beograda u velikoj meri podseća na Miloševićevu. Gledali smo film o “Otporu”. Mnogo toga je u napadima oba režima bilo isto i ljudi koji su imali prilike da vide pomenuti film, bili su zapanjeni tom činjenicom.

DRAGAN ŠTAVLJANIN
(Radio Slobodna Evropa, Prag)