BRIK u nastupu

Senator DŽon Mekejn, republikanski kandidat za predsednika SAD, zatražio je da se Rusija isključi iz grupe najjačih industrijskih zemalja „G8”, jer, po njegovom mišljenju, „ne zadovoljava demokratske kriterijume za članstvo”. Predložio je da se, umesto Rusije, primi Indija ili Brazil. U zapaljivoj retorici u trci za Belu kuću, on je Rusiju i Kinu čak smestio u „osovinu zla”, zajedno sa Severnom Korejom i Iranom, i obećao da će, ako postane predsednik SAD, biti „vrlo tvrd” prema njima. Brazil, Indija, Rusija i Kina – od čijih je imena nastao akronim BRIK, koji se u poslednje vreme ustalio u međunarodnoj diplomatiji kao izraz za nove velike tržišne privrede u usponu – preokupirali su ovih dana, očigledno nimalo slučajno, i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. On je u Jekaterinburgu bio domaćin svojim kolegama iz ove tri velike zemlje – Selsu Amorou, Pranabu Mukerdžiju i Jang Điječiju – na prvom „nezavisnom”, to jest van UN održanom, sastanku BRIK-a radi dogovora o uzajamnoj saradnji i jačanju zajedničkog uticaja na svetske ekonomske i političke tokove. Lavrov je, na taj način, podsetio predsedničkog kandidata Mekejna, ali i američku i svetsku javnost, da „G8” nije jedina formacija jakih koja dogovorno sudi o svetskoj privredi pre nego što se najvažnija ekonomska pitanja stave na dnevni red Ujedinjenih nacija, Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda. BRIK je, ne čekajući da „G8” svoje članstvo proširi, smanji ili izmeni, prvi put, kao formacija, nastupio sa zahtevima da se „izgradnja demokratskijeg međunarodnog sistema, zasnovanog na vladavini prava i multilateralnoj diplomatiji” shvati kao „imperativ našeg vremena”. Zemlje BRIK-a još „potvrđuju svoje aspiracije” da „zajedno rade jedna s drugom i sa drugim državama u interesu jačanja međunarodne bezbednosti i stabilnosti”. Zajedničke težnje se, dakle, ne tiču samo jačanja ekonomskog, nego i političkog uticaja grupacije. Izraz BRIK je 2001. iskovao Yim O’Nil, vodeći ekonomista njujorške banke Goldman Saks, u jednom izveštaju o svetskoj ekonomskoj situaciji. U izveštaju se isticalo da četiri zemlje BRIK-a – koje prvi put na međunarodnu scenu izlaze kao velike tržišne privrede u usponu, sa stopama ekonomskog rasta znatno višeg od rasta u razvijenim zemljama – čine 25 odsto globalne kopnene teritorije i 40 odsto čovečanstva, a ostvaruju jednu desetinu svetskog bruto nacionalnog produkta. Predviđalo se da će BRIK do 2050. zauzeti dominantnu poziciju u svetskoj privredi, jer su njegove članice u globalnim razmerama, iako ne neophodno i u bilateralnim odnosima, vrlo komplementarne: Rusija i Brazil imaju bogate prirodne resurse i jak tehnološki potencijal, a Kina i Indija, uz ekonomsku preduzimljivost, jeftinu radnu snagu i tržišnu konkurentnost. Ispostavilo se da BRIK napreduje znatno brže nego što se predviđalo: krajem decenije davaće 15, a ne 10 odsto BNP-a. Dosad su se zemlje BRIK-a dva puta, i to oba puta u UN, dogovarale o načelnim pravcima zajedničkog delovanja. One ni sada, posle prvog nezavisnog nastupa, nemaju u planu ekonomsko-politički savez, poput EU, niti ekonomski blok kao pandan „G8”, ni asocijaciju poput ASEAN-a. One zapravo, uprkos svom ogromnom potencijalu, nemaju bitne preduslove za čvršću asocijaciju, jer je svaka od njih ekonomski više upućena na SAD i razvijeni Zapad, nego na uzajamne, bilateralne i multilateralne odnose. Zasad formacija najviše liči na klub za otvorenu razmenu mišljenja i pripremu zajedničkih akcija kojima bi se uticalo na „G8”. Lavrov je čak rekao da „G8” treba da se proširi, ali da se proširenju suprotstavljaju SAD i Japan. Tako se BRIK u Jekaterinburgu iskazao kao snaga koja, u želji da svet učini multilateralnim, vrši pritisak na američki ekonomski monizam, ali i kao „briljantan marketinški trik” (londonski „Ekonomist”) u odgovoru na egocentričnu predsedničku izbornu kampanju u SAD. Dnevni red je obuhvatio „od svega pomalo” – od skuplje hrane do separatizama u svetu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova – što sve govori o mogućoj širokoj platformi delovanja BRIK-a. Rusija je u prvi plan istakla energetsku bezbednost, Kina saradnju unutar BRIK-a kao doprinos svetskom miru i stabilnosti i odnose između proizvođača i potrošača nafte, Brazil krizu hrane, a Indija činjenicu da je uspon BRIK-a usporio ekonomsku recesiju Zapada. Do nas je sa ovog skupa došla ocena o Kosovu u prilog Srbiji. BRIK traži nastavak pregovora i rešenje vidi „jedino na osnovu međunarodnog prava”. Iako je iz Vašingtona na to stigao brz odgovor da je „Kosovo nezavisna država”, poljuljana je američka teza o Kosovu kao „jedinstvenom slučaju”. Indija ima Kašmir, Kina Tibet i Sinđijang, Rusija Čečeniju i niz „zamrznutih sukoba” u okruženju, a Brazil teritorije sa starosedeocima koje na bunt podstiču Amerikanci.