Postekologija

Kažu da je zimska depresija. I još kažu da ta boljka posebno saleće arijevce, sinove Svetla, sinove Vidove. Elem, stego grip, ali nije samo to. Danima se budim u četiri, pet, ujutro, i, drhtim od straha za sunce. Da li će izaći? A treba da izađe tu, negde, između Kapija Beograda i Centralnog zatvora. Postavim ligenštul i čekam, ceptim. Mantram. Valjda će izaći? A Pol Makartni peva: Verujem u juče. Verujem i ja u juče, brate! Ali, sutra? Može li da se veruje u sutra posle ovih izbora na kojima su svi prošli kao bosi po trnju? Sem nas, koji smo apstinirali i koji i dalje ostajemo najjača stranka u Srbiji. Četrdeset i osam procenata je naših, brale! O tome i radikali mogu samo da sanjaju! DŽon Lenon kaže: Važniji sam od Isusa. Pa šta? Možda sam i ja, brate, važniji od njega ali ajde, Srbine, prvo da svane 29. decembar tamo iza Centralnog zatvora... A ako ne svane, onda da polako svodimo račune, da svedemo, bar, ovu odlazeću godinu...

U decembru 2002. godine doktor Severino Antinori iz Rima bio je u Beogradu da pripremi rođenje prvog kloniranog Srpčeta. Trebalo je to da nam uradi 20. januara ove stare godine. Probao Antinori prvo u Cezareji u Izrealu, tamo gde je Pontije Pilat imao letnju rezidenciju. Ali, Jevreji mu nisu dali, proterali ga. Nisu hteli da se bezgrešno detence rodi kod njih; imali su takav slučaj pre dve hiljade godina, i, strašno se iskomplikovalo. Onda jadan Antinori, ko Josif Drvodelja sa Devom Marijom nađe se u nebranom grožđu. I, kud će? Krene za Srbiju. Čuo je da se tamo sve može i sme. A kad je tako, onda znači da je to obećana zemlja. Ali, pošto svi putevi vode u Rim, Antinori u Srbiju dođe iz Rima, dođe iz rimske jevrejske četvrti koja se naslanja na Vatikan. Tako je bilo i u vreme Nerona, u vreme progona prvih hrišćana. I, Isus je posle raspeća boravio, neko vreme, u Rimu, žalio se Tiberiju da je nevino osuđen. I uvažio je Tiberije, jer Marija Magdalena bila je, kažu, neodoljiva. Tamo u Rimu je zgranuti Petar, videvši Isusa živog, a triput izdanog, pitao ono čuveno: LJuo vadis, dominae? I tu kod Koloseuma su Isusovi ziloti razapeli Petra naglavačke. Rimljani nisu hteli da se mešaju u te njihove unutarstranačke krvave razračune, kao što se, šatro, ni danas ne mešaju u Srbiji.

Elem, bane ovako, krajem decembra, Antinori u Beograd da pripremi vitlejemsku pećinu za bezgrešno začeće. Obilazi beogradske privatne ginekološke klinike; neke su jevrejske, neke su galilejske, to jest, crnogorske. I merka, tako, Antinori. Merka, kome da podmetne bezgrešno Srpče: Jevrejima ili Galilejcima. E, tu se pojavim ja, prvosveštenik Zaharije. Smem li da dozvolim da se mom sinu Jovanu oduzme primat?

I rešim da Antinoriju stanem na put! Ali, on uporan. Uporan Severino Drvodelja ko mazga. Ona mazga koja ide za njim natovarena nosećom Devom Marijom. Izdejstvuje, tako, Severino Antinori da ga prime na najvišem državnom nivou. Voja ga, bre, lično primio!? I, vidim ja, Zaharija prvosveštenik, da je đavo odneo šalu i da će Antinorijevo bezgrešno (a da l’ je?) Srpče da se rodi u Beogradu! I to ne negde u Kaluđerici ili na Bežanijskoj kosi, ne ni na Kalvariji zemunskoj, nego tu, na Vračaru, da će vračarske babice da ga porode, ove što porađaju i današnju Srbiju sa sporim spermatozoidima. Uhvati me tu starozavetna panika. I šta ću, kud ću, i, nema druge! Aj zovi - ĆUFTU! Tada je bio savezni ministar policije! Dakle, nešto kao Kajafa, a možda i kao Pontije Pilat. I još kooperativan, hoće da sarađuje.

Dogovorimo se Ćufta i ja da se, tajno, nađemo u kafani “Kod Marinkovića”. Žurim Hilandarskom kao prvosveštenik sa novovekovnom misijom. Ispred kafane već parkiran crni BMV, zatamnjena stakla, jebote! Jedan telohranitelj izigrava kontejner, drugi glumi kandelabr na jutarnjoj suvomrazici. E, momci, momci! U Holivudu ne bi zaradili ni za leba. Nego, lupa mi srce u grlu. Jer, odjednom, shvatim, od mene zavisi da li će se za Svetog Jovana 2003. godine u Beogradu roditi prvo bezgrešno Srpče. Uđem u kafanu “Marinković” kao u hram jerusalimski. Kafana prazna. Samo tamo u separeu sedi Ćufta, pije čaj sa rumom i lista NIN. Moj tekst o kloniranju.

Pošto su vremena biblijska, nema mnogo trte-mrte. Te kažem Ćufti: Shvatite, u ovom trenutku Antinori je opasniji za Srbiju od Bin Ladena! Ćufta diže svoje gajtan veđe i kaže: Nemojte, tako, Dragane! Da malo ne preterujete?!

Hvata me polako očaj. Vidim, teško ću da ubedim Ćuftu da Antinorija proglasi za “personu non grata” u SRJ. A tek kada sam zatražio da savezna policija strogo kontroliše sve granične prelaze i aerodrome, tek tada se Ćufta uskopistio: Vi od mene, praktično, tražite da savezna policija servisira NIN! Tu kažem: Ne, gospodine Živkoviću! Tražim da servisirate NAJVIŠI DRŽAVNI INTERES, to jest, da sprečite Antinorija da uđe u zemlju! Kako ne shvatate da bi rađanje prve klonirane bebe u Beogradu satanizovalo Srbe strašnije od svih genocida koje nam pripisuju!? Ćufta srče čaj, opet diže gajtan veđe i, opet, suvereno, kaže: Mislim da preterujete! I, zove kelnera da plati.

Ali, ja sam Zaharija, prvosveštenik galilejski, lukav i mudar dozlaboga. I znam kako treba sa prokuratorima rimskim i inim. Te kada se Ćufta već sprema da ustane od stola, zaustavim ga pitanjem: Znate li da je Koštunica primio Antinorija? Tu Ćufta ostane kao skamenjen na stolici. Jaka je moja magija, kažem vam.

I odmah pita: Kada su se sreli? Gde? Onda traži moje telefone, mobilne, stabilne, redakcijske, kućne. Zapisuje ih pomno. Pogan sam, kažem vam, ja Zaharija prvosveštenik, mnogo sam pogan. Preturio sam mnogo toga preko glave od Julija Cezara do Tiberija i Vespazijana. Ali, čista mi savest: radim za Srbiju, radim za lozu Jovanovu, radim, bre, za Novu Bibliju.

I, šta biva? Ne uđe Antinori u Srbiju da porodi prvo bezgrešno Srpče. Ne pusti ga Ćufta; neće njemu Severino Drvodelja da se sastaje tajno sa Koštunicom! Antinori, iz očajanja, započinje, odmah sutradan, štrajk glađu u Rimu ispred zgrade italijanske vlade.

Ali, jokac, bato! Ćufta nije dao. I prođe 20. januar, prođe Sveti Jovan, dan kada je trebalo da se rodi prvo bezgrešno Srpče u Beogradu.Tako je naš Ćufta, naš Pontije Pilat iz Niša učestvovao u velikoj srpskoj državnoj stvari. Ćufto, care i legendo, odigrao si maestralno za Srbiju, i tako se ove godine nije desio događaj milenijuma; kloniranje u Srbiji.Nema veze što nisi znao o čemu se radi. Nije ni onaj Pontije Pilat znao o čemu se radi pa ga, evo, spominju do dana današnjeg.

I sada vam je, valjda, jasno zašto je dobro što se DS i DSS ne podnose. Jer, da su se podnosili januara prošle godine, danas bismo ljuljali bezgrešno Srpče, a za Buša, ali i za sav normalan svet Srbija bi, zaista, postala zemlja Satane.

Nego, javljaju na radiju da su za katolički Božić klonirali belog jelena. Jelen je u ranohrišćanstvu znak za Isusa. I samo neka ga kloniraju. Ali, što dalje od Beograda, od Srbije. Ovde samo neka puste sunce svakog jutra iza Centralnog zatvora.Jer, smlaviće nas ne radikali, već zimska depresija.