Naša moć je velika i bez vlade

Od raspada stare Jugoslavije stalno čujem reč “lobiranje”. Međutim, ono što se u tom pogledu desilo dalo je samo jedan mini-rezultat. Za razliku od nas, Albanci, Bošnjaci i Hrvati lobiraju u svetu sa izvanrednim rezultatima - kaže Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza i koordinator Ujedinjene srpske dijaspore Evrope.

U predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore neki kandidati su često isticali da imaju podršku dijaspore, ali se postavlja pitanje šta je to uopšte - dijaspora i ko su ti ljudi koji podržavaju stranke?

- Problem je što se u Srbiji uglavnom pojedinci predstavljaju kao dijaspora, i to pojedinci iza kojih ne stoje neke velike organizacije ili uopšte neke organizacije. To su ljudi koji žive u inostranstvu, ali nemaju neki legitimitet ili mandat prema demokratskim standardima da zastupaju oko 3,5 miliona Srba, trećinu našeg naroda, koliko nas živi u rasejanju.

A ko ima pravo na to?

- To je pitanje zbog koga smo, između ostalog, odlučili da formiramo Ujedinjenu srpsku dijasporu Evrope (USDE). Kao što narod bira političare, i dijaspora treba da bira svoje zastupnike. Dakle, struktura izgleda ovako: imate srpsko udruženje u nekoj evropskoj zemlji koje bira svoje zastupnike. Ovi ulaze u savez udruženja jedne zemlje kao što je to slučaj, na primer, u Nemačkoj ili kod nas u Švedskoj gde savez obuhvata 40 srpskih organizacija. Onda udruženja šalju, zavisno od broja članova, jednog do nekoliko delegata na godišnju skupštinu Saveza, na kojoj se bira predsednik te organizacije. A USDE koordinira aktivnosti srpskih udruženja Evrope preko tih vrhovnih zastupnika i na taj način ima pod svojim krovom više stotina hiljada članova. Za sada broj članova organizacija koje su potpisale deklaraciju USDE broji nešto više od oko 80 000 članova.

Prema tome, kao što niko ne može da kaže da je on premijer Srbije ako nije legalno izabran, tako niko ne može da tvrdi da predstavlja dijasporu ako nema taj i takav legitimitet.

To što opisujete je jasna organizaciona konstrukcija. Međutim, čini mi se da u Srbiji postoji velika zbunjenost upravo oko organizacija dijaspore, jer se dobija utisak da ih ima puno, a da se one uz to još stalno sukobljavaju. Kako to objašnjavate?

- Ponavljam - tu zbrku stvaraju pojedinci koji nemaju nikakav legitimitet da se predstavljaju kao zastupnici nas Srba iz rasejanja, a takvo ponašanje dovodi do sukoba. Nažalost, moram reći da i naši mediji snose dobar deo krivice za to, jer forsiraju te pojedince po meni nejasnim kriterijumima a da pri tome ne znaju ništa ili malo šta o njima. Tako se dešava da neko ko je bio predsednik ili potpredsednik neke organizacija u rasejanju a to sada više nije, i dalje bude promovisan kao važan zastupnik dijaspore, a ne kao pojedinac koji može samo da govori u svoje ime i iznosi svoja privatna mišljenja.

Zaista je čudno, da ne kažem neodgovorno, ponašanje većine medija u Srbiji kada je dijaspora u pitanju. Sećam se, jednom je kancelarija, koju USDE ima u Knez Mihailovoj, kontaktirala redakciju jednog lista da ponudi intervju sa mnom. Reakcija urednika je bila - ko je taj Nikola Janić? Ja znam samo za Majkla Đorđevića. Da li je taj Janić bogat?

Da li je moguće da je i organizovana dijaspora učinila nedovoljno da se na pravi način prezentuje u srpskoj javnosti?

- Učinjeno je dosta toga, ali nama je uvek bilo teško da dođemo do medija zbog određenih postojećih struktura i uticaja. Vidite, ako bi se mediji potrudili da saznaju ko stvarno stoji iza čega i ko šta zaista radi, dakle ako bi pokušali da izveštavaju istinito, onda bi mnoge stvari brzo došle na svoje mesto. Ovako mediji dopuštaju da budu prevareni, a time, naravno, varaju i javnost.

Odakle optimizam da će posle toliko pokušaja ujedinjenja srpske dijaspore Evrope, upravo ovaj vaš pokušaj uspeti?

- Kad smo krenuli, bilo je torpediranje i sabotiranje našeg projekta iz matice i iz dijaspore. Međutim, sve velike i moćne organizacije iz Nemačke, Belgije, Francuske, Švedske itd. stale su iza ideje da je nama neophodna USDE. Naš glavni cilj je da uradimo ono što do sada nije učinjeno a to je da se u inostranstvu stvori jedan jak lobi za našu zemlju i naš narod.

Od raspada stare Jugoslavije stalno čujem reč “lobiranje”. Međutim, ono što se u tom pogledu desilo, dalo je samo jedan mini-rezultat. Za razliku od nas, Albanci, Bošnjaci i Hrvati lobiraju u svetu sa izvanrednim rezultatima.

Ono što je važno u vezi sa USDE je da to nije čelna organizacija, jer to ne može da se ostvari niti može da funkcioniše. Zato sva udruženja unutar USDE ostaju autonomna. Mi razvijamo zajedničke ciljeve i planove, ali svako udruženje deluje prema potrebama i mogućnostima u svojoj zemlji, jer svako od nas zna najbolje kako se mobiliše javnost u državi u kojoj živi.

Inače, mi ne mislimo da je lobiranje davanje para, kupovanje ljudi itd. Mi imamo drugi koncept, a to je lobiranje činjenicama, ili, ako hoćete - istinom o onome šta se dešava našem narodu. Zbog toga USDE ima još jedan važan zadatak, a to je da napravi jednu valjanu arhivu i dokumentaciju svega što se odnosi na našu zemlju i naš narod i da to bude jedna dobra baza za naše delovanje.

Dakle, na sve moguće načine moramo da uradimo ono što je jedna pametna vlada, da smo je imali, mogla već odavno da uradi.

Oštri ste prema srpskim vlastima. Kako procenjujete odnos vlade prema dijaspori?

- Dosovska vlast je bila apsolutno i totalno nezainteresovana za dijasporu. Jedina dijaspora na svetu koja nije iskorišćena - ne mislim u materijalnom smislu nego prema svojim kapacitetima - jeste srpska dijaspora. Mislim da su čak iskorišćeni neki pojedinci da spreče jačanje dijaspore i da je to dirigovano iz Beograda. Imamo neke jake indicije za takvu tvrdnju.

Ne možete baš reći da vlasti posle Miloševića nisu bile zainteresovane za Srbe u rasejanju. Zar nije savezna vlada brzo posle petooktobarskih promena osnovala Savet za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova?

Ko je Nikola Janić? - Nikola Janić je čovek rođen u Šumadiji koji je manji deo svog života proveo u Srbiji, a veći deo u Švedskoj. U Srbiji sam rođen, u Švedskoj ću biti sahranjen. Imam porodicu, i deca i žena mi govore srpski. Srce mi lupa za moj narod. Smatram da sam sasvim običan čovek i Srbin. Nisam ultranacionalista, ali sam nacionalista po osećaju u grudima koji me tera da se borim za svoj narod, a da pri tome nikako ne obmanjujem ili ne poštujem druge narode. Uradio sam u Švedskoj negde oko 17 televizijskih filmova - igranih filmova i televizijskih serija. Radio sam dva dokumentarna televizijska filma “Intenzivni uticaj” i “Smrdljivo odabiranje”, i napisao sam knjigu “Srpske glave - istina bez odgovora”. Učestvovao sam u brojnim televizijskim debatama o ratovima na ovim prostorima i objavio mnoge članke u svim velikim švedskim novinama. Predsednik sam Saveza srpskih udruženja u Švedskoj i koordinator Ujedinjene srpske dijaspore Evrope. Član sam Saveta švedske vlade u vezi s pitanjem integracije i etničke ravnopravnosti. Zaljubljen sam i dalje u svoju, jednu istu, ženu.

- Jedini koji je zaista bio otvoren prema dijaspori je bivši predsednik Vojislav Koštunica kada smo nudili pomoć vladi da joj trasiramo neke puteve u inostranstvu. Ali, do toga nije nikada došlo. Taj Savet za dijasporu bio je jedan običan cirkus. Molim vas, kakav je to savet u kome nema slobodnog glasanja nego treba da se glasa prema sugestijama pomoćnika ministra spoljnih poslova? Razumem da vlada hoće da ima uticaj na svoje organe, ali to ne sme da bude na štetu države ili naroda.

Da li je to možda razlog zašto se ovdašnje vlasti plaše dijaspore i da li otud dolaze ti pokušaji razbijanja dijaspore u male ćelije koje mogu bolje da se kontrolišu?

- Sigurno. Ja sam prošle godine na Uskršnjim susretima matice i dijaspore izlagao da ćemo se, ukoliko ne dođe u Srbiji do istinskih demokratskih promena, politički organizovati kao stranka. Zajedno sa našim babama, tetkama, dedama itd. u matici, bićemo ogromna većina. Oni će da glasaju za nas, jer znaju da smo im slali puter, šećer i brašno i da smo prolivali suze sa njima i da nismo imali korist od toga. Tako mi imamo i moralnu osnovu da radimo mimo vlade, štaviše - čak i moralnu obavezu, jer je u pitanju naš narod sa kojim smo i dalje usko povezani. Naša obaveza je da mu pomognemo gde možemo da pomažemo. Uzgred, moram još da dodam da smatram da na ovim parlamentarnim izborima ne treba dati glas nekim malim partijama koje u svom nazivu ili programu imaju i reč dijaspora. Za neke od njih smo čuli tek iz medija a druge nisu nikada imale neki kontakt, vredan pomena, sa organizovanom dijasporom.

Međutim, pošto i dalje nema dijaloga sa vladom, mi smo sada odlučili da osnujemo jedan savet koji bi obuhvatao predstavnike iz rasejanja i iz matice. Kad kažem mi, onda to znači da su to iz svake zemlje potpisnici USDE organizovani ljudi i jedan deo iz matice. To bi bio jedan vrlo šarolik savet u kome bi se našli i akademik i novinar i čistač ulice. Da, čistač ulice će biti ravnopravan sa akademikom i on će moći da nam kaže šta misli o svojoj zemlji, o njenoj budućnosti, o budućnosti svoje dece dok čisti ulice u tri sata noću. Znači, biće odslikano društvo.

Dakle, mi smo ta grupa koja nema više vremena da čeka na dijalog sa vladom i koja smatra da može da implementira neke stvari na Zapadu. E, sad, ukoliko hoće da nam se pridruži neko iz vlade, ministar za informisanje, na primer, dobro je došao. Mi ćemo svakako redovno da informišemo vladu o onome šta smo učinili u interesu zemlje. Istovremeno, informisaćemo vlade, institucije i partije u zemljama u kojima živimo, u kojima smo jaki i mnogobrojni, o tome šta se dešava u našoj zemlji, a šta ne bi trebalo da se dešava. I podsetićemo ih šta su obećavali da urade, a nisu uradili.

Šta mislite o ideji da se osnuje ministarstvo za dijasporu?

- Smatram da je potrebno osnovati jedno takvo ministarstvo. Na taj način bi dijaspora učestvovala u vladi, a reč je ipak o jednoj trećini našeg naroda. Dalje, mislim da bi svako ministarstvo trebalo da ima neke savetnike iz dijaspore u svom sastavu, dakle, ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo za turizam, za privredu, itd. Za sada je tako da ministri imaju svoje savetnike za dijasporu koji ne poznaju dijasporu i koji veze nemaju sa njom jer pojedinci, kao što sam naglasio, nisu dijaspora. To je neshvatljivo. I, najzad, treba konačno regulisati glasanje dijaspore.