Arhiva

Dijaspora i vizija

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Čitajući knjigu DŽordža Stefanopolusa “Previše čovek” pomislio sam na bolnu činjenicu da mi, Srbi nikada nismo zaista naučili šta znači živeti u dijaspori. Preko Grka, koji su mi i dalje uzor, vidim kako oni kao i Jermeni, Jevreji i ostali, sa njihovim višehiljadugodišnjim dijasporskim iskustvom, ne samo preživljavaju već i prosperiraju, i ne samo prosperiraju već i postaju integralni deo establišmenta njihovih novih država.

Stefanopulos se seća svojih početaka učešća u javnom životu kada je služio kao pomoćnik u crkvi, budući da je njegov otac bio značajan grčki pravoslavni sveštenik. Tada je pažljivo posmatrao ličnost njegove eminencije nadbiskupa Lakovoza koji je dominirao čak i u političkoj areni američkog javnog života.

Na isti način, naša crkva odgovarajući na jaku reakciju srpskih verskih i svetovnih organizacija na NATO bombardovanje Jugoslavije, osnovala je Kancelariju za spoljne poslove u Americi i Kanadi (OEA) u junu 1999. godine. Usled nedostatka diplomatskih predstavljanja, Crkva je bila najbolji prenosnik ućutkanog srpskog glasa. Običaj je da Crkva u tradicionalnim pravoslavnim nacijama preuzme predstavljanje svog naroda u nedostatku političkog rešenja. Ali, sada kada ambasada SCG funkcioniše u Vašingtonu, mi kao lojalni građani moramo da nastavimo da pomažemo naše zajedničko srpsko pitanje.

Ipak, za razliku od Grka, Jermena i drugih, mi Srbi još uvek nemamo celokupnu viziju koja je ključ uspeha. Stefanopulos, takođe, kaže da Grci uče ne samo da budu odlični u svemu što rade, već i da preuzmu institucije u kojima učestvuju. Grčki lobisti u Vašingtonu retko se pojavljuju pred Administracijom ili Kongresom bez prisustva njihove crkve. Jermeni imaju zajedničku kancelariju za predstavljanje svojih verskih i svetovnih stavova. Takođe, imaju program za sponzorisanje 25 do 40 univerzitetskih stažista godišnje u raznim institucijama u Vašingtonu. Očito je da oni sebi obezbeđuju budućnost, dok se mi plašimo i borimo protiv asimilacije, a ipak nastavljamo da gubimo buduće generacije. Vizija zahteva sposobnost da budemo otvoreni i odgovorni za društvo u kom živimo, dok, istovremeno, ostajemo verni sebi samima.

Ko je otac Irinej Dobrijević?

Jeromonah Irinej Dobrijević je bivši izvršni direktor Kancelarije za spoljne poslove Srpske pravoslavne crkve u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, koja se nalazi u Vašingtonu.

Među brojnim angažovanjima, otac Irinej je član Upravnog odbora Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije (IOCC); Izvršnog odbora Verske konferencije za mir, Kongresa srpskog ujedinjenja, Savetodavnog odbora Fonda za srpske studije “NJegoš” na Univerzitetu Kolumbija i član Uredeničkog odbora Društva za negovanje uspomene na Nikolu Teslu; kopredsedavajući je Pravoslavnog savetodavnog komiteta Nacionalnog odbora hrišćanskih crkava u gradu Vašington, Radne grupe za ekološku pravdu Nacionalnog odbora hrišćanskih crkava, i član Odbora za komunikacije pri Upravnom odboru Akademije sv. Vladimira; počasni je član Upravnog odbora ZOE for Life! (humanitarne organizacije koja nudi pomoć pravoslavnim ženama u rizičnoj trudnoći).

Naša potreba za prisustvom u institucijama u Vašingtonu je očita. U ovom glavnom gradu sastanci se održavaju svaki dan. Mi, Srbi, možemo da biramo da li će se naš glas čuti ili ćemo biti pasivni i trpeti posledice. Ne možemo sebi da priuštimo da budemo introvertni i da ostanemo u našoj izolaciji. Mi možemo da budemo deo rešenja, ali to stalno obrćemo na to da budemo deo problema. Zbog toga su javne srpske institucije poput muzeja, biblioteka, arhiva, istraživačkih centara... neophodne da bismo se predstavili.

Tokom četiri godine OEA se povezala sa ključnim srpskim organizacijama ovde i u otaxbini da bi organizovala sastanke srpskih i američkih zvaničnika i da bi skrenula pažnju na naš problem. OEA je sarađivala sa grupama koje se bore za ljudska prava i institucijama koje prate međunarodne religijske slobode; uticala je na značajne promene u diplomatskoj komunikaciji. Obezbedila je fondove za pomoć izbeglicama sa Kosova: medijsku, humanitarnu i pomoć prilikom povratka. Takođe je uticala na to da se obrati pažnja na ekliktička pitanja u Crnoj Gori. Potpomogla je usvajanje Rezolucije koja se bavila oštećenjem ekološke sredine posle NATO bombardovanja. Jačajući komunikaciju sa vladama, otvaranjem istraživačkih centara, nevladinih i istraživačkih organizacija, OEA je napravila čvrstu i efikasnu bazu u Vašingtonu.

Dve organizacije će nastaviti rad OEA: Stalna konferencija kanonskih pravoslavnih episkopa u Americi (SCOBA) će uskoro otvoriti kancelariju u Vašingtonu. Dok je OEA predstavljala 1,2 miliona Srba u Americi SCOBA će predstavljati šest miliona pravoslavnih hrišćana u Americi. Pored toga, pošto je izdvojeno srpsko prisustvo neophodno, Kongres srpskog ujedinjenja prebacio je svoje sedište u Vašington. Kongres srpskog ujedinjenja je, zajedno sa Srpskom narodnom odbranom i Srpskom narodnom federacijom, član Srpsko-američkog kongresa koji je osnovan na inicijativu OEA.