Razjedinjenost na srpski način

Cifra je ponekad narastala i do pet miliona, ali ozbiljniji istraživači tvrde da ih nema više od 2,5 miliona. Međutim, u Agenciji za dijasporu, koja je u Srbiji tek nedavno počela sa radom, nude novi model prebrojavanja: na osnovu dobrovoljnog prijavljivanja. Jer, sviđalo se to nama ili ne, mnogi ljudi koji žive u rasejanju već davno su se asimilovali u sredinu u kojoj žive.

Oni koji to nisu želeli, hteli bi da im matica obezbedi bar osnovna prava - pre svega pravo glasa, koje ni na ovim izborima nisu imali. Kako, to je već pitanje za državu, jednom kada je bude ili, bar, kada članice državne zajednice u potpunosti preuzmu ingerencije nad ovim pitanjem.

Sa svoje strane država do sada nije preduzela gotovo ništa kada je u pitanju dijaspora. Nije uspela da reši čak ni pitanje koje je isto tako važno kao pravo glasa - služenje vojnog roka, već se dešava da se na ulasku u zemlju hapse mladići koji su pobegli od Miloševićevih ratova. Pokušala je sa Savetom dijaspore, telom u kome je bilo 12 predstavnika matice i 12 predstavnika dijaspore, po mišljenju jednih (uvek ima i onih koji drugačije misle) išlo im je dobro, ali je Savet trajao koliko i poslednja Jugoslavija. Nedovoljno da se išta ozbiljno uradi.

Na drugoj strani, predstavnici dijaspore sa pravom ističu svoje zahteve, koji su mahom isti, ali koji dopiru iz najrazličitijih organizacija, od kojih svaka ima pretenzije da bude “krovna” i “glavna”. I nije retkost da iz jednog udruženja stižu optužbe da je ono drugo (koje hoće ista prava) samo “produžena ruka Udbe” ili nekog drugog, takođe nepopularnog tela.

Podeljenost koja je prisutna u matici možda je još uočljivija u dijaspori. Procenjuje se da u svetu ima oko 600 relevantnih organizacija, mada je i to pod pitanjem. Zašto se u njih ne bi ubrojala, recimo, Književna radionica u Frankfurtu? Sigurno i njeni pripadnici žele pravo glasa i bezbedni ulazak u zemlju sa sređenim papirima. Zahvaljujući Karić fondaciji koja je finansirala i ovaj dodatak, pokušali smo da problem na relaciji država-dijaspora pogledamo iz više uglova. Tih nekoliko, koliko je omogućio format dodatka, nisu dovoljni da bi se čula svaka reč i da bi se svakom dao prostor. Nažalost, taj Gordijev čvor teško da bi se raspetljao i u knjizi od nekoliko tomova.

Ali, bitno je, bar, da se od nečega počne.