Mudžahedini na Balkanu

Sa Amerikancima koji su se zaglibili u gerilski rat u Iraku i koji se još bore protiv ostataka talibana u Avganistanu, trusni Balkan je, hvala i za toliko, ostao relativno miran pojas u sve širem ratu protiv terorizma.

Jedan od razloga za relativan mir u ovom regionu jeste i to što je veliki broj muslimanskih boraca otišao da se pridruži antiameričkom džihadu u Iraku.

“Imamo informaciju da su mudžahedini napustili Kosovo i severnu Makedoniju i krenuli prema Iraku”, kaže Miroslav Todoroski, viši službenik makedonske obaveštajne službe. “Pokrenuli su se iz Tirane ili Prištine i u Irak ušli bilo iz Irana, Jordana ili Turske.”

Procena je da je od 1993. do 1995. najmanje 5 000 mudžahedinskih dobrovoljaca stiglo na Balkan da bi se borili na strani bosanskih muslimana. Ironijom sudbine, veliki deo te podrške mudžahedinskoj inicijativi - uključujući u to naoružavanje i finansiranje - sponzorisale su Sjedinjene Države. Među raznim grupama koje se upuštaju u balkanski džihad protiv pravoslavnih srpskih hrišćana (a povremeno i protiv svojih nestalnih saveznika (katoličkih Hrvata), našla se ni manje ni više nego Al kaida. Zapravo, u znak zahvalnosti za podršku koju je dao njihovoj stvari, ambasada Bosne u Beču uručila je potkraj 1993. bosanski pasoš Osami bin Ladenu lično.

Posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, stalno prisustvo tolikih mudžahedina smatrano je unekoliko problematičnim za bezbednost posleratovske Bosne. Određen broj oficira NATO-a bio je zadužen za repatrijaciju tih muslimanskih boraca, pod uslovom da im zemlja njihovog porekla dâ amnestiju.

Iako je većina mudžahedina uspešno ispraćena svojim kućama u Liban, Sudan, Saudijsku Arabiju, Iran i Čečeniju, nekih 2 000 tvrdokornih boraca koji nisu imali svoju zemlju, završili su s podarenim bosanskim državljanstvom. Kad je 1998. došlo do provale neprijateljstava između albanskih muslimana i Srba na Kosovu, veliki broj tih istih mudžahedina krenuo je u zaraćenu pokrajinu. Tada se procenjivalo da jezgro Osame bin Ladena u Tirani podržava oko 300 operativaca Al kaide koji su se pod sponzorstvom Sjedinjenih Država borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Iako je posle intervencije NATO-a i zaposedanja Kosova OVK trebalo zvanično da bude raspuštena, albanska gerila nikada nije razoružana.

Do leta 2000, jedinice OVK (uključujući i mudžahedine) proširile su svoje terorističke napade do Preševske doline na jugu Srbije.

U proleće 2001, OVK je udarila na jug i zapalila varnicu žestokih sukoba između etničkih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti. Mudžahedinski borci činili su jezgro OVK jedinica i bili su odgovorni za neke od krvoprolivajućih zaseda nameštenih makedonskoj policiji. Posle jednog napada na kolonu Makedonaca izvan sela Vejce, pronađeno je osam iskasapljenih tela s jasnim znacima koji su ukazivali na mudžahedine. Muslimanski ekstremisti okrivljeni su i za namerno rušenje jednog broja starih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Stav Sjedinjenih Država prema mudžahedinima na Balkanu dobio je dramatičan zaokret posle 11. septembra. Jedan broj ključnih operativaca Al kaide pohapšen je brzo i bez buke u Bosni i ispraćen u američki zatvorski logor u zalivu Gvantanamo na Kubi.

Na dan 21. septembra 2001. godine, pod strahovitim pritiskom Sjedinjenih Država, albanski pobunjenici i makedonska vlada potpisali su Ohridski okvirni sporazum, koji je u suštini obavezujući mirovni predlog. Iako su makedonski izveštaji o mudžahedinskim borcima na strani Albanaca javno odbijani kao propaganda SAD, CIA je počela tešnje da sarađuje s Makedonskom obaveštajnom službom u nastojanju da ove pojedince efikasnije usmerava.

U poslednje dve godine bilo je relativno malo međuetničkog nasilja u severnoj Makedoniji, a američke snage na Kosovu trudile su se da spreče svaku zagraničnu aktivnost OVK.

“Mnogi od tih opasnih likova poticali su s društvene margine: ubice, silovatelji, dileri droge i podvodači. Tokom pobune 2001, svi su oni bili komandiri ili borci OVK, i prvi i jedini put u svojim životima čuli su kako ih albanski živalj izvikuje kao heroje.”

Todoroski veruje da će ove kriminalne bande nastaviti da održavaju u životu nacionalističku ideju o stvaranju Velike Albanije, ako ne zbog drugog a ono da bi uvećali lična bogatstva.

“Ako se Kosovu dâ nezavisnost, albanski separatisti na jugu Srbije i Makedonije obnoviće svoje napore da destabilizuju region, i vršiće pritisak na međunarodnu zajednicu da prekroji mape”, kaže Todoroski. “Ako ponovo krene naselje, onda će se vratiti i mudžahedini.”

(CS Monitor)
Skot Tejlor

Prevod s engleskog: Đorđe Dimitrijević