Srpski “tim snova”

Prvi put košarkaški opredeljen narod, na ovim našim prostorima, zainteresovao se za američku profesionalnu NBA ligu negde sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Neko je, više i nije važno ko, namerno ili slučajno, slikom i rečima objavio portret izvesnog Pita Maravića (vidite okvir) koji je, kako je tada isticano, harao profesionalnim košarkaškim terenima preko puta “velike bare”. Istini za volju, znalo se o američkim profesionalcima i nešto ranije kada su šezdesetih na Tašmajdanu, oni srećniji sa ulaznicama, mogli uživo da vide “Harlem golptroters”, tim sastavljen isključivo od tamnoputih igrača, nazvanih imenom poznatog i ozloglašenog kvarta u NJujorku. Mnogi su otvorenih usta posmatrali cirkuski način dočaravanja košarkaške igre, kasnije nazvane “harlemovskom”.

Ali, priča sa Pitom Maravićem bila je mnogo žešća i radosnija za nas. U tim vremenima, u našim ušima, mnogo je lepo zvučalo - da kad neko uspe tamo u belom svetu, s prezimenom na ić, onda ga mi brže-bolje proglasimo za Srbina! Sa apsolutnom sigurnošću niko nije mogao da tvrdi da je Pit Maravić zaista Srbin, jer nigde javno nije govorio o svom poreklu. Mogli su to danas da učine i Crnogorci da ih ovosadašnji popis stanovništva nije “iznevjerio”. Uzgred budi rečeno, Crnogoraca sa ovakvim prezimenom ima na severu Bačke. Naravno, bilo je i drugih košarkaša u Sjedinjenim Državama, gde se ova igra i začela, sa srpskim prezimenima, ali to je daleka prošlost i za neku drugu priču...

Ono što se danas zna, jeste da je prvi Srbin iliti košarkaški utemeljivač u SAD, postao Vlade Divac, reprezentativac bivše velike Jugoslavije, nekad istaknuti igrač kraljevačke “Sloge” i beogradskog “Partizana”. Još kao dvadesetogodišnjaka Divca su angažovali nadaleko čuveni “Los Anđeles lejkersi”, gde je na poziciji teškog centra skoro deceniju igrao legendarni Luj Alsindor, kasnije “osunićen” i nazvan Karim Abdul DŽabar. Divac je u “Lejkarsima” zatekao, te 1989, najmaštovitijeg igrača tog vremena Irvina Medžika DŽonsona.

Pre deset godina, za vreme boravka u Kaliforniji, u Santa Moniki, dolepotpisani je razgovarao, nadugačko u naširoko, sa DŽerijem Vestom, članom Direktorijuma “L. A. Lejkersa”. Naravno, priča je bila posvećena Vladi Divcu. “Epohalna stvar za košarku je dolazak jednog Evropljanina u NBA ligu”, govorio je Vest. “Ubeđen sam da će ih u narednim godinama biti mnogo više. Vlade je uneo mnogo novina u naš stereotip...”

Za Divcem krenuli su Žarko Paspalj, Predrag Danilović i Aleksandar Đorđević. Osim Danilovića, koji je igrao za klubove “Majami” i “Dalas”, ostali su imali manju prođu. Mnogi su samo protrčali kroz letnje kampove američke profesionalne košarke i ništa više. Vlade Divac je bio ljubimac DŽerija Vesta, čuvenog belog košarkaša čiji se obris senke - driblinga nalazi na zaštitnom amblemu NBA lige. Zbog prevelikih apetita (“L. A. Lejkersi” dugi niz godina nisu bili šampioni) čak i tako moćan član kluba DŽeri Vest nije mogao da spreči odlazak Divca iz Grada Anđela. Angažovan je grdosija od igrča Šakil O’Nil iz “Orlanda”, a Vlade Divac je morao put “Šarlota”. Vratio se dve godine kasnije u Kaliforniju u prestoni grad i klub “Sakramento kings”.

Sa pozicije iskusnog i priznatog igrača NBA lige, Divac danas, posle 14 provedenih teških sezona, objašnjava: “Meni je sada lako da govorim da nije teško igrati u NBA. Ono što svakako, ko stigne u Ameriku da napravi uspeh, treba da zna - da je prva stvar odreći se evropskih navika života! Nije problem samo postići koš i besomučno trčati, kako mi kažemo, u prazno. U početku je mnogo teško, valjda zbog mladosti. Kasnije, kada se oslobodiš besmislenih navika, lakše podnosiš danonoćna putovanja preko velikih prostranstava, boravke po hotelima, a utakmice ti više ne predstavljaju poseban problem. Porodica je veoma važan faktor, a ja sam je imao od samog dolaska u Ameriku. Znači, postoje neka pravila igre i ona se ne mogu menjati od danas do sutra, kako se kome dopadne.”

Da li je DŽeri Vest bio usud, tek iz Evrope u SAD, svake godine stiže između deset i dvadeset novih košarkaških pridošlica. Svi, naravno, ne prolaze, ali većina ipak pronađe angažman. Košarkaša iz zajednice Srbija i Crna Gora trenutno je deset. Uz već pomenutog Vladu Divca, za koga Amerikanci tvrde da je postao institucija, sa dosta uspeha i zapaženom minutažom tokom utakmice igraju Predrag Stojaković (“Sakramento”), Marko Jarić i Predrag Drobnjak (“Los Anđeles klipers”), Vladimir Radmanović (“Sijetl”), Željko Rebrača i Darko Miličić (“Detroit”), Žarko Čabarkapa (“Finiks”), Aleksandar Pavlović (“Juta”) i Slavko Vraneš (“NJujork”). Kako to Amerikanci vole da kažu - jedan “dream team”. Dakako, “tim snova”!

Pištolj Petar Najčuveniji Srbin, ako to jeste, u NBA ligi bio je Petar Maravić koji je profesionalno košarku igrao sredinom druge polovine prošlog veka. “Pistol Peter” Maravich, rođen je 22. juna 1947. u Alikvipi, u državi Pensilvaniji. Umro je mlad, 5. januara 1988. u Pasadeni - Kalifornija. Dijagnoza - kokain! “Pištolj Petar”, kako su ga od milja nazivali navijači, postigao je nedostižan rekord na državnom Univerzitetu u Luizijani, sa prosekom 44,5 poena po utakmici. Osvojio je sve moguće nagrade na koledžu, igrajući te 1970. Uprkos sposobnosti da postiže rekordan broj koševa, bio je poznat i po dugim i nepredvidljivim dodavanjima kao i vođenju lopte. Za deset godina nastupa u NBA ligi, u klubovima “Utah Jazz”, “Atalanta - Honjks”, “Nenj Orleans” i “Boston Seltiks” postigao je 15 948 poena, u proseku 31,1 koš! Nadimak je dobio zato što je šutirao loptu prema košu sa visine kuka i van svih igračkih rezona. Onako kako su pištolj potezali američki kauboji! Stilom je, za naše viđenje, podsećao na čačansku košarkašku legendu Radmila Mišovića. Samo se nikada nisu upoznali...

Mada se u Americi nerado govori, ali sve veće prisustvo belih košarkaša uglavnom iz Evrope, i te kako im godi. Kako je to ranije istakao DŽeri Vest: “Razbijen je stereotip.” Važnih igrača, znači bele puti, poput Vesta, Pita Maravića i Lerija Birda, odavno više nema na parketu. Predrag Stojaković je ove godine postao “prva violina” kraljeva iz “Sakramenta”, a još je i “belac”. NJegov učinak je zadivljujući - 24 poena po utakmici. Dve godine zaredom prvi je “trojkaš” i član svih zvezda NBA lige na revijalnoj utakmici “Zapada” i “Istoka”.

“Mnogo toga, za ovih pet godina provedenih u ‘Sakramentu’, treba da zahvalim Divcu. On je, jednostavno rečeno, košarkaški bog. Ko njega sluša, ne može da pogreši”, kaže Predrag Stojaković. Prvi strelac našeg “tima snova”, selekcije SCG, umalo to nije postao u reprezentaciji Grčke. Kao maloletnik stigao je iz porušene Slavonije u beogradsku “Crvenu zvezdu”. Neko među velikim košarkaškim znalcima u klubu proglasio ga je netalentovanim. Dečak se obreo u klubu “Peristeri” u Atini. Grci su odmah procenili o kakvom talentu je reč i ponudili Stojakoviću državljanstvo (pasoš). Onda su se “vrapci” dosetili i vratili ga u svoje jato.

Robert Lanza, američki advokat, koji je učestvovao u transferu Darka Miličića iz vršačkog “Hemofarma” u “Detroit”, za NIN kaže da nije video više talentovanih igrača nego što je to znao i mogao ranije, pre dolaska u Srbiju. Lanza još tvrdi - da je budućnost košarke sa ove i one strane Atlantika u razmeni igrača. Jedino nije govorio o američkim propisima (zakonu) koji u svakom pogledu štiti američke košarkaše. Klubovima iz Evrope za talentovanog igrača, po američkim zakonima, pripada najviše 350 hiljada dolara. Ostalo je stvar dogovora, po sistemu - uzmi ili ostavi!

Ono što donekle zbunjuje, jeste da u Ginisovom izdanju internacionalnog udžbenika “Who’s Who of sport” (Ko je ko u sportu) koje uređuje Englez Piter Metjus, nije navedeno nijedno ime značajnih košarkaša NBA lige iz Srbije i Crne Gore. Zato se ne treba ljutiti, već samo pamtiti, jer u Velikoj Britaniji košarkaška igra daleko je ispod nivoa svih preostalih sportova i sporedna rupa na fruli.