Ne moramo u vladu

Dan posle izbora, Boris Tadić, nosilac liste Demokratske stranke, u kabinetu ministra Vojske Srbije i Crne Gore u crnim sportskim pantalonama i crnom duksu gleda naslovne strane dnevnih novina. Kaže da je umoran, konobarici koja unosi kafu i vodu na kompliment da dobro izgleda uzvraća da izgleda kao sarma.

Da li je ovo uspeh Demokratske stranke?

- Generalno gledano ovo je uspeh s obzirom na opterećenja koja su pratila kampanju. Bilo je neophodno ponuditi niz objašnjenja za nejasnoće koje su se događale sa DS-om u ovoj godini. Ovo je teška kampanja za svaku stranku koja je u tranzicionoj vladi. Nisam siguran da je igde u Evropi stranka koja je učestvovala u prvoj tranzicionoj vladi uspela da obezbedi učešće i u drugoj tranzicionoj vladi. Uspeh je i zato što nismo imali dovoljno vremena za kampanju.

Pa vi ste raspisali izbore?

- Bilo je komešanja ko će biti nosilac liste i kakav će biti ton kampanje. Ja sam imao samo sedam dana pripreme za kampanju, tako da su za kampanju ostale samo tri nedelje. Da sam imao još jednu nedelju televizijskih duela mislim da bi naš uspeh bio još veći.

Šta su bili vaši ciljevi na početku izborne kampanje?

- Nisam ih navodio ranije, sada ću ih kazati i priznaću da ih nisam sve ostvario. Cilj je bio 500 hiljada birača, imamo trenutno oko 12 000 manje. Želeo sam 40 poslanika, imaćemo 37. I želeo sam da budemo druga stranka u demokratskom bloku i to smo ostvarili, a to je za mene bio najvažniji cilj.

Imali ste 45 poslanika u Skupštini Srbije?

- Uspeh je imati 37 poslanika posle učešća u tranzicionoj vladi. Važno je i da se potvrdila i procena da nema demokratske vlade bez Demokratske stranke. I, konačno, odbranili smo DS, protiv koga su svi vodili kampanju čak i koalicioni partneri iz vlade. Svi osim Nebojše Čovića.

Znači da je Čović na vašoj listi za sledeće izbore?

- Čović je pokazao izborni potencijal, oko 82 000 glasova. Mislim da je neodgovorno da kada male stranke koje nemaju snagu da pređu cenzus - samostalno nastupaju na izborima. To važi za Demokratsku alternativu, za Otpor, za Demohrišćansku stranku... I ako pogledate rezultate izbora vidite da su stranke demokratske i reformske orijentacije bacile oko 400 000 glasova. To je politički neodgovorno.

Koga ćete od pomenutih stranaka pozvati u koaliciju za naredne izbore koji će, po svemu sudeći, biti brzo raspisani?

Predsednik DS? Tokom kampanje bilo je prigovora da vodite ličnu kampanju koja nema za cilj pobedu na izborima već preuzimanje predsedničkog mesta u Demokratskoj stranci? -Bila je velika razlika između podrške koju sam imao ja i koju je imala stranka. Sve se svodilo na tehniku prelivanja mojih pozitivnih glasova na račun DS-a. Za nosioca liste nisam izabran zato što sam najbolji čovek, već zato što je stranka verovala da je moguć transfer mojih pozitivnih glasova na nju. To se i dogodilo. Na početku kampanje bilo je istraživanja javnog mnjenja koja su pokazivala da smo na ivici cenzusa ili da idemo nizbrdo ka toj ivici. Ali, na političkim izborima se nikada ne glasa za stranke, za institucije već se glasa za personifikaciju stranke, za one koji predstavljaju stranku. Zato je stranačka kampanja uvek personalizovana, kao što je bila i DSS-ova i G17 plus i radikala... Hoćete li da kažete da se niste borili za mesto predsednika DS-a? - Nisam imao vremena za to, jer sam morao da odgovaram na napade bar 16 stranaka. Međutim, sve što radite jeste ulog za budućnost. Kakve će biti posledice na Skupštini DS-a, videćemo. Kada je Skupština? - U roku od 45 dana posle završetka parlamentarnih izbora, a o datumu će odlučiti Predsedništvo koje danas (ponedeljak, 29. decembar) zaseda.

- Prerano je za takav razgovor. Ali, mislim da je najvažnije da stabilizujemo naše odnose sa strankama demokratskog predznaka. Nadam se da sadašnji izbori nisu konačna definicija odnosa, ni projekcija budućnosti odnosa između, pre svega, DSS-a, G17 plus i DS-a. Jer, ako je tako, onda Srbija nema budućnosti.

Ali i sa strankama sa kojima se dijametralno razlikujemo, kao sa radikalima, moramo se dogovarati o strateškim državnim i nacionalnim pitanjima kao što su novi ustav, Kosovo, poslovnik o radu Skupštine.

Kolike su šanse da Srbija dobije novu vladu?

- Manje nego što su mnogi predviđali. Mislim da je najrealističnija manjinska vlada. Demokratska stranka je otvorena za sve opcije: i da uđemo u vladu i da podržimo manjinsku vladu i da budemo opozicija. Ne pretendujemo na vlast po svaku cenu i hoćemo da vodimo računa o državotvornosti. To s jedne strane znači da je opasno ako radikali ostanu jedini u opoziciji, a sa druge strane da valja dati podršku vladi kako bi se napravile institucije političkog sistema koje sada nedostaju Srbiji.

Ličite na DSS koji se u leto 2001. godine dobrovoljno odrekao vlasti kako ne bi i na njegova pleća pao teret tranzicije?

- Ne. Imamo ravnopravne sve tri mogućnosti. Ne diktiramo mi uslove. Nismo prva stranka.

Koji je interes DS-a da podrži manjinsku vladu DSS-a, G17 plus, SPO/NS?

- Prvi interes je formiranje vlade, dakle obrazovanje institucija. Pošto su DSS i G17 plus dale reč da neće u koaliciju sa DS-om, možda i zato što su mislili da mi žudimo za ulaskom u vladu, moram da kažem da ne srljamo u vladu. Ona je za nas samo sredstvo za promene. Dakle, mi nećemo razarati institucije.

Rasim LJajić misli da radikalima treba dati mandat za vladu pa neka pokažu šta znaju, inače će na narednim izborima dobiti dovoljnu većinu za vladu?

- Ne mislim da radikali mogu dobiti većinu u Srbiji. Opasnost od radikalizma i ekstremizma postoji i to sam na početku kamapnje poručio i Vojislavu Koštunici. Ne možemo se na izborima ponašati kao da se na njima završava politički život Srbije. Mora se voditi računa o budućnosti, o narednim izborima.

Ako biste ušli u vladu, koja biste mesta tražili: ministra policije za Dragana Šutanovca kome ste kum, ministra privatizacije...?

- Nemamo taj odnos prema vladi. Tražili bismo ministarstva kroz koja bismo ostvarivali naš program: povećavanje zaposlenosti i otvaranje novih proizvodnih programa, pisanje ustava i stabilizacija srpske državnosti, i pravljenje nove odbrambene i bezbednosne politike koje pretpostavljaju reformu policije i nastavak reforme vojske.

Dakle, ministar privrede...?

- Ministarstvo finansija ili privrede, unutrašnjih poslova ili odbrane, potpredsednička pozicija sa širim spektrom delatnosti.

Koliko je verovatan sledeći scenario: u dogovoru radikala i DSS-a Vojislav Koštunica postaje predsednik Skupštine i v.d. predsednika Srbije. Brzo se prave novi ustav i izborni zakoni, DSS to pokazuje kao svoj veliki uspeh, radikali sa “propranom” biografijom izlaze na nove skore izbore?

- To je jedan od mogućih scenarija i on govori o prikrivenoj koaliciji SRS-a i DSS-a što je legitimno, ali bi bilo preinačavanje izbornih rezultata, jer oni koji su glasali za DSS nisu glasali za tu pritajenu koaliciju.

Ali, neophodno je postići konsenzus oko važnih državnih poslova kao što je pravljenje novog ustava. I za to je potrebna podrška radikala, ali ne bi bilo dobro da ta saradnja oslobodi njih odgovornosti za greške činjene u prošlosti.

To onda znači da je moguće da paralelno rade nova Skupština i stara vlada?

- Tako je.

U kom roku predviđate nove parlamentarne izbore?

- U roku od šest meseci do jedne godine. Najracionalnije je da izbori budu raspisani posle novog ustava i da istovremeno budu parlamentarni, lokalni i predsednički izbori.

Da li bi na tim Boris Tadić bio nosilac liste DS-a i kandidat za predsednika Srbije?

- Ne znam. Nemam takav pristup politici.