Još veći i lepši

Tamo gde je nedavno postavljeno jedno sasvim apsurdno pitanje - “da li će (pod kupolama Beogradskog sajma - prim. S.D.) sajmova biti i ubuduće”, a posebno Beogradskog sajma knjiga, odgovor koji je mogao da zadovolji takvu vrstu radoznalosti dočekan je kao nepoželjan, pa je tako takav i uskraćen javnosti u ime koje se, navodno, i izražavala zabrinutost za dalju sudbinu sajamskih priredbi u našem glavnom gradu. Taj odgovor napisan je u ime Saveta Beogradskog sajma knjiga a potpisao ga je njegov predsednik Simon Simonović. NIN ga donosi u celini:

“Kao što znate, Beogradski sajam je ove godine prvi put organizovao Sajam knjiga, po oceni celokupne javnosti na najbolji mogući način. Savetu je dostavio finansijski izveštaj, sa svim prihodima i direktnim rashodima. Tekuće održavanje, amortizacija i zarade radnika, nisu uzeti u obzir. Zato su cene izlagačkog prostora u proseku bile niže za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, u nameri da se pomognu izdavači koji su u teškom položaju. Cene ulaznica su takođe bile niže. Beogradski sajam dobio je višestruko na ugledu i stekao puno pravo da organizuje naredni Sajam knjiga.

U prilogu Milene Marković, “Družina složnih štetočina” (“Večernje novosti”, 11. i 12. decembar 2003), objavljena je fotografija sa Beogradskog sajma knjiga, s potpisom “da li će sajmova biti i ubuduće”. Vaša novinarka nas povezuje s “družinom složnih štetočina”, iako smo, mesecima sarađujući s tom “družinom”, došli do sasvim drugčijih saznanja. U trenutku kad Beogradski sajam šalje pozive inostranim izdavačima, “Večernje novosti” dovode u pitanje Beogradski sajam knjiga 2004. g., za koji vlada veliko interesovanje, zato što je minuli Sajam bio odlično organizovan i izuzetno posećen.

Savet ne razume nepotrebno unošenje političkih strasti ostrašćenih pojedinaca. Očigledno je reč o sukobu nekih drugih interesa, kojima Savet ne želi da se bavi, kao što je jesenji sajam priređen bez trunke politike. Savet se nije upuštao da li su direktor Beogradskog sajma i njegovi saradnici članovi ove ili one stranke, već jedino kako obavljaju svoj posao. Ne mislimo, kao Milena Marković, da treba srušiti Beogradski sajam, nego razmišljamo kako da dobijemo još jednu halu od 4-5 hiljada kvadrata. Pratili smo izbliza kako se s teškom mukom Beogradski sajam rešio silnih kafedžija. Očekujemo da mu ,Večernje novosti’, dnevni list s najvećim tiražom, pomognu da se reši i ,bazardžija’ ne bi li Beogradski sajam knjiga 2004.g. bio veće i lepše čudo od minulog.”