Nisam Barbika

Ovu energičnu mladu ženu mnogi smatraju našom DŽenifer Lopez; ostaće upamćena i kao jedina Beograđanka koja se slikala za kalendar, a da pri tom nije narodna pevačica, naslonjena na automobil, sa haljinom od zgužvanog lasteksa i razgaženim salonkama. Ksenija Pajčin je na estradu unela jednu drugačiju estetiku koja se zlonamerno može okvalifikovati kao transparentno urbana.

OPASNE SITUACIJE: U mom detinjstvu bilo je veoma moderno da se pohađa folklor; to je obećavalo da ćeš puno da putuješ, ali meni se on nije dopadao, nisam ga osećala. Iz Zemuna smo se preselili na Banovo brdo, nekako u vreme kad je otpočela kultura hip-hopa, brejka i densa, onog što su promovisali MC Hamer i Majkl DŽekson. To je meni bilo veoma interesantno. Već u prvoj godini srednje škole počela sam profesionalno da se bavim plesom, bila sam jedna od prve dve plesačice Dragane Mirković. Moram da kažem da je ona jedna od najvećih profesionalki koje sam upoznala; uvek je imala osmeh na licu, ma šta joj se događalo. Od nje sam učila kako treba da izgledaju koncerti, i kako se zvezda ponaša.

Bila sam klinka, pogotovo u glavi, ali bila sam i markantna crnka u koju su upirali prstom. Dača me je pozvao u grupu “Duck”, i nas dvoje smo mnogo toga preturili preko glave. Dolazili smo u opasne situacije sa gazdama diskoteka, krimosima, koji su nas terali da pevamo do besvesti. Događalo se da smo jedva uspevali da se izvučemo iz pojedinih diskoteka. Znate, svašta se događa mladoj devojci koja kreće na estradu. Ne bih da se prisećam toga, mnoge stvari sam eliminisala, bukvalno ih se ne sećam. Samo mogu da kažem da imam stravično iskustvo, i da sam se trudila da budem pregovarač, koliko sam to mogla. Hvala bogu, ništa ružno nije mi se desilo, u fizičkom smislu.

PROFESOR U TORONTU. Primetio me je televizijski reditelj Stanko Crnobrnja. Pitao je: Ko je ona mala, odmah mi nađite njen broj telefona! Mada veoma mlada, bila sam jedna od onih plesačica koje svi znaju. Stanko je rekao: Ova mala će biti nova Slađana Milošević ili Marina Perazić! Što god značila zvezda iz nekog prošlog vremena. Kad me je nazvao, rekla sam: Ali, mi smo grupa, Dača i ja?! Ako biste hteli nas dvoje zajedno? Stanko je odgovorio: Slušaj, mala, javi se kad se to završi! Ubrzo me je opet pozvao, i rekao: Je l’si se ti uozbiljila?! Hoćeš li ti da mi radimo posao?

Stanka izuzetno cenim, on je učinio da budem ovo što sam danas. Sada je profesor režije u Torontu, pa, o čemu pričamo?! Inače je pronalazio likove, ima savršeno oko. NJegov tim je radio na meni, ono, kao da sam svetska zvezda. Kod njega mi se najviše dopadalo to što je pametan, što lako ume da objasni šta valja, a šta ne. On je savremen čovek koji može da te ubedi u sve, ali ti znaš da je to dobra priča. Stanko je imao tu ideju da uradimo kalendar na drugačiji način. Vuk Veličković, koji ne radi sa svima, uradio je spot za numeru “Seksualnost”, Zli je radio onaj čuveni spot u metrou. Ti moji prvi koraci bili su ogromni, a da ja toga nisam ni bila svesna. Tek sada, kada se prisećam toga, mogu da kažem: Vauu! Zapravo, Stanko je bio taj moj prvi megakorak, dobra priča sa čovekom sa kojim sam krenula u posao. NJegova ideja je i onaj simpatični spot “Divan dan”, super je na početku biti sa nekom zvezdom, posle piči sam! Svoj rad sa mnom više je doživljavao kao svoj hobi, nije bio moj menadžer već izvršni producent, i veliki prijatelj. Bio i ostao.

SEKSUALNA DRAMATURGIJA: Imala sam dvadeset godina kada je u “Interkontinentalu” bila promocija mog prvog albuma “Suviše vruće da bi se dotaklo”. Dva spota, pres-konferencija, potpuna priprema. Nisam shvatala značaj tog dešavanja, a i potpuno sam bila nesvesna sebe. Donedavno sam se to pitala: Čekaj, ko sam ja? Pevačica, igračica, glumica, mistik, dugački jezik, seks simbol, riba... Potrebna mi je nežnost, a jesam besnulja... Sve to je zgužvano i čini moju priču. Tako i treba da bude, po tome se razlikujem od drugih. U meni egzistira više ličnosti, i to smatram pozitivnim. Kod nas ljudi to shvataju drugačije, ali im ne dozvoljavam isključivost. Ako ja njih razumem, moraju i oni mene.

A moj fizički izgled proizlazi iz moje energije. Ima toliko lepih devojaka, ali poenta je na koji način se prezentuješ, šta izbija iz tebe, i kako se nosiš s tim. Meni je Venera u Škorpiji, moja seksualnost je veoma izražena, i ja sam svesna toga. I baš me briga, to i treba da bude tako. Kad moje drugarice imaju problem s momcima, obično ih savetujem: Obuci, bre, mini suknju i čizme, namontiraj se i pokaži mu šta je zaboravio!

Ja sam za to da žena bude jaka i da igra s muškarcem, sve vreme. Ne mogu sebe da stavim u isti fah sa Slađanom Milošević, komercijalniji sam lik i idem kroz to svesno i sigurno. Ne radi se o tome da sam ja uspaljena na sceni; u stvari, ja sam dramaturg na svojim nastupima, to je seksualna dramaturgija. Zato volim Madonu, ona je jedna od retkih koja svoju seksualnost izražava na potpuno umetnički način. NJen album “Erotika” vrh je vrhova. Zapravo, ona je veliki promoter ženske seksualnosti, koja posle njene pojave više nije ista.

BUZUKI: U Grčku sam otišla kad mi je ovde bilo dosta svega. U vreme bombardovanja imala sam, da ne kažem nervni slom, svakako sopstvenu dramu. Nebitno je šta je nju prouzrokovalo, samo sam osetila da više ne mogu da izdržim. Kao da me je neko uvezao u bodljikavu žicu, nisam mogla da dišem. Ja sam jedan hodač kroz život, i mogla sam to sebi da dozvolim. Otišla sam u Grčku. Pre svega da se odmorim, usput sam radila kao plesačica i koreograf. Jedan mamin prijatelj Grk često mi je govorio: Mala, kad ceš da se opametiš!? Bodrio me: Kakva depresija, ti si mlada da budeš takvo! Jedan super lik, inače sportski menadžer, koji tamo poznaje dobru ekipu ljudi. Upoznao me je sa gazdom čuvene diskoteke “King sajz”, u to vreme ultra-megapopularne. Igrala sam u njoj trudeći se da ne govorim o svojoj prošlosti. Oni su bili u fazonu: Vauu, ko je ova žena?! Jedna moja drugarica, plesačica, upoznala je dve naše devojke i rekla im da ima super drugaricu, Kseniju Pajčin! - Pa, je l’ ti znaš ko je ona?, rekle su devojke. Ova dolazi i kaže: Je l’ si ti luda, zašto kriješ ko si?! - Znaš šta, rekla sam, to je bio moj život, s kojim sam završila!

Potom sam upoznala Anu Visi i Remusa Adonisa, zvezde buzukija. Remus mi je nudio da zajedno odemo u Solun, i radimo buzuki. Naravno, da ja pevam na engleskom. Znate, smešne su te priče, da je neko naš pevao u Grčkoj. Bilo bi to kao da u Srbiju dođe Grk, i peva na engleskom! Ko će to da sluša? Alo, nemojmo da se lažemo! Menadžerka Ane Visi mi je predložila: Devojko, nauči grčki tako dobro da budeš Grkinja! Onda ćemo da radimo posao. - Hvala na ponudi, rekla sam, ali odoh ja kući! Nisam se ložila na takve ponude, nisam bila motivisana. Hvatala me je paranoja pri pomisli na javne nastupe. U svakom slučaju, upoznala sam jedan dobar narod, grčki.

Morala sam da znam ko sam, i shvatila sam: Ja volim to što je Ksenija! I kao što Eminem, u jednoj svojoj pesmi, kaže: Vraćam se, bilo vam je dosadno bez mene! - vratila sam se!

KSENYA U SNAZI: Ultra-mega namontirala sam se za jednu super diskoteku, u kojoj sam nastupala pred mnogo ljudi; sa štiklama od metar i po - fljuf, fljuf, ispred diskoteke zvezda upadne u blato do kolena - u Srbiji smo, brale! Sad već ima milion diskoteka, vrlo su uslužni, ali nemaju uvek i dobre uslove. - Znate, kuća nam je baš iza diskoteke! I mi idemo kroz blato do kuće; deca skaču po plafonima, mi se presvlačimo, kućna atmosfera. Meni je to simpatično: muž i žena drže diskoteku! Prijatnije mi je s njima i njihovim klincima, nego u nekim megadiskotekama, gde nikako ne možeš da se osećaš dobro, zbog prisutnih likova.

Jednom smo se presvlačile u nekom špajzu, grozna zima, vetar šiba, dve igračice i ja u majičicama guramo se, udaramo jedna drugu u čelo... - Ma, to vam je tu, fino se tu presvucite! Kažem: Ali, ovde duva na sve strane? -Ma, jok, bre, jake ste vi! Naravno, to se dešava u Crnoj Gori. Tamo se dogodila i jedna drama: u pauzi pričala sam sa igračicom o tome kako se užasno bojim ginekološkog pregleda. Pričam i ležerno se klatim u stolici s točkićima, dole je bio laminat, i oho, ho - bup nazad, prospem se po podu.

Mašući rukama u padu, uhvatim se za slomljeno ogledalo, i isečem ruku. Vode me u Urgentni centar, i zašivaju dok ležim u belom kostimu i belim čizmama. Gazda, kaže: Ne moraš da se vraćaš! - Ma, ne boli me ništa, kažem. Završiću nastup! I odradila sam to. Onda su u žutoj štampi osvanuli naslovi: Ksenija kolabirala usred nastupa! Kao: Ksendžo, smanji gas, previše radiš! Ja u punoj snazi, ono, najveselija; morala sam da se mojima pravdam da nisam sekla vene, i da se nisam drogirala, da nisam kolabirala!

To sa gaćicama nije bila moja kampanja, ali pristala sam. Naravno, znala sam da idem u televizijsku emisiju, a ne u parkić. Ja nikud ne idem bez gaćica. Znam da ću mnoge razočarati, i žao mi je zbog toga, ali ja to ne praktikujem jer smatram da nije higijenski. Zapravo, bila sam obukla prekratku suknju, primetili su da se meškoljim... Vidim da se snimatelj došaptava i shvatim o čemu se radi. Kažem: Šta radiš to, ulećeš u moje sazvežđe! I namerno okrenem noge. To je bila tabloidska emisija, naravno, zezali smo se. Ko bi bio siguran da to tako uradi, a da nema gaćice?! Moja seksualnost je drugačije vrste, osim toga, verovali ili ne, veoma sam stidljiva. U stvarnom životu nikad tako nešto ne bih uradila. Ispostavilo se da je “Svet” imao najtiražniji broj, sa tom pričom na naslovnoj strani. Zamislite, šta Srbi vole!

A iz Crne Gore zovu mog menadžera, pitaju: A, znaš ti zašto ja zovem? - Ne znam, kaže ovaj. - Zbog Ksenije! Al’oće ona da obuče gaćice, ili ne? A mogla bi i ovde isto ono da uradi! Da me neko pogrešno ne shvati, nisam ja paćenica, mene slava ne interesuje. Ja samo volim svoj posao, sve ostalo su propratne manifestacije.

TRAGANJA: Budi makar ti jedini novinar koji me nećeš pitati za Zvezdana Slavnića! LJudi, to je bilo davno, koga više to interesuje?! Mi se poštujemo, i zauvek će ostati moj prijatelj. Proživeli smo jedno lepo doba, i rastali se. A, onda, dogodila se tragedija. Nikad u medijima nisam pljuvala po njemu, niti imam razloge za nešto tako. Proveli smo zajedno pet lepih godina, i tu je kraj. Jedno za drugo ne postojimo više u tom smislu. Pamtiću ga kao inteligentnog, zanimljivog i lepog čoveka, koji je bio uz mene. Tragedija koju je preživljavao, nema veze sa mnom. Mislim da njegov otac najviše treba da mu pomogne, i nadam se da to konačno čini.

Smatram da treba živeti sa emotivnošću, ali sa energijom i tvrdoglavošću koju posedujem - teško je meni sa mnom. Eto, iskrena sam, otvorila sam se, nemam šta da lažem i krijem, a ničeg se i ne plašim. Vrlo sam ponosna što sam takva. Ali, ja sam se toliko rasipala, da budem dobra i svima na usluzi! Psihički ne mogu više to da izdržim: razna glupa pitanja, i emisije koje mi se ne dopadaju. Znam da sam svojevrsni osobenjak, ali znam i da želim da budem normalna. Sigurna sam da ću jednog dana poželeti da budem majka. Sada hoću da ostvarim svoje snove. Takođe, ispunjavaju me i traganja u sebi. Napunila sam 26 godina i tek sada se osećam ženom. Vidim svoje pokrete svoje ruke, definitivno više nisam klinka. Mada, imam u sebi takav dečiji duh i energiju, kao da ću večno biti takva. Znate, konačno sam počela da volim sebe. LJudi me obično ne kapiraju, kao, ona je jaka, sve će izdržati! Pobogu, nisam ja plastična Barbika sa police, pa da mogu da izdržim sva čerupanja. ‘Ajde da ja uđem u vaše živote?! Recimo, da vidimo šta vaši partneri zaista misle o vama, kakvi ste u krevetu?