Robin Hud u Srbiji

Osnovni cilj strategije tzv. “Piramida subverzije” je kompromitovanje političkih grupacija i političara (iskrenih i kompetentnih zastupnika programa nacionalnog preporoda Srbije) u korist onih snaga koje će zemlju (neznanjem, glupošću, manipulisanjem ili za novac - što je nebitno sa aspekta posledica) dovesti na kolonijalni nivo. U tom smislu, ova strategija vrši kompromitovanje jednih i, nasuprot njima, favorizovanje drugih (podaničkih) subjekata političkog života.

Najvažniji zadatak im je stvaranje, u domaćoj i stranoj javnosti, preovlađujućeg utiska o nekompetentnosti i korumpiranosti određenih političara (i njihovih partija), odnosno vlade u postizbornom periodu ako je - voljom birača - formiraju.

Ta aktivnost se izvodi sinhronizovanom, kontinuiranom, paralelnom akcijom u dve, uzajamno prožimajuće, oblasti: kroz “javne”, odnosno, legalne aktivnosti, i subverzivne (nelegalne) delatnosti.

Tu, veoma složenu i razuđenu aktivnost, obaveštajni timovi multidisciplinarnih eksperata, podelili su u dve oblasti. Prva oblast obuhvata taktičko-tehničke pripreme (koje su, uzgred budi rečeno, daleko odmakle), a drugu oblast čini samo izvođenje subverzivnih akcija.

Kulminacija ovog prvog perioda, čija je realizacija u punom zamahu, koincidira sa kalendarskim završetkom godine, odnosno, sa parlamentarnim izborima.

Obaveštajni faktor i njegovi saradnici, već duže vremena značajne snage usmeravaju na pravljenje širokih spiskova profitera (ekonomskih i političkih) povezanih sa vlašću u širem smislu (i pozicijom i opozicijom), posebno ministrima, premijerom (i aktuelnim i očekivanim) i lociranje njihovih “privrednih” potencijala - banaka, fabrika, trgovinskih i građevinskih firmi, fiktivnih agencija za “pranje” novca, benzinskih pumpi, švercerskih kanala, ilegalnih poslova itd. Posebna pažnja je usmerena na finansijere stranaka i novac “investiran” u politiku.

Verodostojnost i kvalitet prikupljenog dokaznog materijala (po potrebi i “retuširanog”) ukazaće i na prve mete napada, najlakše za politički “odstrel”, uz prethodno studiozno izučavanje navika i karakteristika napadnutih. Sama propaganda protiv određenih političara i njihovih partija - u aferama prezasićenom i borbom za svakodnevno preživljavanje obuzetom narodu - neće izazvati veće efekte, ako ne dobije dodatnu “argumentaciju”. Obaveštajni stratezi smatraju da je za “buđenje” otupelog naroda najefikasnija “oružana propaganda”, sa potpisom “Robina Huda” (što će biti detaljnije objašnjeno).

Posebno se sugeriše sofisticirano razvijanje tzv. ofanzivne defanzive, odnosno, ugradnja “krtica” (doušnika) u državnom bezbednosnom, ekonomskom i političkom establišmentu, na svim relevantnim nivoima.

Obaveštajni faktor svoju strategiju gradi na objektivnim problemima zemlje. U Srbiji je omladina - posebno studentska, kao i mlada inteligencija - potpuno marginalizovana i za sada se u svojoj rastućoj frustraciji okreće drogi, sektama, kriminalu, nekontrolisanom (i, naizgled, nemotivisanom) izlivu besa na sportskim priredbama, kroz agresivno iživljavanje kumulisane frustracije.

Prema planerima “Piramide subverzije” tzv. robinhudovski terorizam (“R.H.”) bi (planirano) “spontano” nastao, kao reakcija na politički sistem, čiji su atributi korupcija, amoralnost, manipulacija i ukidanje linije razgraničenja između političkog nadzemlja i podzemlja. Ja se plašim, da ako za prve mete napada stratezi terorizma izaberu notorne simbolične predstavnike društvene destrukcije (kojima još uvek “ne fali ni dlaka sa glave”, jer su kupili priključak novim-starim trendovima) oko čijeg “kažnjavanja” postoji široki društveni “konsenzus” običnih građana, taj prvi, i najvažniji, talas “robinhudovskog” terorizma, uz programiranu medijsku podršku, naići će na opšte simpatije i odobravanje a, tada, ne postoji nijedan sistem bezbednosti (a, posebno, ne naš, koji je potpuno nesvestan da Srbija sedi na tempiranoj bombi) koji može preseći taj trend. Tada će zemljom zavladati “ulica”, odnosno, “programirani haos”, u funkciji stranih interesa, a “izborna volja” građana, biće “redukovana” na zgradu parlamenta.

Čitavi timovi eksperata za psihološku subverziju, rade na osmišljavanju Programa terorističke organizacije “R.H.”. Ide se toliko daleko u detalje, da se planira, da sa početkom “subverzivne kampanje” ovaj Program (putem letaka i plaćenih oglasa u najtiražnijim listovima) preplavi zemlju, a da logo ove terorističke grupe, bude ispisan na mestu izvršenja. Paralelno se ulažu napori na osmišljavanju nekog omladinskog “predznaka” ovog terorizma, kako bi studentske organizacije lakše mogle da se identifikuju sa njim.

Posebno se podvlači da se termin terorizam nikada ne koristi, već sintagma samoodbrambeno nasilje.

U nekim materijalima - na osnovu “zapažanja sa terena” - čak stoji da bi logo terorističke grupe trebalo da bude “nipošto preteći - pre intrigantan” (za polivalentno, višeslojno tumačenje - “nikakva pesnica, bomba ili smrt, već - optimizam, život”). Ideal kome se teži je da logo terorista može ući i u obdanište i u crkvu, na bedževima, šalovima, kačketima, koji se dele omladini. Navodi se, čak, ideja da na logou bude stilizovani lik mungosa (sa šeširom Robina Huda) koji je sinonim za neustrašivost, s obzirom na to da se u borbi protiv zmija, i sam izlaže smrtnoj opasnosti, jer nije imun na njihov otrov.

Sve ovo ima za cilj da se u javnom mnjenju maksimalno omekša i razvodni kruta linija razgraničenja između ljudi izvan zakona (zločinci, loši momci, teroristi) i snaga reda i zakona (policija, vlast, dobri momci). Prema planerima ove strategije nastoji se, veštom propagandnom zamenom teza - odnosno, promenom mesta, uzroka i posledica - u javnosti nametnuti mišljenje da samoodbrambeno nasilje mora odneti pozitivnu prevagu i simpatije, jer je benigno, a sprovode ga “najbolji sinovi naroda u korist opšteg dobra”, primorani na to zbog svih propusta DOS-a, načinjenih od oktobra 2000. naovamo.

Poseban akcenat se stavlja na formiranje timova advokata (domaćih i stranih), koji će suđenja (ako do njih dođe) pretvoriti u medijski spektakl, sa ciljem da tužioce “dovedu” na optuženičku klupu. Time se postižu najmanje dva značajna efekta: sa jedne strane, izvršiocima se garantuje da neće biti ostavljeni “na cedilu”, što povratno jača njihovu motivaciju i, sa druge strane, spretnim izokretanjem teza, pribavlja se ogroman, planirani, medijski publicitet.

Sa aspekta političkog marketinga, posebnu pažnju privlači stvaranje kategorije tzv. aktivista terorističke organizacije “R.H.” Ideja se zasniva na tome da se razradi pravni osnov, po kome - kao u slučaju pripadnika organizacija “Heri batasuna” i “Šin fejn”, političkih “ogranaka” ETA, odnosno IRA - njihove pripadnike država neće moći krivično da goni.

Ti aktivisti će, uz medijsku halabuku, od novca naplaćenog u otmicama notornih profitera (koji će, potom, biti oslobođeni nepovređeni, ali izblamirani i uvređeni) - što je “zamena” za nenaplaćeni porez na ekstraprofit - kupovati poklone za decu u Zvečanskoj, finansirati “narodne kuhinje” i poklanjati inkubatore porodilištima (pri čemu će, na svim poklonima stajati logo “R.H”.). Vremenom će, među omladinom - prema procenama stratega - postati prestižno biti aktivista ove organizacije, ako se ovaj “tihi teror” ne “oboji” krvlju.

Obaveštajne centrale, onih država koje na ovim prostorima imaju značajne interese, na osnovu saznanja Foruma, ozbiljno se pripremaju za postizborni period u Srbiji. Ukoliko ne pobedi njihova “opcija” na izborima, isplaniran je sledeći scenario “programiranog haosa”.

Uporedo sa prestankom zime iniciraće se štrajkovi, koji će se iz unutrašnjosti “slivati” pred Skupštinu Srbije. Cilj je da se tu “odomaći” stalno “zborno mesto”, koje ohrabruje nove štrajkače. Na taj način, lokalni štrajkovi, izazvani lokalnim problemima, prerastaju u globalno nezadovoljstvo. Na tim protestnim okupljanjima svuda postoji logo “R.H.”, a njegovi aktivisti demonstrantima dele vodu, hranu i voće, kupljene “narodnim porezom” od otkupnina profitera. Ubačeni agenti imaju zadatak da, pored ostalog, među štrajkačima grade međusobno poverenje i solidarnost, da se eliminiše osećaj konkurencije. Transparenti moraju, striktno, biti apolitične sadržine. Takođe, agitatori nenametljivo (da ne “padnu u oči”) provociraju “prekomernu upotrebu sile” od strane policije, i “lociraju” agente policije ubačene među demonstrante.

Objektivno, vreme do kraja februara će biti isuviše kratko za novu garnituru da pokrene zamajac pozitivnih promena, a još kraće da se pojave njihovi prvi plodovi. Planeri destrukcije, upravo sa tim računaju, da bi nova garnitura, ako im nije po volji, u startu bila kompromitovana, odnosno, ako ne zastupa njihov koncept “kolonizacije” Srbije.

Da bi ova orijentacija dobila “na ubedljivosti”, uporedo se, u funkciji “krčkanja” socijalnog lonca, vrše diverzije (striktno bez žrtava) na imovinu profitera, članova vlade i finansijera stranaka na osnovu ranije prikupljenih podataka (o čemu je, na početku, bilo reči). Akcije će biti veoma razrađene i razuđene, istovremeno izvođene na više mesta, na osnovu studiozno izrađenih “izvedbenih planova”, baziranih na temeljnom izučavanju meta napada. Te prve akcije “narodnog revanšizma” - što se na više mesta podvlači - moraju biti savršeno izvedene, kao obrazac pravog profesionalnog rada. Uporedo sa tim, medijima će biti dostavljen dokazni materijal (ranije prikupljen) o njihovoj umešanosti u razne sumnjive poslove.

Modus operandi je uvek identičan: “molotovljevi kokteli” na luksuzne automobile, banke, ekskluzivne poslovne prostore, ergele, jahte, helikoptere i avione, striktno bez žrtava, u “gluvo” doba noći, uz ostavljanje logoa “R.H.” na mestu izvršenja.

Uporedo sa bacanjem “molotovljevih koktela”, vršiće se i kidnapovanja profitera (iz bivšeg i sadašnjeg režima), posebno onih ličnosti koje su postale istaknuti simboli društvene destrukcije - koje se, čak, organizuju u udruženja za zaštitu svog povlašćenog statusa i kapitala - a oko čijeg “kažnjavanja” vlada velika frustracija običnih građana. Striktno, posle uplate otkupa oni se oslobađaju nepovređeni, ali moralno degradirani i psihički “ugruvani”.

Potom sleduje pravi medijski “cirkus”: Otkupnina postaje javna stvar: njena visina i namena (penzionerima, “narodnim kuhinjama”, skeneri i inkubatori za bolnice i sl.) preko medija se maksimalno eksploatišu. Osnovni cilj je da se ukupno javno mnjenje navijački uključi (gde, čak, ni kladionice nisu isključene), te time situacija postaje pijačno benigna, naročito za obične autsajdere (a to je 95 odsto stanovništva).

Jedna od podvarijanti otkupnine je “narodni porez”. Posle više uspelih otmica, teroristi će pretnjom otmice iznuđivati novac od profitera i javno ga usmeravati u socijalne programe. Planeri strategije “programiranog haosa” posebno naglašavaju da su javnost i poštena distribucija novca, u ovoj aktivnosti bitni, jer ako taj princip, na bilo koji način bude narušen, ova strategija će biti ogoljena do suštine i postaće, očigledno - teroristička.

Sve napred navedeno - bez jake podrške medija, koji će ovoj strategiji dati maksimalan publicitet - može biti (sa aspekta planera društvenog prevrata) bezvredno. Zbog toga, jedan od “ugaonih kamenova” ove strategije glasi: “Jače od svake bombe je uvlačenje svetskih medija i informativnih agencija u ovaj ‘teror-shonj’”, u kombinaciji sa pažljivo izbalansiranim (odnosno, usmeravajućim) “saopštenjima za građane”, kojima se “oblikuju” simpatije javnog mnjenja prema snagama koje su nosilac “istinskih promena”.

Takođe se planira - kada analitičari procene da je optimalno - pokretanje naučnih diskusija i “okruglih stolova” u funkciji “legalizacije nasilja”, uz uključivanje stranih, afirmisanih fondacija, koje svojim autoritetom i tradicijom u izgradnji tzv. civilnih društava, “pokrivaju” ovu orkestriranu strategiju destrukcije. Čak su određene i teme “okruglih stolova”, kao na primer: “Terorizam ili samoodbrambeno nasilje?”; “Ko je, zapravo, krivac: zapušteno društvo i fiktivne političke institucije i njihovi korumpirani nosioci, ili građani, željni života dostojnog čoveka?”.

Kada se - prema scenariju “Piramide subverzije” - kriza dovoljno razmahne, u “igru” se ubacuju strani “posrednici”, ugledne javne ličnosti međunarodnog života, sa tajnim bankovnim računima koje “zanavljaju” određene obaveštajne službe. Oni sugerišu određene “političke promene” - da bi se izašlo iz “predsoblja” građanskog rata u Srbiji.

Milan Pašanski