Pravnik za novo doba

Ubedljiva pobeda zagrebačkog profesora prava, dr Ive Josipovića, u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj pokazala je da je četiri i po miliona stanovnika ove zemlje hronično premoreno. Krađama, lažima, apatijom, samozvanim „mesijama“ i „plebejskim tribunima“, ali i sopstvenim strahom. Prva poruka čoveka koji će sledećih pet godina Hrvatsku predstavljati svetu i samoj sebi zato je glasila: „Ne bojte se, neću vas razočarati!“. Pristojan čovek za pristojne ljude, kako su aludirali birači dr Josipovića, dobio je nešto više od šezdeset, a njegov protivkandidat, zagrebački gradonačelnik Milan Bandić, nešto manje od četrdeset odsto glasova. Oboje su potekli iz opozicione Socijaldemokratske partije, ali je Milan Bandić iz nje istupio zbog sve veće sklonosti političkoj desnici i na izbore za predsednika države izašao kao nezavisan kandidat. NJegov poraz je u domaćoj javnosti dočekan s jednakim olakšanjem kao i pobeda dr Ive Josipovića. Premda se od početka znalo da je decentni profesor, sklon muzici i komponovanju, mirnom nastupu i, za domaće podneblje, nesvakidašnjoj finoći u političkom ophođenju, u značajnoj prednosti pred harizmatičnim Milanom Bandićem, njegov poraz zasenio je sve priče o malom čoveku na strani malih ljudi. Bandića su prestali da vole čak i oni koji nikada neće zaboraviti da je prvi zagazio u blato zagrebačkog naselja Kozari Bok naseljenog Romima. Od čoveka koji je na početku gradonačelničkog mandata pokazao da Hercegovci mogu da vole Zagreb jednako kao i agramerska gospoda iz Jurjevske ili Tkalčićeve ulice, pretvorio se u simbol demagogije, korupcije i sitnih predizbornih trikova. Ponosan na svoje katoličko vaspitanje, nekadašnji „crveni gradonačelnik“ bio je miljenik Kaptola, poklonik proustaške ikone Marka Perkovića Tompsona i hrvatske „dijaspore“ u Bosni i Hercegovini koja mu je na ovim predsedničkim izborima dala više od devedeset odsto glasova... Za dr Ivu Josipovića se dotle govorilo da je iz „partizanske porodice“, a kad to nije odmah shvaćeno apriori loše, konstruisana je priča o njegovim aferama sa studentkinjama. Kampanja je bila jedna od najprljavijih otkako se u Hrvatskoj održavaju izbori bilo koje vrste. Kršila su se sva pravila, od političkih i pravnih, do onih na koja pozivaju građanska pristojnost i kućno vaspitanje. Razlika u broju glasova koje su osvojili dr Ivo Josipović i Milan Bandić govori ipak sama za sebe. A za sebe govori i stanje u kome se Hrvatska trenutno nalazi. Zato su mediji novom predsedniku, koji to zvanično postaje tek na svečanoj inauguraciji 18. februara, već oduzeli uobičajenih stotinu dana poštede. Na Pantovčaku će ga dočekati i najnoviji zaokret u ionako zategnutim odnosima sa oficijelnim Beogradom. Nijedan savetnik Stjepana Mesića nije donedavnog predsednika upozorio da je poseta Kosovu bila loš potez za kraj inače uspešnog mandata. Bez obzira na sopstveni legalizam i „novu realnost“, kako se u bivšoj Titovoj vili „Zagorje“ opisuje hrvatsko priznanje Kosova, Mesić je Josipoviću ostavio i pat-poziciju oko međusobnih tužbi Zagreba i Beograda za genocid, a sam je otišao sa najgrotesknijim vicem koji je ikada ispričao. Samo što pomilovanje Siniše Rimca, osuđenog ubice Aleksandre Zec čija je porodica početkom rata masakrirana u Zagrebu, zato jer se isti, kažu, promenio pa želi kući godinu dana ranije da bi mogao da vaspitava sopstvenu decu, nije neslana šala, nego zaista duboko moralno pitanje. Na koje će delove odgovora opet morati da daje Ivo Josipović. Usput, Rimac je bio član zloglasnih „merčepovaca“ kojima se sudilo za pokolje srpskih civila u ličkim selima, ali je Tomislav Merčep viđen zdrav i čitav i to s desne strane Milana Bandića u poslednjim danima predizborne kampanje. Posle toga Bandić više nije bio rado viđen gost i konzument božićne pšenice na prijemima Srpskog nacionalnog vijeća pred Badnji dan i Božić po julijanskom kalendaru. Ivo Josipović, koji je ove godine tamo dočekan pozdravom „Dragi Ivo!“, napomenuo je da će mu prvi potez s Pantovčaka biti sastanak sa predstavnicima službi koje treba da pohvataju sve krakove korupcionaške hobotnice. Već se zato većina analitičara slaže da je pobeda Ive Josipovića veoma dobra vest za Hrvatsku, ne samo zbog političkog honorara koji će Zagrebu zato stići iz Brisela, nego i zbog njenih prevarenih, opljačkanih i uplašenih građana. Od Josipovića se očekuje da svetu predstavi čisto lice zemlje, a ne tek ovlaš prebrisano maramicom političke kozmetike. Smatraju ga i čovekom novog doba koji predstavlja definitivan razlaz sa devedesetim godinama u kojima je, što zbog rata, a što upravo u njegovo ime, sve bilo moguće. Od nekažnjene, pa i državno protežirane korupcije, do nekažnjenog pa i državno protežiranog nasilja. Naravno, pobeda dr Ive Josipovića značajan je pokazatelj i porasta popularnosti opozicione Socijaldemokratske partije koja prvi put, bez koalicije, daje svoga predsednika. Pohvalno mišljenje o Josipoviću ima i premijerka Jadranka Kosor. Smatra ga najboljim primerom zajedničke saradnje na putu ka Evropi. U koju će se, ovoga puta, ulaziti promenom političke i društvene etike, a ne brzina na službenim automobilima. Povlačenje tužbe? Ivo Josipović izjavio je da bi Hrvatska, ukoliko Beograd prihvati pregovore o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju kulturnog blaga. mogla da preispita odluku o tužbi za genocid protiv Srbije. Predsednik Srbije izjavio je da je uputnije da se svi takvi sporovi rešavaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima zaštite prava žrtava, koje ne smeju ostati zaboravljene.