Odbrana i poslednji dani

Sunseeker Predator 108 je bez dileme veličanstvena jahta. Ovaj brod dugačak 33 metra i sam po sebi predstavlja vrh u svojoj klasi. Ali u kompaniji „Sunseeker” nisu bili zadovoljni samo ovim, nego su „običnog” „Predator“-a dodatno doterali i, kako bi kupcu ovog jedinstvenog lepotana omogućili podjednako uzbudljivu vožnju po kopnu kao i po moru, napravili garažu u koju je parkiran jedan „Caterham 7” dvosed. „Predator 108” karakterišu agresivan stil i precizne linije, što uspešno prate i mogućnosti koje ova osamdeset tona teška jahta pruža, pre svega, izuzetna brzina od čak 43 čvora, odnosno 80 kilometara na čas, što je dvostruko više od većine drugih jahti te klase. Ovo omogućuju tri velika „MTU 2000” agregata sa po 2.000 konjskih snaga. Zahvaljujući konstrukciji, čak ni pri ovim brzinama, međutim, vožnja ne gubi na komforu i udobna je pri svim uslovima na moru. Pored ovoga, „Predator“-a ispred konkurencije postavlja i činjenica da su u ovu jahtu ugrađene mnoge opcije koje su obično rezervisane za veća plovila. Uprkos tome što je brod relativno uzan za svoju dužinu - šest metara - unutrašnjost je veoma prostrana i u njoj se udobno može voziti osam osoba, plus posada. Da pažnju na sebe ne bi privlačili samo na moru, nego i na kopnu, gde god da se nalaze, vlasnici ove jahte na raspolaganju imaju automobil koji se nalazi u garaži, u zadnjem delu jahte. „Caterham 7” je mali, lagani dvosed čuven po svojim performansama i lakoći upravljanja. Težak je svega 550 kilograma, a ispod haube se nalazi motor zapremine 2,3 litra koji razvija 260 konjskih snaga tako da odnos težine i snage iznosi skoro od 500 konjskih snaga po toni. Od nula do stotinu kilometara na čas ovaj automobil ubrzava za 3,1 sekundu a maksimalna brzina iznosi mu 250 kilometara na čas. Ova kombinacija košta oko sedam miliona funti, odnosno 7,8 miliona evra. MILOŠ JOVANOVIĆ, SAVETNIK VOJISLAVA KOŠTUNICE ZA POLITIČKA PITANJA Nema velike plate u slaboj državi Mislio sam da u javnom životu Srbije ima više stručnih ljudi, ali ovde dominiraju ljudi vrlo prosečnih sposobnosti koji ne umeju ni dve rečenice da sastave a da ne pomenu evropske vrednosti i evropske standarde, iako o Evropi suštinski ne znaju ništa“, kaže Miloš Jovanović (33), koji se posle obrazovanja stečanog u Francuskoj (magistrirao pravo i političke nauke na Sorboni, trenutno piše doktorat) vratio u Srbiju da se bavi naukom ali i politikom. Radi na Institutu za međunarodnu politiku i privredu a nakon nevladine organizacije „Aktivni centar“ angažovao se u Fondu „Slobodan Jovanović“ i Demokratskoj stranci Srbije gde obavlja funkciju savetnika predsednika. S obzirom na to da je DSS na nizbrdici, Jovanovića prvo pitamo zašto je izabrao baš Vojislava Koštunicu. - Vojislav Koštunica je čovek koji promišlja svet u kojem živimo, koji puno čita i živo prati aktuelna dešavanja, debate i probleme koji se danas postavljaju. Skoro mi je ukazao na jedan intervju Noama Čomskog na Ju-Tjubu. Nažalost, sve je manje ljudi tog formata među političarima i u Srbiji i van nje. DSS je, međutim, od stranke centra koju je nemoguće zaobići postao gotovo nesistemska partija, ako kao kriterijum uzmemo mogućnost dolaska na vlast. DSS je i te kako sistemska partija samom činjenicom što predstavlja verovatno jedinu istinsku opoziciju i samim tim alternativu aktuelnoj vlasti. Zbog toga je DSS i danas nemoguće zaobići. Ono što bi se možda moglo reći jeste da DSS nije sistemska partija jedino utoliko što ne deli dominantnu ideologiju koja danas vlada svetom. Ali, DSS kao da je postao rob velikih tema. Sada NATO, zatim odbrana Kosova, Vojvodine. Jeste li svesni da su građani malo umorni od toga? Naravno da smo svesni da je određen broj građana sit priče o Kosovu i Metohiji, ali sve te teme koje ste nabrojali jesu objektivni problemi. Nama je izuzetno važan deo teritorije izvršio secesiju, o tome se ne može ćutati. Naravno da je bitno da li ćete imati za hleb i mleko, ali ovo je bitnije jer nikada nećete imati veliku platu ako živite u slaboj državi. To ne postoji. Kao mlad čovek pretpostavljam da ste svesni neophodnosti pi-ara i marketinga u politici. Vojislav Koštunica i DSS kao da tome ne pridaju pažnju. Nismo mi ni protiv marketinga, niti da se stvar lepo upakuje. I čak mislim da to radimo. Ali, oprezno jer forma nikada nije bez uticaja na sadržinu. I ako se, na primer nekih stavova deklarativno odreknete, jer znate da nisu popularni, postoji opasnost da oni polako i nestanu. Mi vodimo računa da suština ne nestane a pakovanje je, ipak sporedno. Kako komentarišete stalan pad rejtinga DSS-a? Ima li, ovako vođena, ova stranka budućnost? Naravno da ima. Politika je zapravo vrlo jednostavna stvar kada imate iskrena ubeđenja. Sledite sebe i svoj put a sad da li ćete imati pet, deset ili 51 odsto podrške – znajući da je cilj ovo poslednje - to ponekad zavisi i od istorijskog trenutka. DSS vodi nacionalno odgovornu i jasnu politiku i to je njena snaga. I pored problematične medijske atmosfere mi smo treća stranka u Srbiji i u budućnosti možemo da budemo samo jači. Ne treba uostalom biti ni nestrpljiv. Borba za Srbiju će dugo trajati i najbitnije je ne izgubiti sebe i ideju. Ostalo će doći na svoje.