Nada ili prevara

Dinkiću, dođeš nam još 980 evra - naziv je grupe na društvenoj mreži Fejsbuk, formiranoj odmah po početku isplate 1.700 dinara iz Privatizacionog registra. Trenutno grupa ima gotovo 68.000 članova koji se, izgleda, više i ne nadaju da će dobiti hiljadu evra od besplatnih akcija, već samo podsećaju potpredsednika vlade na dato obećanje. Mali su izgledi da će akcije NIS-a vredeti više od (nominalnih) 2.500 dinara, o tome koliko će vredeti akcije Telekoma, EPS-a ili Beogradskog aerodroma u ovom času može samo da se nagađa, dok se od akcija Akcionarskog fonda, izvesno je, neće „opariti“. „Mlađan Dinkić je 2006. odbio predlog kako okončati privatizaciju najvećih državnih preduzeća i istovremeno podeliti besplatne akcije građanima Srbije. Tri godine kasnije, izmenama Zakona o besplatnoj podeli akcija, on predlaže osnivanje Akcionarskog fonda i praktično isti način podele akcija, ali u karikaturalnom obliku“, kaže za NIN profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Miodrag Zec, vođa pomenutog projekta iz 2006. godine. Zec objašnjava da je taj predlog, naručen od Vlade Srbije, podrazumevao upravo osnivanje Nacionalnog privatizacionog fonda (nalik Akcionarskom fondu koji će biti formiran u proleće) u koji je trebalo da uđu akcije najvrednijih preduzeća u Srbiji – NIS-a, EPS-a, Telekoma, Aerodroma, JAT-a, javnih komunalnih preduzeća, kao i akcije iz Akcijskog fonda i Privatizacionog registra. „Umesto toga, Mlađan Dinkić je tada izabrao da deli akcije najvećih preduzeća pojedinačno, a akcije onih firmi koje niko do sada nije želeo da kupi objediniće u Akcionarski fond i deliti građanima. Nisam siguran da će ijedan investitor biti zainteresovan da to kupi“, kaže naš sagovornik. “Nisu hteli da prihvate naš predlog zato što bi onda profesionalni menadžment, jer smo predlagali da se za upravljanje fondom raspiše međunarodni konkurs, kontrolisao poslovanje u državnim preduzećima, kao i njihovu privatizaciju, što nekome nije odgovaralo“, zaključuje Zec. Kao što je NIN pisao, građanima je već podeljeno po 1.700 dinara i pet akcija NIS-a, a planirano je da se tokom 2010. podele i akcije Telekoma, Aerodroma „Nikola Tesla“ i novoformiranog državnog Akcionarskog fonda. Iduće godine građani bi trebalo da dobiju i akcije Elektroprivrede Srbije. Izmenama Zakona o besplatnim akcijama, čiji predlog je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja već sačinilo, predviđa se da u prvoj fazi Akcionarski fond dobije imovinu Privatizacionog registra i sadašnjeg Akcijskog fonda. Dakle, kada bude osnovan fond, kojim će upravljati njegov Investicioni savet, a nadzor vršiti Agencija za privatizaciju, on će raspolagati imovinom vrednom oko 29 milijardi dinara (24 milijarde iz Akcijskog fonda i oko pet iz Privatizacionog registra). Na osnovu nje će emitovane akcije deliti građanima Srbije. Ali, to treba naglasiti, građani neće dobijati akcije pojedinačnih preduzeća (kao što su dobili akcije NIS-a, ili kao što će dobiti akcije EPS-a, Telekoma i Aerodroma), već akcije Akcionarskog fonda. Glavni zadatak Fonda biće, pak, da na tržištu prodaje akcije preduzeća koja su u njegovom portfelju. Građani će akcijama koje dobiju na berzi moći da trguju odmah, čim ih dobiju. Ali, objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju, i sam Akcionarski fond, nakon što proda akcije nekih preduzeća i skupi određenu svotu novca, pozivaće građane da od njih otkupi sopstvene akcije. Imovinu budućeg Fonda, kako su nam rekli u Agenciji za privatizaciju, čine i manjinski paketi uspešnih preduzeća poput, Duvanske industrije Niš i Vranje, Tigra, Energoprojekta, Simpa... Sa druge strane, tu su i preduzeća koja u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobila kupca, kao i privatizovana preduzeća sa čijim vlasnicima je država raskinula kuporodajni ugovor i vratila ih pod svoje okrilje. Sve u svemu u Akcionarskom fondu naći će se (akcije) blizu 1.600 preduzeća. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, očekuje da vrednost akcija fonda nominalno bude oko 50 evra. S druge strane, Ivan Kalafatić, istraživač Kvartalnog monitora u oblasti finansijskog tržišta, mnogo je skeptičniji. Razlog je pre svega u ogromnom broju firmi koje će se u Akcionarskom fondu naći. „Možemo da pretpostavimo da se radi o velikom broju loših preduzeća, koja niko dosada nije želeo da kupi. Ne verujem da će biti mnogo zainteresovanih investitora da kupuju te akcije od građana, kao što neće biti ni onih koji će kupovati akcije preduzeća od države“, kaže Kalafatić. On pretpostavlja da će za akcije uspešnijih preduzeća ulagači još i pokazati interes, ali šta je sa akcijama Akcionarskog fonda čiji su vlasnici građani Srbije. „Mislim da država očekuje da se pojave investitori koji će kupiti tu akciju zbog onoga vrednijeg dela aktive, a od propalih preduzeća neće imati gubitke, jer ona ni sada ne vrede ništa. Na njima ne mogu izgubiti, a ako se neko od njih izvuče restrukturiranjem, mogu i da dobiju“, konstatuje Ivan Kalafatić. I Boris Majstorović, iz Agencije za privatizaciju, kaže da bi nominalnu vrednost akcije trebalo uzeti sa rezervom, jer je od prvobitne procene da će portfelj Privatizacionog registra vredeti između 40 i 60 evra, ostalo tek 1.700 dinara ili manje od 20 evra. Kasnije će, najavljuje Ministarstvo ekonomije, Akcionarskom fondu biti priključene i akcije JAT-a, Galenike i još nekih državnih preduzeća prodatih na tenderu. Naposletku će u ovaj fond ući i javna komunalna preduzeća, kada dođe red za njihovu privatizaciju. „Šta to sve vredi, kada tu nema najvećih i najboljih državnih firmi“, kaže Zec. „Ako nas nisu poslušali kada smo predlagali da osnuju Nacionalni privatizacioni fond u kome bi bilo najmanje 15 odsto akcija svih javnih preduzeća - a moglo je biti svih 30 odsto pa da i zaposleni i bivši zaposleni dobijaju te akcije, jer nije isto dobiti akcije NIS-a i akcije JAT-a ili Železnice - mogli su sada to da urade. NIS je već prodat, akcije podeljene i sa tim je gotovo. Ali u aktivu tog fonda mogli su da stave ostala preduzeća. Međutim, ne, oni su ostali pri tome da emituju akciju na osnovu aktive koja ne vredi ništa“. U ministarstvu se diče time što novi Akcionarski fond neće imati novozaposlene, ali upravo državno upravljanje njime izaziva sumnje i ekonomista i investicionih savetnika. Ivan Kalafatić se plaši državnog upravljanja fondom, jer tu uvek ima prostora za korupciju, nesavestan rad i manipulaciju. I Milan Marinković, predsednik Grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima, kritikuje osnivanje Akcionarskog fonda, tvrdeći da je država izabrala pogrešan model. „U proteklih nekoliko godina okolnosti na finansijskom tržištu značajno su se promenile. Manje je investitora i kapitala raspoloživog za investiranje, što je otežavajuće naročito kada je reč o akcijama kompanija koje nisu u vrhu domaće ekonomije. Stoga je ideja da Akcionarskim fondom upravlja država pogrešna. Pasivno upravljanje akcijama kompanija koje nisu izuzetnog kvaliteta ne može dati rezultat, potrebno je aktivno upravljanje, stalna komunikacija sa kompanijama i investitorima, učešće u korporativnim procesima i pritisak na većinske akcionare da podignu nivo transparentnosti poslovanja, a za to država nema resursa i ne treba time da se bavi. Rešenje koje predlaže vlada znači i rizik političkih optužbi, afera i sukoba, jer će Fondom upravljati savet izabran od strane države“ kaže Marinković. Ova grupacija ponudiće u narednim danima nadležnom ministarstvu svoj predlog izmena Zakona o besplatnoj podeli akcija, koji umesto državnog upravljanja podrazumeva formiranje pet zatvorenih investicionih fondova. Građanima bi, zatim, bile podeljene akcije tih fondova, dok bi upravljanje njima bilo raspodeljeno tenderom na više firmi što bi stvorilo neophodnu konkurenciju. Marinković uverava da bi u slučaju da se prihvati njihov predlog, građani dobili pet vrednih akcija kojima bi se trgovalo na berzi. „Mi predlažemo da se fondovi osnuju sa trajanjem od 12 godina, ali da se nakon tri godine izmere rezultati, na osnovu prinosa, cene akcije i likvidnosti na berzi, pa da se sa dva najbolja društva za upravljanje investicionim fondovima produži ugovor na još tri godine, a ostala tri fonda bi ponovo na konkursu uzela na upravljanje neka druga društva“. NIN-ovi sagovornici sumnjaju u mogućnost da građani dobiju bar približnu vrednost od obećanih 1.000 evra, računajući i akcije NIS-a, EPS-a, Telekoma, Aerodroma i Akcionarskog fonda. S druge strane, kako bi makar pokušala da ispuni dato obećanje, država menjajući postojeći Zakon o besplatnim akcijama građanima ustupa i ono što ranije nije planirano. Naime, dosada su prihodi od prodaje akcija iz Akcijskog fonda išli u budžet. Utapanjem ovog fonda u novi, Akcionarski fond i prihod od prodaje ovih akcija ići će građanima. Umesto da prihodi od prodaje akcija Akcijskog fonda idu u budžet kao sada, koji pati od deficita, ići će u Akcionarski fond, dakle u besplatnu distribuciju građanima.  Najznačajnija preduzeća u portfelju Akcionarskog fonda Akcijski fondPrivatizacioni registar TigarDIN EnergoprojektDIV ProgresBeopetrol SimpoFrikom JumkoTakovo BASTrajal AutosaobraćajPZP Beograd Župa Vojvodina put Duvan LJubovijaRubin Imovina Akcionarskog fonda Početna imovina(u mlrd. RSD) Akcijski fond24 Privatizacioni registar5,2 Ukupno29,2 Naknadna imovina 15% kapitala preduzeća prodatih na tenderu (Jat, Galenika...) 15% kapitala javnih komunalnih preduzeća 15% kapitala drugih preduzeća sa učešćem državnog kapitala Izvor za tabele: Agencija za privatizaciju