Razvod na italijanski način

Fijatov “500” nesumnjivo je mit italijanske republike 20. veka. Ili, kako je prošle sedmice na konferenciji za novinare izjavio italijanski ministar ekonomije Đulio Tremonti: “Automobil je za Italijane 60-ih godina prošlog veka značio: slobodu, promenu, pokret, napredak, industrijalizaciju, bolje sutra, budućnost koja obećava.” Drugim rečima, posleratna istorija Fijata, zapravo je istorija italijanskog savremenog kapitalizma. Zajedno su rasli, razvijali se, delili dobro i zlo. Kada je krajem 80-ih torinska automobilska kuća posrtala država je uvek priskakala u pomoć. Fijat je vraćao dug otvaranjem novih radnih mesta, uključujući i industrijski nerazvijeni jug Italije, Siciliju, gde je izgrađena fabrika Termini Imereze, danas jedan od glavnih kamenova spoticanja na relaciji Fijat - Berluskonijeva vlada. Pravi raskol između italijanske države i torinske automobilske kuće počinje Fijatovom krizom 2004-2005. godine. Da bi se isplivalo iz krize prvi put u svojoj preko 100 godina dugoj istoriji Fijatovo rukovodstvo donosi odluku preokreta: postavlja novi moderni mladi menadžment, predvođen iskusnim Serđom Markioneom, čiji je prvi potez - raskid ugovora sa američkim DŽeneral motorsom , 14. februara 2005. godine. Zbog datuma ovaj događaj je poznat kao “razvod Sveti Valentin” . Markione uspeva sa novim stabilnim menadžerskim timom jasno da identifikuje akcioni pravac kompanije, maksimalno je usmerivši na svetsko, globalizovano tržište. Narednih godina Fijat je beležio samo uspehe, uključujući i celu gamu novih modela. Eko-program automobila, postao je neprikosnoven u svetu. Ali sve se radikalno menja u drugoj polovini 2008. kada počinje svetska ekonomska krizoa. Prvi čovek torinske kompanije, tada je dao sumornu prognozu: ”Na svetskom automobilskom tržištu opstaće samo giganti, koji su u stanju da proizvedu i prodaju šest miliona četvorotočkaša godišnje”. Zbog toga Markione kreće u akciju, procenjuje moguće partnere, ciljajući na sve četiri strane sveta. Preko Krajslera širom otvara vrata američkog tržišta za Fijat, obezbeđujući parče od 32 odsto. Fabrike u Brazilu osvojile su 21odsto kupaca Južne Amerike. Kupovinom Zastave u Kragujevcu pokriva se istočnoevropsko tržište. Nedavno je Fijat postigao dogovor sa ruskim Solersom o proizvodnji 500.000 automobila i sa kineskom automobilskom grupom Guangzhou, sa čijih će traka godišnje silaziti 140.000 četvorotočkaša i 200.000 motora. Paralelno, na nacionalnom, italijanskom tržištu Markione zatvara fabrike. Čak i da nije kriza, to je isuviše jak udarac za Berluskonijevu vladu. Odlučan, direktan i surovo poslovan u susretima sa predstavnicima vlade, sindikatima i radnicima, on iznosi markantne podatke: “Fabrika na Siciliji Termini Imereze, nije konkurentna, proizvodi gubitke. Fijat nije u situaciji da to toleriše, pa je odluka o zatvaranju fabrike konačna”. Sem toga, zbog pada prodaje automobila početkom ove godine rukovodstvo Fijata zatvorilo je sve fabrike u Italiji i poslalo na prinudni odmor sve zaposlene, oko 30.000 radnika. Novi šamar italijanskoj vladi, koja je uzvratila upozorenjem da će zbog zatvaranja fabrika izostati pomoć države po sistemu “staro za novo”. Pred prvim čovekom Fijata, sada je novi, izuzetno veliki izazov. Markione mora da realizuje projekat da u fabrici Pomiljano, jednoj od najvećih u Italiji, investira u proizvodnju 250.000-300.000 automobila godišnje. To je jedini način da ta fabrika opstane. Zadatak nimalo lak, posebno kada se zna da je 5.200 zaposlenih u Pomiljanu proizvelo 36.000 automobila 2009. godine. U Fijatovoj fabrici u Poljskoj, gde je radna snaga znatno jeftinija, 6.100 zaposlenih proizvelo je 600.000 automobila. Dakle, reč je o pravom izazovu i za Fijat i za državu, jer povećanjem proizvodnje u Pomiljanu igra se odlučujuća bitka koja treba da pokaže da li Italija i dalje želi da ostane veliki proizvođač automobila ili prihvata lagano propadanje u tom sektoru. Generalni sekretar torinskog FIOM-a (Federacija službenika i radnika metalurgije) Đorđo Airaudo pak smatra da problem krize u automobilskoj industriji Fijat ne može da reši sam. “Od početka svetske krize italijanska vlada je potpuno odsutna. Za razliku od francuske i nemačke vlade, ona nema plan o budućnosti nacionalne automobilske industrije i zato je glavni krivac za sadašnju izuzetno tešku situaciju.” Komentator rimske “Republike” Marko Panara podseća da “Italija već određeno vreme nije jedino tržište Fijata, već jedno od brojnih tržišta automobila torinske kompanije. Fijat će, naravno, u Torinu ostati ali samo sa određenim aktivnostima, kao što su projektovanje, dizajnerski studiji i finansije, dok su fabrike rasute po celom svetu”, piše Panara, ilustrujući svoj stav podatkom da se u svim italijanskim fabrikama proizvede “samo” 650.000 Fijatovih automobila, dok iz fabrika u Brazilu godišnje izađe 730.000. Italijani očigledno tek moraju da se pomire sa posledicama bumeranga savremenog kapitalizma. To se vidi po tome što je 15-dnevni prinudni odmor više od 30.000 Fijatovih radnika zasenila vest da su menadžeri torinske automobilske kuće, koja je zabeležila gubitak u poslovanju 2009, za istu godinu podelili veći bonus nego 2008. Umesto jedanaest čak devetnaest miliona evra.  Fijat u Srbiji Putin zna Portparol torinskog Fijata, Ričard Gadezeli, priznao je da ne može da predvidi šta će se na tržištu automobila događati u budućnosti, pa ne zna ni šta će biti sa fabrikom u Kragujevcu. Ali obustavljanje proizvodnje u pogonima u Italiji, po njemu, nema veze sa inače malim proizvodnim kapacitetima u Srbiji, koji zavise od domaćeg, a ne od evropskog tržišta automobila. U prestonici Šumadije još nemaju razloga da ne veruju ovakvim uveravanjima iz Fijata, bar što se tiče montaže “punta” od delova uvezenih iz Italije, čime se kragujevačka fabrika isključivo i bavi. Ali sa „određenom bojazni” gledaju na obećane investicije potrebne da 2012. godine dobiju novu fabriku „sa novom fizionomijom i dva nova modela automobila”. Zahvaljujući podsticajnim merama, za čije isticanje Fijat vezuje privremeno zatvaranje svojih italijanskih pogona, tržište automobila u zapadnoj Evropi prošle godine je imalo rast od jedan odsto, dok slične podsticajne mere u Srbiji, koje su važile samo za kragujevački „punto“, nisu spasile njeno tržište novih automobila od prošlogodišnjeg pada od oko 20 odsto. “Punto klasik” iz Kragujevca u tom tankom poslu držao se dosta dobro sa 16.829 prodatih komada, što je 37 odsto prošle godine kupljenih novih automobila (45.591). Ako je za utehu, države u regionu imale su mnogo veći pad prodaja. Srbija je jedina država u regionu gde je u januaru 2010. godine prodato više novih automobila nego u istom mesecu prošle godine. Dok je prodaja u Bugarskoj pala za daljih 47 odsto, u Mađarskoj za 55 odsto, Rumuniji za čak 85 odsto, u Srbiji je u januaru prodato nešto više od 1.800  novih automobila (311 “punta”) prema 1.449 u januaru prošle godine. Poznavaoci smatraju da iz ovog rasta ne bi trebalo izvlačiti optimističke zaključke. Tokom januara prošle godine kupovina automobila je stala u očekivanju snižavanja carina na njihov uvoz (koje je i stupilo na snagu 1. februara) što je bazu za poređenje učinilo nerealno niskom. Preduzeće Fijat automobili Srbija dosad je preuzelo oko 1.000 radnika Zastave, koji rade na montaži “punta”, umesto 2.433 koliko je originalnim ugovorom između Fijata i Vlade Srbije bilo planirano. Još oko 1.300 radnika radi na dislokaciji opreme stare fabrike ili je na čekanju. NJih plaća budžet Republike Srbije, za šta je odvojeno 250 miliona dinara ili 2,5 miliona evra. Čak i obožavaoci posla „Fijat-Srbija” smatraju ga za skupu, ali navodno jedino moguću operaciju. Da li će biti i isplativa - ne znaju. Pošto se u račun isplativosti knjiže i socijalne i političke dobiti koje je novčano teško izraziti. Kao poslednja slamka spasa ili opravdanosti pri ruci im se našao, a ko bi drugi, nego ruski premijer Vladimir Putin. On je firmi koju je  Fijat nedavno osnovao sa Sollers-om,  drugim po veličini ruskim proizvođačem automobila, stavio u izgled ruski državni kredit od 2,1 milijardu  evra sa rokom otplate od 15 godina. Pod uslovom da pravi automobile sa najmanje 50 odsto ruskih delova. U Rusiji je prodaja automobila prošle godine pala za 37 odsto, a u januaru ove pad je nastavljen - minus 49 odsto.