Zabrinut sam za Bosnu

Nerešeni konflikti na Kavkazu najverovatnija su žarišta u evroazijskom regionu. Pojačano vojno prisustvo Moskve u gruzijskom separatističkom regionu Južnoj Osetiji i njene političko-ekonomske veze s tim područjem, kao i sporadično nasilje niskog intenziteta, uvećavaju opasnost od pogrešne procene ili prekomerne reakcije koja bi dovela do obnovljenih borbi. Potencijalna žarišta u Evroaziji i na Balkanu Iako je u prošloj godini ostvaren napredak ka približavanju Turske i Jermenije, to je uticalo na delikatni odnos Jermenije i Azerbejdžana i pojačalo opasnost od obnovljenog sukoba oko Nagorno Karabaha. Ekonomska kriza i politička konkurencija među najvišim ukrajinskim rukovodiocima prete nestabilnošću u Ukrajini, posebno u vezi s ovogodišnjim predsedničkim izborima. Nadmetanje između predsednika Juščenka i njegovih glavnih rivala, premijerke Julije Timošenko i lidera Partije regiona Viktora Janukoviča gurnulo je ekonomsku reformu u drugi plan i iskomplikovalo odnose s Rusijom oko plaćanja gasa. Povrh toga, nepoštovanje uslova koje su propisale međunarodne finansijske institucije dovelo je privredu te zemlje u još ugroženiji položaj. Centralnoazijski režimi - Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan i Turkmenistan - dosad su u celini gledano stabilni, ali je teško predvideti koliko će to potrajati. Autokratska rukovodstva u tim regionima, krajnje personalizovana politika, slabe institucije i društvena neravnopravnost otežavaju političko predviđanje i povećavaju mogućnost nasilja ili pojačanih antiameričkih osećanja. Takođe postoji zabrinutost u vezi sa sposobnošću tih država, posebno Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana, da se uspešno uhvate u koštac s izazovima u slučaju širenja islamskog ekstremizma iz Pakistana i Avganistana. Ti rizici su dodatno pojačani ekonomskom krizom, usled koje su smanjene doznake iz inostranstva, kao i višegodišnjom nestašicom hrane i energije u nekim delovima centralne Azije. Varnica sukoba mogla bi se naći u nadmetanju oko vode i obradivih površina, kao i u etničkim napetostima. Događaji na Balkanu ponovo će predstavljati glavne izazove za stabilnost Evrope u 2010. godini. Kontinuirano komplikovan međuetnički suživot u Bosni i Hercegovini i pitanje srpske manjine na Kosovu, posebno na severu Kosova, i dalje su izvori napetosti koji zahtevaju diplomatski i bezbednosni angažman Zapada. Procenjujemo da će SAD i Evropa zadržati znatan uticaj na zapadnom Balkanu. Priroda njihovog angažmana - uključujući tu sposobnost Vašingtona, Brisela i ključnih zemalja-članica EU da zajednički rade i da deluju kao jedinstveni front - značajno će uticati na kurs tog regiona u budućnosti. I dalje sam zabrinut u pogledu buduće stabilnosti Bosne. Mada se ne čini da neposredno predstoji široko rasprostranjeno nasilje niti formalni raspad države, etnički programi i dalje zauzimaju dominantno mesto u političkim procesima, dok su reforme zaustavljene zbog neprestanog sporenja među trima glavnim etničkim grupama. Strane nisu uspele da se dogovore o zakonskim promenama koje su EU i SAD zajednički predložile krajem 2009. godine, čime su podriveni napori za jačanje centralne vlade kako bi ona bila kadra da uvede zemlju u NATO i EU. Lideri bosanskih Srba nastoje da vrate na početak neke reforme, upozoravaju da će pravnim sredstvima osporavati autoritet međunarodne zajednice i polažu pravo na to da na kraju održe referendum o otcepljenju, što sve doprinosi rastućim međuetničkim napetostima. Sva je prilika da će se ovakva dinamika nastaviti, budući da će bosanski lideri zaoštravati svoje pozicije kako bi što više privukli nacionalistička biračka tela pred jesenje izbore. Više od 60 zemalja, uključujući tu i 22 od 27 zemalja-članica EU, priznalo je državu Kosovo, ali će narednih godina Priština ostati zavisna od međunarodne zajednice kada je reč o ekonomskoj i razvojnoj pomoći, i o diplomatskoj i potencijalnoj bezbednosnoj podršci neophodnoj za dalje jačanje državnog statusa. Većina srpskog stanovništva i dalje se okreće Beogradu i opire se integraciji u kosovske institucije, mada se to, kako izgleda, na jugu Kosova polako menja. Uticaj vlade Kosova u delu na severu Kosova u kome Srbi čine većinu izuzetno je slab. Prisustvo NATO, iako je smanjeno, još uvek je potrebno za odvraćanje nasilja, a njegovo pokroviteljstvo nad Kosovskim snagama bezbednosti koje su još u povoju, od ključnog je značaja za efikasnost i demokratski razvoj tih snaga. Lideri Srbije zalažu se za evropsku budućnost i predsednik Tadić želi brzi napredak ka članstvu Srbije u EU, ali Beograd ne pokazuje znake prihvatanja nezavisnosti Kosova, niti spremnosti da se prema tome konstruktivno postavi. Čini se da Beograd iščekuje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti prištinskog proglašenja nezavisnosti da bi potom odlučio kako će dalje isticati pravo koje polaže na Kosovo. Očekuje se da to mišljenje bude doneto sredinom godine. Srbija se često okreće Moskvi tražeći političku i ekonomsku podršku. Izmenjena opasnost za globalnu privredu Pre godinu dana ukazivao sam na opasnost za globalnu privredu, koja je u to vreme bila u slobodnom padu i izazivala strahovanja od globalne depresije. Neviđeno snažnim odgovorom vlada i centralnih banaka u većini velikih privreda nadoknađen je iznenadni pad aktivnosti privatnog sektora i postavljeni su temelji za globalni oporavak za koji većina prognostičara očekuje da će se nastaviti tokom 2010. godine. Azija koju predvode Kina, Indija i Indonezija globalno je najjači region i pomogla je da se i drugde podrži povratak na privredni rast. Ova godina će verovatno biti godina ekonomske tranzicije u kojoj će se vlade i centralne banke suočiti sa neophodnošću donošenja teških odluka o tome kako i kada započeti ukidanje stimulativnih mera onda kada njihove privrede počinju snažnije da funkcionišu. Pogrešni koraci u okviru izlazne strategije lako bi mogli unazaditi oporavak, posebno ako se pred potrošnjom domaćinstava i privatnim investicijama koje su počele da igraju značajniju ulogu u oporavku kao prepreke postave inflacija ili politički pritisci za konsolidovanje budžeta. Ta opasnost je najveća u Evropi gde je oporavak anemičan; sva je prilika da će neke vlade početi da konsoliduju svoje budžete uprkos slabim ekonomskim uslovima. Finansijska kriza je povećala budžetski deficit industrijskih zemalja i napori da se deficit smanji verovatno će u najvećem delu ove decenije ograničiti sredstva koja se u Evropi i Japanu izdvajaju za prioritete u inostranstvu - pružanje podrške naporima za stabilizaciju Avganistana, pomaganje siromašnijim zemljama u otklanjanju problema prouzrokovanih klimatskim promenama i smanjenju emisija ugljen-dioksida, pomaganje u slučaju elementarnih nepogoda - kao što će ograničiti i sredstva koja izdvajaju za sopstvenu vojnu modernizaciju i bojevu gotovost. Opasnost od kontaminacije riskantnim vrednosnim papirima se smanjuje, ali nije netragom nestala. Tržišta većine novih privreda pregrmela su krizu, obnavljaju se međunarodne privatne investicije, a MMF ima materijalnu mogućnost da interveniše kad je to neophodno. Ipak, privrede nekolicine zemalja još su ugrožene uprkos poboljšanom globalnom okruženju. Pakistan i Ukrajina i dalje se bore da srede svoje privrede i verovatno će se suočiti sa ekonomskim nazadovanjem, posebno ako izgube podršku MMF i drugih izvora finansiranja. Bugarska, Estonija, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Letonija, Litvanija i Rumunija i dalje su krhke a evropske banke će se, u slučaju raskida veze nacionalnih valuta s evrom, suočiti sa novim pritiscima. Prošlogodišnji za dlaku izbegnuti bankrot kompanije Dubai vorld jasno pokazuje da bankrotstva velikih kompanija i dalje imaju potencijal da odvrate investitore usled pooštrene procene rizika i da prouzrokuju probleme u vezi sa dugovima korporacija. Masovna ubistva Masovno ubistvo civila - koje se definiše kao namerno ubistvo najmanje hiljadu nenaoružanih civila određenog političkog identiteta čiji je izvršilac država ili akteri pod pokroviteljstvom države u jednom događaju ili tokom dužeg neprekinutog perioda - stalna je odlika globalnog pejzaža. Tokom minule tri godine epizode masovnih ubistava odvijale su se kroz nasilje, izgladnjivanje ili smrt u logorima. Proletos je po svoj prilici došlo do masovnog ubistva u Sri Lanki: oko 7.000 civila ubijeno je tokom vojne pobede Kolomba nad Oslobodilačkim tigrovima tamilskog Elama, prema procenama UN. Opasnost od masovnog ubistva podstaknuta je prisustvom tekućeg unutrašnjeg sukoba ili krize režima, u kombinaciji sa relativno siromašnim društveno-ekonomskim uslovima, međunarodnom izolacijom, nedavnim protestima, diskriminatornom politikom ili čestim prevratima. U takvim kontekstima, masovna ubistva su po pravilu smišljena strategija kojom nova ili ugrožena elita nastoji da potvrdi svoju državnu vlast ili ustanički autoritet, kako bi se teritorija očistila od pobunjenika ili kako bi se stanovništvo odvratilo od pružanja podrške ustanicima ili antivladinim pokretima. Ako razmatramo šta će se događati u narednih pet godina, izvestan broj zemalja u Africi i Aziji izložen je znatnoj opasnosti da dođe do novog masovnog ubistva. Sve zemlje koje su izložene tom riziku prolaze kroz unutrašnje sukobe ili krize režima ili im ozbiljno prete takvi sukobi i krize i kod njih se ispoljava jedan ili više dodatnih faktora rizika za masovno ubistvo. Među tim zemljama novo masovno ubistvo ili genocid najverovatnije će se dogoditi u južnom Sudanu.