Rajko Maksimović kompozitor

Rođen 27. jula 1935. g. u Beogradu. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu, diplomirao 1961. a magistrirao 1965. Kao Fulbrajtov stipendista, proveo godinu dana na usavršavanju, na Univerzitetu u Prinstonu. Od 1963, kada je izabran za asistenta, prošao je sva zvanja do redovnog profesora za kompoziciju i orkestraciju, u kom zvanju je i penzionisan 2001. Od 2001. do 2004. bio je profesor kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Najznačajnija dela su mu iz oblasti horske, odnosno vokalno-instrumentalne muzike, a prema tekstovima iz naše dalje ili bliže prošlosti: Kad su živi zavideli mrtvima, Buna protiv dahija, NJegošev Testament, Pasija Svetoga kneza Lazara, Iskušenje, podvig i smrt Svetog Petra Koriškog, Možda spava. Za svoj rad dobio je nekoliko značajnih nagrada i priznanja, među kojima i Hristićevu, Mokranjčevu i Oktobarsku nagradu, a 2007. Vukovu nagradu za životno delo. U poslednje vreme uglavnom radi na ranijim kompozicijama – prerađuje ih za manje izvođačke sastave, odnosno neke je uspeo da prilagodi za izvođenje na engleskom. Oženjen je (po drugi put). Iz prvog braka ima ćerku Bojanu, koja je slikarka. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da će moja PASIJA Svetoga kneza Lazara, posle 21 godine, u decembru, najzad, opet biti izvedena na koncertu. Šta je za vas najveća nesreća? Gubitak deteta. Kad vam je neprijatno? Kad gledam kako pauk odnosi neka kola, koja nikom ne smetaju! Koju pesmu volite da pevate? Svakodnevno sam u društvu nekih svojih pesama, ali se to menja, skoro iz dana u dan... Šta vas izluđuje? Petarde za Novu godinu, kao i automobilski alarmi. Treba ih zabraniti! Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Upravo na gorepomenutu Pasiju Svetoga kneza Lazara. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Dirigentima, koji su moje note pretvarali u muziku – a najviše Bori Simiću, Darinki Matić-Marović, Mladenu Jaguštu, Aci Pavloviću ... Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? U saunu nikada ne idem. Dovoljno mi je znojenja i izvan nje. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Imam to što imam i time sam uglavnom zadovoljan Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Ako i kada sam nekome, nešto (slučajno) loše učinio – sigurno sam se ODMAH i izvinio. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? O „mojim dobrim osobinama“ svakako nisam ja pozvan da sudim, a naročito ne o tome kako na njih drugi gledaju. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Smatram da sam prilično samokritičan i da sam, u skladu sa tim, tokom vremena, dosta toga menjao na sebi, nadam se – nabolje. Šta je vaša najdragocenija imovina? Moje kompozicije, a naročito: NJegošev Testament, Pasija, Buna protiv dahija, Kad su živi zavideli mrtvima, Možda spava. Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Ne bih o tome. Suviše je aktuelno! Koje su vaše skrivene slabosti? Ako uočim neku, ja je NE SKRIVAM nego nastojim da je popravim. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? . Vlast, jednostavno, nije za mene! ... Ali evo: zabranio bih alarme! Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Narod izabere (a mnogi ignorišu izbore!) a posle nam je neko drugi kriv ako vlast ne valja. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Ni sa jednom! Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Pesnik i aforističar Duško Radović i Vlastimir Peričić, kompozitor i muzikolog, bio je živa enciklopedija. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Sâm projekat, bilo kakav da je, ne donosi sreću, nego – eventualno – njegova realizacija. Za kog slikara biste dali najviše para? Stan mi je pun vrlo lepih i dragih slika (uglavnom moje ćerke Bojane, ali ima i drugih) i ne verujem da bih ijednu od njih zamenio za neku (nečiju) drugu. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Ne sećam se da sam, u dečjem uzrastu, imao planove takve vrste. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Ne bavim se snovima. Kako biste voleli da umrete? Trenutno – od infarkta! Ali, to mi se, nažalost, sigurno neće desiti, jer imam savršen krvni pritisak – 120/80. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Pa, ne bih da i tu pomažem! Neka se čovek malo i sâm pomuči!