Farsa u režiji vlasti

Važno je to što je u Srbiji prvi put urađena kakva–takva revizorska kontrola budžeta, što je dovelo i do podnošenja 19 prekršajnih prijava protiv grupe sadašnjih i bivših ministara, kao i nekolicine drugih državnih činovnika. Uprkos tome, javnost i dalje sumnja u spremnost srpskih vlasti da se ozbiljnije podvrgnu kontroli trošenja para koje se u državnu kasu slivaju iz džepova poreskih obveznika. Mnogo je činjenica koje sumnjičavim građanima daju za pravo. Više od četiri godine prošlo je otkako je, novembra 2005. godine, Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen. Skoro dve godine bilo je potrebno poslanicima da izaberu Savet DRI, na čijem se čelu od septembra 2007. godine nalazi Radoslav Sretenović. Taj datum se formalno vodi i kao datum kad je Savet počeo da radi, iako su se prvog ozbiljnijeg zadatka u DRI prihvatili tek 2009. godine, kad su počeli da kontrolišu kako su se trošile pare iz budžeta Srbije za 2008. godinu. Sve u svemu, skoro pet godina potrošeno je na to da se u javnost, a i pred sudije, izađe sa 19 prekršajnih prijava protiv sadašnjih i bivših funkcionera i to za, uglavnom, učinjene formalne, proceduralne propuste. Da stvar bude još gora, može da se dogodi da neke od tih prijava, doduše manji broj, zbog zastarelosti budu i odbačene. Predsednik Saveta DRI, naravno, mogućnost odbacivanja prijava ne dopušta, jer su, kako je izjavio medijima, „posao završili po zakonu“. Sve dileme oko zastarelosti su, dakako, mogle da budu izbegnute da su u DRI postupili u skladu sa zakonom koji dozvoljava mogućnost podnošenja prijave još tokom revizije. Ostaje nejasno zbog čega to pravo nisu iskoristili, ali je i to sigurno dodatno doprinelo stvaranju slike o tome da ceo postupak nije potpuno javan i iskren. Više od ovoga, možda, nije ni moglo da se uradi, s obzirom na to da DRI još radi sa mnogo manje zaposlenih od 117 predviđenih, da su njihove plate i dalje veoma male, s obzirom na značaj posla kojim bi trebalo da se bave, te da DRI i dalje kuburi sa prostorijama. A pravo pitanja su, zapravo, zbog čega Vlada Srbije nije obezbedila sve uslove za rad nezavisnog revizora, odnosno zbog čega parlament još nije raspravljao o izveštaju Saveta DRI za 2008. godinu, iako su poslanici opozicije to zahtevali još pre skoro tri meseca. Za Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, sve je to samo još jedna potvrda nespremnosti srpskih vlasti da se prepuste ozbiljnoj kontroli trošenja budžetskog novca, kao i dokaz da je u Srbiji i dalje parlament pod kontrolom Vlade, iako bi trebalo da je obrnuto. „Sve je ovo zamajavanje javnosti, i priča o prekršajnim prijavama, baš kao i priča o imovinskim kartama funkcionera. Vlast samo pokazuje da ima odlične mogućnosti za manipulaciju, pre svega preko medija. Prava pitanja se ne postavljaju, a suština je da i dalje ne postoji revizija onako kako je predviđeno Zakonom“, kaže Baraćeva za NIN. Posebno je zabrinjavajuća veoma mlaka reakcija parlamenta koji, umesto da oberučke prihvati izveštaj DRI, o njemu još nije raspravljao, iako državna revizija upravo i postoji zbog toga da parlamentu pruži mogućnost da kontroliše kako je Vlada trošila budžetski novac . „Ovde, međutim, Vlada kontroliše parlament, a istovremeno uspeva da stvori takvu situaciju da DRI ne može da radi svoj posao onako kako bi trebalo. Oni su utvrdili ono što su mogli da utvrde, a što se tiče nekakvih formalnih nedostataka, ali i dalje nema prave, dubinske revizije. Ovo što su oni uradili jeste test–revizija“, kaže Baraćeva. A DRI se, prema oceni stručnjaka, bavio samo „vrhom ledenog brega“, odnosno prečešljao je manje od trećine jednog segmenta budžeta. Revizija završnog računa budžeta Republike za 2008. izvršena je, naime, samo u 14 ministarstava, tri uprave i Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije. Van domašaja revizora, pre svega zbog nedostatka kadrova, ostala su poslovanja opština, ali što je još važnije, i poslovanja javnih preduzeća. A upravo je poslovanje javnih preduzeća poput Železnica i Puteva Srbije, u poslednjih nekoliko godina bilo na meti zbog mogućih malverzacija i zloupotreba. Javna preduzeća, istovremeno, važe za jednu od prvih meta pri partijskoj raspodeli plena posle izbora, jer se sumnja da se preko njih u velikoj meri popunjavaju stranačke kase. Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa jedan je od onih koji ipak ne žele da budu previše strogi i naglašava da je glavna vest to što je revizija počela i da ne treba očekivati da se sve reši „u jednom danu“. „Važno je da od sad oni koji upravljaju novcem prikupljenim od poreza znaju da je počela određena revizija, da znaju da i nad popom ima pop, kad je reč o trošenju para. To do sad nikad nije rađeno u Srbiji i to je vest. Sve ostalo je manje–više beznačajno“, kaže Nikolić za NIN. NJega ne zabrinjava ni mogućnost da se, bilo zbog zastarelosti prijava, bilo zbog nečeg drugog, oni kojima preti pokretanje prekršajnog postupka, izvuku nekažnjeno. „To da li će oni da se izvuku manje je važno od toga da je počela revizija“, ponavlja Nikolić. Da li će se nešto promeniti u prilično lošem statusu DRI ukoliko dođe do promene Zakona? Odbor za finansije Skupštine Srbije raspravljao je o izmenama i dopunama Zakona o DRI. NJima je predviđeno da predsednik Saveta, umesto dosadašnjih 93.000 dinara, mesečno prima 230.000 dinara, plus naknadu za stan i odvojeni život, ukoliko ne živi u Beogradu, što je slučaj sa Radoslavom Sretenovićem. Sveukupno, to bi iznosilo oko 300.000 dinara. Plate bi sa sadašnjih od 60.000 do 80.000 dinara na 143.000 dinara trebalo da budu povećane i državnim revizorima, a to je jedan od glavnih preduslova da se na DRI privuku kvalitetni kadrovi. Plate revizora u privatnim revizorskim agencijama su, inače, višestruko veće i iznose i po nekoliko hiljada evra! „Vlast mora da omogući Državnoj revizorskoj instituciji da radi, da im stvori uslove za rad, da im obezbedi prostorije, dobre plate, kako bi mogli da angažuju najkvalitetnije kadrove. Kažu da nema odgovarajućih prostorija za DRI, a istovremeno ni ne znaju čime sve država raspolaže. Pa u izveštaju DRI o reviziji budžeta za 2008. piše da Direkcija za imovinu ne vodi urednu evidenciju o stanju korišćenja državne svojine, kao i da su evidencije koje se vode u Direkciji za imovinu nekompletne i nepouzdane“, kaže Verica Barać. Vlada Srbije je još u decembru 2009. godine utvrdila da su za propuste koji su navedeni u Izveštaju DRI o trošenju budžetskih sredstava za 2008. godinu, uglavnom odgovorne knjigovođe. Premijer Mirko Cvetković tada se sa svojim ministrima dogovorio da se organizuje interni seminar u svim ministarstvima za službenike koji su zaduženi za knjigovodstvo, sa namerom „da se u svim slučajevima gde je to moguće otklone utvrđene nepravilnosti, kao i da se obezbede uslovi da se takve greške više ne događaju“. Verica Barać, međutim, sumnja da to samo znači da će „obučiti knjigovođe da rade tako da prikriju sve nedostatke, a ne i da se spreče malverzacije“. Sličan sastanak sa ministrima, ovog puta sa onima protiv kojih su podnete prekršajne prijave, Cvetković je organizovao i prošle nedelje, kad je ponovio da će Vlada ubuduće preduzeti sve da se slični prekršaji u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava ne ponove. Ministri su ga, pak, kako je rekao, obavestili da su oni pripremili svu dokumentaciju u vezi sa utvrđenim nepravilnostima i da će ona biti predstavljena u toku prekršajnog postupka na sudu. Baš zbog toga što je reč o prvoj reviziji budžeta u Srbiji ne bi bilo dobro da se ceo slučaj okonča u skladu sa narodnom izrekom „da se prvi mačići u vodu bacaju“. To bi, gotovo je sigurno, u nepovrat srušilo bilo kakav autoritet i integritet Državne revizorske institucije, već na samom početku njenog rada, kome su prethodile, i bukvalno, porođajne muke. Jasno je, takođe, i da se bez poboljšanja uslova za njihov rad ne mogu očekivati ni bolji rezultati u kontroli trošenja novca poreskih obveznika. A samo angažovanjem dovoljnog broja kvalitetnih, stručnih revizora, koji neće podleći eventualnim političkim pritiscima, biće moguće da se ubuduće izbegnu primedbe poput onih koje je pre nekoliko dana izrekao jedan od „progonjenih“ ministara, Tomica Milosavljević, da u reviziji DRI nije bio jasan princip izbora institucija u kojima će se vršiti revizija, niti princip odlučivanja protiv koga će biti podnete prijave.