Koincidencija

Dva su se dosta neočekivana događaja vremenski podudarila – odluka o prodaji udela u Telekomu i ostavka guvernera NBS. Sasvim slučajno, ili postoji nešto što ih povezuje? Guverner je podneo ostavku iz ličnih razloga. Iza ovog objašnjenja mogu se nalaziti različite pobude, ali ih ovde neću istraživati. Valja se, međutim, osvrnuti na niz zanimljivih pitanja u vezi sa najavljenom prodajom Telekoma. Prvo je pitanje: treba li uopšte da se otuđi većinski udeo u tako profitabilnom preduzeću? Odgovor je potvrdan – većinski udeo Telekoma ne treba zadržavati u državnom vlasništvu – iz najmanje dva razloga. Jedan je da profit koji stvara to preduzeće ipak nije dovoljan za ulaganja u razvoj koja bi jačala konkurentsku sposobnost preduzeća na tržištu (situacija sa celokupnim javnim sektorom je takva da se ne može očekivati da će ta ulaganja dokapitalizacijom povećati država). Drugi razlog je to da država ne može da obezbedi menadžment koji bi preduzeću kontinualno obezbedio optimalan razvoj nezavisno od izbornih rezultata i personalnih promena zavisnih od tih rezultata. Ali prodaji treba da prethodi izdvajanje infrastrukture, prenosne mreže fiksne telefonije u posebno preduzeće kome bi većinski vlasnik ostala država, kako bi se izbeglo da budući većinski vlasnik Telekoma zadrži monopol nad infrastrukturom, koja mora biti dostupna konkurenciji. Drugo pitanje se tiče udela koji će se izložiti prodaji. Najavljeno je da će se prodati 40 odsto vlasništva. Budući da grčki OTE već poseduje 20 odsto, država (i budući mali akcionari) neće više imati većinski udeo, ali bi većinski vlasnik, bez konkurencije pri kupovini, mogao postati Dojče Telekom (Deutcshe Telekom), koji već većinski poseduje OTE. Svi ostali eventualni kupci većinski udeo mogli bi da steknu tek ako uspeju da pokupe akcije manjinskih akcionara. Međutim, ponuda većinskog paketa generiše povoljniju cenu jer je u toj ceni sadržana i posebna premija za kontrolu (takeover premium). Država zato treba da ponudi 51 odsto i da pod tim uslovima raspiše tender. Inače – treće pitanje odnosi se na način prodaje – odluka da se ide na tender, a ne na inicijalnu javnu ponudu je ispravna, jer ovaj drugi metod prati svojom cenom vrednost ključnih berzanskih indeksa, koji u ovom trenutku još uvek nisu na svojim pretkriznim vrednostima; dovoljno konkurentan tender može da otkrije i stvarnu vrednost akcija Telekoma. Četvrto pitanje je najkontroverznije. Zašto se ovoj prodaji pristupa baš sada, zašto je odluka o njoj doneta, bar za javnost, tako iznenada? Pravo pitanje je da li su cene (vrednosti akcija) telefonskih kompanija najatraktivnije u ovom trenutku, da li će iduće godine opasti. Ako je tako – promptna prodaja bila bi opravdana. Ali, je li verovatno da je tako? Ovde dolazimo do one koincidencije istaknute u naslovu. Na jednoj strani, na osnovu treće revizije našeg stend baj aranžmana sa MMF-om, bord njegovih direktora je odobrio povlačenje treće tranše kredita i objavio saopštenje u kome je povoljno ocenio monetarnu politiku (na drugim sektorima, rečeno je, dogovoreni uslovi su ispunjeni, ali pretežno ad hoc merama, pa se navodi čitav niz zadataka koji stoje pred vlastima da bi se sistemski i sistematski obezbedio stabilan razvoj). I onda upravo guverner centralne banke podnosi neopozivu ostavku! Imaju li njegovi lični razlozi neke veze sa orkestriranom kampanjom u decembru protiv NBS zbog deviznog kursa, odnosno njegovog kretanja koji je doneo gubitke velikim uvoznicima sa pogrešno alociranim investicijama u vreme svetske krize? Na drugoj strani, prodajom Telekoma se u osnovi ponavlja scenario u kome je priliv kapitala iz inostranstva od privatizacije, uprkos deficitu u trgovinskom bilansu, održavao kurs dinara unutar zone istrajne aprecijacije. U stvari, u slučaju dodatnog priliva inostranog kapitala uvek dolazi do aprecijacijskih pritisaka na kurs domaće valute. Prilivom kapitala u devizne rezerve i eventualnim modifikacijama monetarne politike sada se stvaraju uslovi da se devizne rezerve obimnije koriste za upravljanje kursom. Da li se ulaskom sredstava na račun države kod NBS (od čega će se veći deo investirati nakon konverzije u dinare) samo dobija na vremenu dok tržište ne bude prevedeno na ravan efikasnijeg funkcionisanja (reforma javnog sektora, odstranjivanje monopola i administrativnih rigidnosti, brža i potpunija pravna zaštita učesnika, rigoroznije sankcije za neispunjavanje privrednih ugovora, eliminacija korupcije...) i ekonomski subjekti dovedeni u poziciju da svoju ekonomsku sudbinu imaju u vlastitim rukama, ili se pokušava sa odlaganjem reformi – bar do izbora – pa će i EPS doći na red? Tek kao sekundarno može se navesti upozorenje da bi bilo nedopustivo da se investiranjem sredstava od prodaje Telekoma sada zamene neka druga sredstva i oslobode za tekuću potrošnju.