Dužnici kao spasioci

Najznačajniji zaključak prošlone-deljnog sastanka predstavnika Vlade Srbije, krupnih kapitalista i sindikata, da država ponudi srpskim privrednicima propala preduzeća na restrukturiranje i oporavak, postao je poznat skoro nedelju kasnije. Valjda zbog međusobnog odmeravanja snage države i tajkuna, koji su pravili računicu ko u ovom poslu može više da dobije. Ili izgubi. Izgleda da su korist od ideje pronašle obe strane: krupni kapitalisti u obećanju države da će dobiti subvencionisane kredite, ali i mogućnost da posle velikog odijuma javnosti pokažu društveno prihvatljivo ponašanje kroz brigu o fabrikama i radnicima, a država u mogućnosti da deo svojih muka sa gubitašima i očuvanjem radnih mesta prebaci na privrednike. Ideju o ulasku u gubitaše, kako se nezvanično može čuti, na pomenutom sastanku lansirao je Miodrag Kostić, vlasnik MK komerca, a drugi su se pridružili. - Vlada Srbije prihvatila je predlog najuspešnijih srpskih privrednika i već priprema mapu propalih preduzeća koja će im ponuditi. Još nemamo preciznu sliku koliko ih je niti bih govorio o pojedinačnim primerima - kaže za NIN Rasim LJajić, ministar za rad i socijalnu politiku. Po kom modelu će ta preduzeća biti davana krupnim kapitalistima i koje njihove obaveze će podrazumevati? O modelu će se tek razgovarati. Ima više opcija. Jedna od njih, kojoj naginju privrednici, jeste da uđu u upravne odbore tih preduzeća i da kroz upravljačke odluke pomognu. Država više naginje drugom modelu, a to je da oni kupe ta preduzeća, dobiju udeo u vlasništvu, investiraju i, naravno, ako je bude, dobiju i deo dobiti. Moguć je i model zakupa. Mislim da treba da napravimo dva do tri pilot projekta, poput onoga sa „Kopaonikom” iz Kuršumlije, kojeg je preuzeo Simpo i da vidimo koji je model zadovoljavajući. Kako ćete odlučiti kome šta da date, ako nema tendera? Privrednici će sami izraziti zainteresovanost za određeno preduzeće, sa spiska koji će država objaviti. Oni će morati da pripreme program restrukturiranja i ako on bude prihvatljiv, moći će pod povoljnim uslovima da dobiju preduzeće. Sa druge strane, država će obezbediti povoljne kredite za restrukturiranje i pokretanje proizvodnje. To zvuči kao dogovorna ekonomija Vlade i tajkuna kome će šta pripasti. Nema govora o tome, jer se radi o čistom ekonomskom odnosu. Neće to biti ponuđeno samo nekolicini odabranih, već svakom privredniku u Srbiji koji želi da investira. Govorimo o propalim preduzećima koja ne mogu da se prodaju kao što su možda mogla pre pet godina i kojima je alternativa da propadnu, da se zatvore, a ljudi da ostanu bez posla. Imamo mogućnost da ih pogasimo ili da spasimo šta se spasti može. Ideja je da spasimo bar neka od njih za koja se pokaže da uz investicije mogu da opstanu.