Manjak knjižara, višak javašluka

Najveće muke izdavača u Srbiji mogle bi se lakonski iskazati sledećim rečima: nedovoljan broj knjižara, divlja ulična prodaja, nepostojanje jedinstvene cene, kaže Gojko Božović, vlasnik beogradske Izdavačke kuće Arhipelag. Prema podacima Narodne biblioteke, u Srbiji je prošle godine objavljeno 11.000 knjiga, a na osnovu poslednjeg istraživanja tržišta u Beogradu se proda 56 odsto knjiga, 25 odsto u Novom Sadu, a 19 odsto u ostalim gradovima. To ne znači da ostatak Srbije ne čita, već da u ostalim gradovima gotovo da i nema knjižara, ili nema prave, dobro opremljene knjižare - one koja ima u ponudi dve do tri hiljade naslova. Zaprepašćuje primer Niša, u kome živi oko 265.000 stanovnika, a koji nema pravu knjižaru. A južno i istočno od Niša postoje gradovi sa više od 50.000 stanovnika, bez ikakve knjižare; izuzetak su Leskovac i odnedavno Vranje. Nasuprot tome, u Subotici postoje četiri velike, dobro opremljene knjižare. Rešenje loše ponude i prodaje objavljenih knjiga leži, smatra Božović, u stvaranju nove knjižarske mreže. - Treba u već postojećim prostorima i sa već zaposlenim radnicima u kulturnim institucijama po gradovima u Srbiji, bibliotekama, domovima kulture i kulturnim centrima, otvoriti knjižare – kaže Božović, dodajući da bi to, ujedno, donelo prihode za njihov budžet i zadovoljilo javni interes. Primeri otvaranja takvih knjižara već postoje. Biblioteke u Smederevu i Zrenjaninu nekoliko godina imaju knjižaru u svom sastavu, a od pre nekoliko meseci i u Vranju; svojevremeno je knjižaru imao i Kulturni centar u Pirotu. Pored zabrinjavajućeg manjka, rad postojećih knjižara, koje plaćaju porez, zakup, zaposlene ozbiljno ugrožava nelojalna konkurencija u vidu ulične prodaje i bulevarskih sajmova. Gotovo u svakom gradu, bilo da u njemu postoje knjižare ili ne, postoji ulična prodaja knjiga, koja onemogućava zaživljavanje knjižarske mreže. Zbog toga Božović kategorički tvrdi da će se u svakom gradu koji dozvoli česte ulične sajmove knjiga knjižare neminovno ugasiti, jer cena knjige u knjižari mora biti veća zbog plaćanja zakupa, dok vlasnici uličnih štandova najčešće ne plaćaju obaveze za zaposlene, i uz to nemaju fiskalne kase. To je veliki problem koji bi morala da reši država i lokalne administracije, ali umesto da ga rešavaju, opštinari u svojim sredinama podstiču ulične sajmove, ističući to kao svoj uspeh za doprinos kulturi. Problem knjižara i izdavača je tako povezan: neregularni tokovi na tržištu ugrožavaju i jedne i druge. - Rešenje može biti da se u Privrednoj komori Srbije licenciraju sajmovi knjiga – smatra Zoran Kolundžija, vlasnik Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, koji se nedavno sreo sa problemom ovakve prodaje: - Velikom rečniku stranih reči u izdanju Izdavačke kuće Prometej je odjedanput stala prodaja jer ga je neko neovlašćeno (piratski) štampao. Podneli smo krivičnu prijavu protiv N.N. lica u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ne znamo o kome je reč. Nedostatak knjižarske mreže i anarhija na tržištu knjiga nisu jedini problemi izdavača. Već nekoliko godina izdavači pričaju o uvođenju jedinstvene cene knjige, ali oko toga se nisu saglasili. Reč je o ceni koja se ne bi menjala godinu dana i u tom periodu knjiga bi toliko koštala na svim prodajnim mestima. Na taj način, smatra Božović, nestali bi mnogi sivi tokovi i nestale bi provizije koje ugrožavaju tržište knjiga. U Francuskoj i Nemačkoj to pravilo postoji dugo, u novije vreme je jedinstvena cena knjige zakonom zaštićena i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Potreba za njenim uvođenjem i u Srbiji, smatra Kolundžija, upravo je zbog toga da bi i na vašaru i u knjižari cena knjige bila ista. Branko Kukić, vlasnik izdavačke kuće Gradac, pak, ne vidi da bi uvođenje jedinstvene cene mnogo doprinelo poboljšanju uslova na tržištu knjiga. Kako god, deo odgovornosti za nerazvijenost tržišta knjiga i haos na postojećem, snose sami izdavači zato što misle da mogu pojedinačno bolje rešiti probleme sa knjižarima. Ali nije tako, reč je o sistemskim problemima i oni se moraju rešavati sistemski. Pored već navedenog, izdavačima problem predstavlja i saradnja sa postojećim knjižarama, a koja se tiče rokova plaćanja, vrste prodaje i rabata. Kako stvari stoje, izdavači poslednjih godina kreditiraju knjižare. To je zato što rokovi plaćanja u Srbiji gotovo da nisu definisani. Svaki izdavač pravi svoj ugovor sa knjižarima o rokovima plaćanja, ali se knjižare, u većini slučajeva, tih rokova ne pridržavaju. Uobičajeno je da je to rok od mesec dana od prodaje knjige. - Naplate mesecima kasne i taj problem finansijskih uslova poslovanja mora da reši država - stav je Branka Kukića, vlasnika Izdavačke kuće Gradac iz Čačka. Najveće knjižare su i najveći dužnici. Na pitanje ko najviše duguje Arhipelagu za prodate knjige, Božović kaže: - IPS je na jakom prvom mestu. Ne plaćaju svoje obaveze iako njihovi računi imaju rok za isplatu tri meseca. Mogao bih navesti, posle njih, još mnogo knjižara, ali ne bi bilo korektno da nekog zaboravim. Jedini izuzetak među velikim knjižarama, ona koja na vreme isplaćuje svoje obaveze, jeste knjižara Solaris iz Novog Sada, kaže Božović. Broj pravih knjižara, poluknjižara i papirnica u Srbiji sa kojima može da se sarađuje je jako mali, smatra Zoran Kolundžija,. Prometej ne sarađuje sa IPS, iako on ima najveći broj knjižara u Srbiji. Velika dugovanja prema Prometeju imala je i beogradska Prosveta, čiji je vlasnik odnedavno IPS. - Juna prošle godine smo dobili sudski spor, pravo na prinudnu naplatu, ali država ništa u vezi s tim pitanjem nije uradila. Kupivši Prosvetu IPS je nasledio dugove prema Prometeju, i zbog toga ne možemo da sarađujemo sa njima. Zato naših izdanja nema na njihovih 25 prodajnih mesta – kaže Kolundžija, dodajući da je Plato promenio naziv u Plato Books, pa nam sada duguje firma pod starim nazivom. Zoran Stojanović, vlasnik Izdavačke knjižarnice iz Novog Sada već duže vreme se ne bori sa zakasnelim isplatama knjižara. - Knjige prodajem samo telefonom. Kada neko nazove, pošaljem mu knjige poštom - kaže Stojanović, dodajući: - Kada sam ja bio student mogao si da staneš pred izlog bilo koje knjižare i shvatiš šta se u tom trenutku izdaje, a sada su Knez Mihailovom zavladali butici bestselera. U izlogu Deretine knjižare ima 300 istih knjiga koje su oni izdali. Možda knjižara kao što je ona u SANU ima u i Parizu, ali ne u glavnim bulevarima, već u nekim budžacima. Teškoće u poslovanju jednom broju izdavača donosi i komisiona prodaja knjiga. Postupak je sledeći: izdavači ustupaju svoje knjige knjižarama, a one im, nakon mesec dana, daju izveštaje o prodaji, tako da novac mogu dobiti najbrže za dva meseca od ustupanja knjige. Da li ovakav vid prodaje ukinuti, kao što je to urađeno odnedavno u Hrvatskoj i Sloveniji? Zoran Kolundžija, vlasnik Prometeja, ne smatra da je komisiona prodaja veliki problem za razvoj tržišta knjiga. - Može se, umesto direktne prodaje, preći, kao što je primer u Nemačkoj, na međurešenje. Knjižara od izdavača kupi knjige, na primer, za 100.000 dinara, tada se potpiše ugovor po kome može nakon dva meseca neke knjige, koje se slabije prodaju, da zameni za one koje se više kupuju – kaže Kolundžija. Dok izdavač Gojko Božović vidi komisiono posuđivanje kao problem zbog koga se knjižari dovoljno ne trude da prodaju knjige, Branko Kukić je siguran da bi ukidanje ovakvog vida prodaje štetilo mnogim izdavačima. - Knjižare bi otkupljivale samo hitove i mnoge ozbiljne knjige ne bi ni bile u prilici da nađu svoju čitalačku publiku - dodaje Kukić. U Srbiji je rabat na prodaju knjige među najvećim u odnosu na bilo koju vrstu robe na koju postoje rabati. Uobičajeni rabat na knjigu je 30 do 40 posto, ali u nekim slučajevima je 50 i 60 odsto. Za drugu vrstu robe na tržištu rabat je od osam do 12 odsto, a u raznoraznim supermarketima najveći rabati na robu koju prodaju su 25 odsto, odnosno gotovo pola od rabata za knjige. Posebno poglavlje u prodaji knjiga je otkup koji vrši država. Ministarstvo kulture je tek pre nekoliko dana iz budžeta za 2010. uplatilo izdavačima drugu polovinu novca za prošlogodišnji otkup knjiga. Reč je o knjigama koje su odobrene na konkursu 2008. godine. Novac od Ministarstva još nisu dobile izdavačke kuće Prometej i Pravoslavna reč. Tužili su Ministarstvo kulture prošle godine zbog dobijanja upola manje novca od ugovorenog. Vansudskim poravnanjem dogovorili su drugu polovinu i čekaju isplatu do 30. aprila. BIGZ je nekada imao 40 knjižara Kakvo je stanje na tržištu knjiga bilo pre 20 godina, kada su postojale državne izdavačke kuće koje su imale veliki broj svojih knjižara i kako je propalo razvijeno tržište knjiga možemo videti na primeru Izdavačke kuće BIGZ. Direktor BIGZ-a u prelomnim godinama, od sredine 80-ih do početka 90-ih Snežana Knežević (u to vreme LJiljak), o tome kaže: - Pre raspada SFRJ, BIGZ je distribuciju knjiga obavljao preko svojih poslovnih centara i knjižara. Poslovnice su bile u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, a u jednom periodu i u Osijeku. Preko ovih centara knjige su prodavali trgovački putnici, akviziteri – na otplatu, a knjižare drugih izdavača na teritoriji poslovnice snabdevane su BIGZ-ovim izdanjima. Knjižarska mreža imala je oko 40 knjižara na teritoriji SFRJ. U Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Baru, i u mnogim gradovima Srbije: Valjevu, Jagodini, Aleksincu, Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kuli, Kragujevcu, Kruševcu, Užicu... U Beogradu je najveća bila knjižara Kultura na Terazijama, u čijem prostoru se sada nalazi banka i knjižare u Kosovskoj ulici i u Požeškoj, na Banovom brdu. Knjižare u Beogradu prodavale su samo knjigu, a ostale su osim knjige prodavale i školski pribor, kancelarijski materijal... Veoma je bila razvijena prodaja preko akvizitera, na otplatu. Oni su obilazili preduzeća i ustanove i kupcima prodavali knjige preko administrativne zabrane. Nakon raspada SFRJ prodaja je svedena samo na tržište Srbije, a ekonomska kriza i inflacija učinile su da se ukine prodaja na otplatu. Neke knjižare u unutrašnjosti su i zatvarane. Ipak, knjižare u Beogradu, koje su prodavale samo knjigu, uspevale su da opstanu i devedesetih godina. Sličnu knjižarsku mrežu su imali Prosveta, Nolit, Matica srpska, Srpska književna zadruga i manji izdavači. Kao i BIGZ-ova prodajna mreža, na isti način je propala i njihova.