Suđenje sudiji

Na ulicama Barselone u utorak po podne održane su mirne demonstracije u znak podrške istražnom sudiji Baltasaru Garsonu koji bi, odlukom Vrhovnog suda Španije, uskoro trebalo da bude doveden na optuženičku klupu sa dobrim izgledima da dobije zabranu obavljanja posla u trajanju od 20 godina. Manifestacije u Barseloni bile su samo poslednji akt u nizu sličnih izraza podrške sudiji koji je poslednjih petnaestak godina najveća zvezda na pravosudnom nebu zemlje. Iako formalno nije član nijedne partije, Garson je dokazani levičar i beskompromisni borac protiv svih vrsta nedemokratskog ponašanja. Svojevremeno je, 1998, pokrenuo krivični proces protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea i čak u jednom momentu uspeo da dobije odluku britanskih vlasti o izručenju Španiji kako bi mu se sudilo za zločine nad španskim državljanima u Čileu od čega, na kraju, nije bilo ništa, ali je Garson uradio što je bilo do njega. Istraživao je zločine argentinske hunte zbog čega je u Argentini, među familijama brojnih žrtava, veoma popularan i ovih dana i iz ove zemlje stigla mu je masovna podrška. U zemlji se godinama nosi sa teroristima ETA. Ukratko, u svim komplikovanim slučajevima u kojima je država bila učesnik Garson je bio veoma zapažen akter. Sledi logično pitanje: šta je takav čovek zgrešio da sam stigne na optuženičku klupu? Garsona optužuje španska Falanga, organizacija jasne fašističke orijentacije, i srodna desničarska formacija „Čiste ruke“, a povod je Garsonova inicijativa da se identifikuju sve žrtve frankizma, sahranjene u masovnim grobnicama širom zemlje. Tužioci smatraju da je Garson povredio Ustav, prekoračio ovlašćenja i zloupotrebio položaj. U sudiji Vrhovnog suda Lusijanu Vareli našli su istomišljenika i on je, kao instruktor u slučaju „desnica protiv Garsona“, odlučio da kolegu Garsona dovede na optuženičku klupu. U obrazloženju svoje odluke Varela je naveo da za tako nešto postoji „mnogo motiva“. Garsona je optužio da je „kreativnom maštom“ , „nepoznavanjem esencijalnih principa pravne države“, kao i „ignorisanjem demokratski usvojenih zakona“ napravio prekršaj koji potpada pod član 446, stav 3, Krivičnog zakona sa predviđenom kaznom od 10 do 20 godina zabrane obavljanja dužnosti u pravosuđu. Svi argumenti koje su naveli advokati sudije Garsona bili su odbijeni po kratkom postupku, tako da se samo čekala formalna odluka o suspenziji i u nastavku isključenja sudije iz državnog tužilaštva. Odluka sudije Varele podelila je, ali i šokirala Španiju. Iz desničarskih krugova stiglo je neskriveno zadovoljstvo, levica se mobilisala, od uličnih demonstracija u mnogim gradovima do kampanje u novinama. Mnogi intelektualci dali su izjave podrške Garsonu, posebno je aktivan bio poznati filmski reditelj Pedro Almodovar. Podršku mu je dao i istaknuti katalonski socijalista Paskal Maragalj, bivši gradonačelnik Barselone u vreme Olimpijade 1992, kasnije predsednik katalonske vlade, čovek koji je prošle nedelje posetio Beograd prvim letom kompanije „Spaner“ na liniji Barselona - Beograd. U međuvremenu, dve organizacije suprotne orijentacije od onih koje su tužile Garsona, katalonsko „Udruženje za očuvanje istorijskog sećanja“ i „Udruženje sećanja Majorke“, podnele su tužbe protiv sudije Lusijana Varele optužujući ga za „loše namere prema Garsonu“. Familije žrtava frankizma organizovale su permanentnu podršku sudiji-tužiocu Baltasaru Garsonu. Univerziteti i sindikati takođe snažno podržavaju Garsona. Ministri iz vlade socijalista, pa i sam premijer Hose Luis Sapatero, takođe podržavaju Garsona. Inostrani mediji ocenjuju da je špansko pravosuđe dalo „efektan autogol“. Londonski „Ekonomist“ je napisao da se „Franko verovatno smeje u grobu“, „Mond“ je konstatovao da je Garson „izazivao divljenje u celom svetu“, dok je „Gardijan“ istakao da „špansko pravosuđe ide na sud“. Strani dopisnici, akreditovani u Madridu, bili su pozvani na konferenciju za štampu u Vrhovni sud - tamo gde ih nikada niko nikakvim povodom nije zvao - da bi dobili „pravu informaciju“. Snage koje brane Garsona u tome su videli „jasan akt nervoze“ dok je iz Vrhovnog suda stiglo objašnjenje da je razgovor organizovan „na zahtev stranih dopisnika koji su hteli da iz prve ruke čuju o čemu se radi“. Kada je izgledalo da je sve gotovo i da će Garson sesti na klupu, došlo je do izvesnog tajm-auta. Iz formalnih razloga odluka o Garsonu odložena je za 19. maj. Videće se kome će mesec dana odlaganja doneti više koristi, sudiji kome treba da se sudi ili sudiji koji bi da mu sudi i njegovim istomišljenicima.